Alergije i Astma

Šta je

Alergija je reakcija tela na iritant koji se udiše (poput grinja, polena, plesni ili dlaka kućnih ljubimaca), jede (poput mlečnih proizvoda, pšenice ili kikirikija) ili dodiruje (poput vune, omekšivača tkanine ili parfema).

Unutar tela, ovaj percipirani napadač ili alergen napadnut je IgE antitelima (imunoglobulin E). Antitela pokreću oslobađanje hemikalija poznatih kao histamin, što pokreće lančanu reakciju koja dovodi do bilo kog od brojnih simptoma, poput kijanja, začepljenja nosa i kašlja (alergija na respiratorne organe ili lekove); svrab u grlu, ustima i očima (respiratorna alergija); bolovi u stomaku, probavne smetnje, povraćanje, dijareja (alergija na hranu); svrab, crvenilo, otok ili iritirana koža (alergije na lekove, hranu i insekte); i otečeni, ukočeni i / ili bolni zglobovi (alergija na hranu ili lekove).

Devet od deset slučajeva astme izazvano je alergijom. Kod osoba sa astmom, druga grupa hemikalija koja se naziva leukotrieni uzrokuju astmatične simptome, koji uključuju oticanje plućne sluznice, grč disajnih puteva i prekomerno stvaranje guste sluzi. Leukotrieni su otprilike hiljadu puta moćniji od antihistaminika u izazivanju simptoma.

Neki napadi su blagi, drugi mogu biti opasni po život. Astma se može izazvati većim brojem okidača-iritanata ili čak vežbanjem. [1] [2] [3] [4]

Simptomi

• stezanje, ne bol, u grudima
• zviždanje ili šištanje pri disanju
• nedostatak daha ili teškoća pri disanju, što može da se poboljša uspravnim sedenjem
• kašljanje (često sa izbacivanjem sluzi)
• uznemirenost ili nesanica

Uzroci

Astma je uzrokovana otokom (upalom) u disajnim putevima. Kada se dogodi napad astme, sluznica vazdušnih kanala nabrekne i mišići koji okružuju disajne puteve postanu zategnuti. Ovo smanjuje količinu vazduha koja može proći kroz disajni put.

Simptomi astme mogu biti uzrokovani udisanjem supstanci koje se nazivaju alergeni ili okidači ili drugim uzrocima.

Uobičajeni pokretači astme uključuju:

• životinje (dlaka ili perut kućnih ljubimaca)
• grinje
• određeni lekovi (aspirin i drugi NSAIL)
• promene u vremenu (najčešće hladnom vremenu)
• hemikalije u vazduhu ili u hrani
• fizička aktivnost
• plesni i buđ
• polen
• respiratorne infekcije, poput prehlade
• snažne emocije (stres)
• duvanski dim

Supstance na nekim radnim mestima takođe mogu pokrenuti simptome astme, što dovodi do profesionalne astme. Najčešći okidači su drvena prašina, zrnasta prašina, životinjska perut, gljivice ili hemikalije.

Mnoge osobe sa astmom imaju ličnu ili porodičnu istoriju alergija, poput peludne groznice (alergijski rinitis) ili ekcema.

Prirodni lekovi i biljke za alergije i astmu

• Magnezijum opušta bronhijalne mišiće respiratornog trakta. Istraživanja pokazuju da deca sa višim nivoom magnezijuma u ​​krvi imaju manji rizik od astme. Uzmima se 500 do 1000 mg dnevno.
• Picnogenol (ekstrakt kore primorskog bora) ima prirodne antiinflamatorne prednosti za respiratorni sistem.
• Likopen prema studijama pokazuje korisna svojstva za one koji su pogođeni astmom izazvanom vežbanjem.
• Sladić je antiinflamatorno i antialergijsko sredstvo. Studije su otkrile da sladić povećava biološki poluživot kortizola, što rezultira pojačanim protivupalnim dejstvom ovog hormona. Uzima se jedno od sledećeg tri puta dnevno: 1 do 2 grama korena u prahu, 2 do 4 mililitara tečnog ekstrakta ili 250 do 500 miligrama čvrstog ekstrakta u prahu. [5]
• Astragalus se koristi za jačanje pluća i za sprečavanje respiratornih infekcija koje mogu izazvati astmu. Ne sme se koristiti kod povišene temperature. Tipična doza za decu je 10 kapi tečnog oblika, a za odrasle 20 do 30 kapi ili 500 mg kapsule dva do tri puta dnevno.
• Kopriva ublažava kijanje i svrab u očima. Uzima se jedno od sledećeg tri puta dnevno: dve kapsule ili tablete od 300 miligrama ili 2 do 4 mililitara tinkture. [6]
• Kvercetin je bioflavonoid koji je prirodni antihistaminik i antiastmatik. Kvercetin je često uključen u formule za ublažavanje alergija. Uzima se 400 miligrama pet do dvadeset minuta pre svakog obroka. [7]
• Vitamin C je prirodni antihistaminik za koji je utvrđeno da sprečava alergije i astmu. Studije su otkrile da osobe koje boluju od astme uglavnom imaju nizak nivo vitamina C. Pored toga, studije kontrolisane dvostrukim nadzorom otkrile su da samo 1 gram vitamina C dnevno može pomoći u sprečavanju napada astme. Uzima se 10 do 30 miligrama dnevno za svaki kilogram telesne težine u podeljenim dozama. [8]
• Koenzim Q10 pomaže u sprečavanju stvaranja histamina. Uzima se 50 do 150 miligrama dnevno. [9]
• Vitamin B6 (piridoksin) pokazao se efikasnim kod pacijenata sa astmom. U jednoj studiji objavljenoj u American Joumal of Clinical Nutrition, učesnici su izvestili o dramatičnom smanjenju učestalosti i težine simptoma tokom napada astme prilikom uzimanja suplemenata vitamina B6. Uzima se 25 do 50 miligrama dva puta dnevno. [10]
• Vitamin B12 smanjuje reakciju na sulfite što uzrokuje simptome astme kod nekih osoba, posebno kod dece. Uzmima se 1500 mcg oralno ili 400 mcg sublingvalno.
• Selen. Nivo selena ima tendenciju da bude nizak kod astmatičara. Enzim koji sadrži selen (glutation peroksidaza) je neophodan za smanjenje stvaranja leukotriena. Uzima se 200 do 400 mikrograma dnevno. [11]
• Beli luk pomaže u minimiziranju alergijskih simptoma, uključujući curenje iz nosa. Beli luk (i crni luk) inhibira enzim lipoksigenazu, koji proizvodi upalnu hemikaliju. Uzima se jedna doza belog luka u formi kapsula ili tinkture dva puta dnevno sve dok simptomi traju. [12]