Glog

Šta je

Glog (Crataegus species) korišćen je za lečenje srčanih bolesti već u 1. veku. Do ranih 1800-ih, američki lekari su ga koristili za lečenje poremećaja cirkulacije i respiratornih oboljenja.

Tradicionalno su bobice korišćene za lečenje srčanih problema u rasponu od nepravilnog rada srca, visokog krvnog pritiska, bolova u grudima, otvrdnjavanja arterija i zatajenja srca.

Danas se lišće i cveće koriste medicinski. Čak postoje istraživanja koja ukazuju da bi glog mogao biti efikasan kada se koristi u lečenju blage do umerene srčane insuficijencije.

Istraživanja na životinjama i u laboratorijskim studijama pokazuju da glog sadrže antioksidante, uključujući oligomerne procijandine (OPC, koji se takođe nalaze u grožđu) i kvercetin.

Antioksidanti u glogu mogu pomoći da se zaustave neke štete od slobodnih radikala, posebno kada su u pitanju srčane bolesti.

Slobodni radikali se prirodno javljaju u telu i broj im raste kako starimo. Toksini iz okoline (uključujući ultraljubičasto svetlo, zračenje, pušenje, neke lekove i zagađenje vazduha) takođe mogu povećati broj ovih štetnih čestica. Smatra se da slobodni radikali doprinose procesu starenja (poput bora), kao i razvoju brojnih zdravstvenih problema, uključujući rak i bolesti srca.

Opis biljke

Glog je trnovit žbun iz porodice ruža koji naraste do metar i po visine na padinama i u sunčanim šumovitim predelima širom sveta. Cvetovi cvetaju u maju.

Raste u malim belim, crvenim ili ružičastim grozdovima. Sitne bobice, proklijaju nakon cveća. Obično su crvene kada sazre, ali mogu biti i crne. Listovi gloga su sjajni i rastu u različitim oblicima i veličinama.

Glog sadrži puno supstanci koje mogu biti od koristi srcu. Ovi antioksidativni flavonoidi, uključujući OPC (oligomerni proantocijanidin kompleks), mogu pomoći u proširenju krvnih sudova, poboljšati protok krvi i zaštititi krvne sudove od oštećenja.

Bobice, lišće i cveće biljke gloga koriste se u lekovite svrhe. Većina savremenih preparata koristi lišće i cveće za koje se veruje da sadrže više flavonoida od bobica.

Kako deluje

Glog se koristi za zaštitu od bolesti srca i za kontrolu visokog krvnog pritiska i visokog holesterola.

I studije na životinjama i na ljudima ukazuju da glog povećava protok krvi u koronarnim arterijama, poboljšava cirkulaciju i snižavajući krvni pritisak. Takođe se koristi na koži za lečenje čireva.

Srčana insuficijencija

Postoje brojna istraživanja koja su proučavala glog kod osoba sa zatajenjem srca (stanje u kojem srce nije u stanju da pumpa dovoljno krvi u druge organe tela). Zaključak je da dolazi do značajnog poboljšanja rada srca. Učesnici u istraživanjima su izvestili da ova lekovita biljka značajno poboljšava simptome bolesti (poput kratkoće daha i umora). [1]

Jedno istraživanje je otkrilo da je ekstrakt gloga (900 mg / dan) uziman tokom dva meseca jednako efikasan kao i niske doze lekova za srce na recept u vezi poboljšanja simptoma srčane insuficijencije. [2]

Velika studija je otkrila da je standardizovani dodatak gloga bio efikasan kod 952 osobe sa zatajenjem srca. Studija je uporedila konvencionalne metode lečenja zatajenja srca (uz različite lekove) samo sa glogom i uz lekove. Nakon 2 godine, klinički simptomi zatajenja srca (palpitacije, problemi sa disanjem i umor) značajno su se smanjili kod ljudi koji su koristili i suplement gloga. Ova grupa je takođe uzimala manje lekova za svoje stanje. [3]

Zatajenje srca je ozbiljno stanje i nikada ne trebalo da se pokušava sa lečenjem glogom na svoju ruku. Uvek se treba posavetovati sa lekarom koji će utvrditi da li je glog pogodan kao opcija lečenja.

Bol u grudima (angina pektoris)

Preliminarni dokazi govore da glog može pomoći u borbi protiv bolova u grudima (angine pektoris), što je uzrokovano slabim protokom krvi u srce.

U studiji iz 2010., 60 osoba obolelih od angine pektoris je koristilo ili 180 mg / dan ekstrakta cvetova bobica gloga ili placebo tokom 3 nedelje. Oni koji su primili glog imali su poboljšan dotoka krvi ka srcu i takođe su bili u mogućnosti da vežbaju duži vremensko period, a da ne trpe bol u grudima. [4]

Povišen krvni pritisak

Iako glog nije posebno proučavan kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom, smatra se da njegove koristi u lečenju srčanih bolesti mogu preneti i na lečenje visokog krvnog pritiska (hipertenzije).

Studija iz 2006. otkriva je da je ekstrakt gloga efikasan za hipertenziju kod osoba sa dijabetesom tipa 2 koji su takođe uzimali propisane lekove. Učesnici su uzimali 1200 mg ekstrakta gloga dnevno ili placebo tokom 16 nedelja. Oni koji su uzimali glog imali su niži krvni pritisak od onih koji uzimaju placebo. [5]

Svako ko ima visok krvni pritisak trebalo bi da se posavetuje sa lekarom pre uzimanja gloga.

Ateroskleroza

Glog, poznat kao “biljka srca”, poboljšava srčani ritam, uz otvaranje perifernih sudova za poboljšanje ukupne cirkulacije. Prema studiji glog je efikasan u smanjenju krvnog pritiska u prevenciji i lečenju ateroskleroze, snižavanju holesterola i sprečavanju oksidacije lipoproteina niske gustine (LDL).

Dostupne forme

Proizvodi na bazi gloga dostupni su u nestandardizovanim i standardizovanim kapsulama i tečnim ekstraktima, zajedno sa tinkturama i čvrstim ekstraktima. Čaj gorkog ukusa može se napraviti i od osušenih listova gloga, cveća i bobica.

Kako ga uzimati

Deca

Glog ne treba davati deci.

Odrasli

Preporučena doza ekstrakta gloga se kreće u rasponu 300-450 mg na dan u obliku kapsula ili tableta, i od 1 kafene do 1 supene kašike tinkture, u zavisnosti od vrste bolesti srca. Osobe kod kojih postoji rizik od pojave bolesti srca mogu da probaju od 100-150 mg suplemenata ili 1 kafenu kašiku tinkture dnevno kao prevenciju od oboljenja.

Uvek se konsultujte se sa lekarom u vezi doziranja.

Mere predostrožnosti

Upotreba lekovitog bilja je pristup koji zahteva vreme kako bi dao potpuni efekat jačanju organizma i lečenju bolesti. Međutim, bilje može izazvati neželjene efekte i može imati interakciju s drugim biljem, suplementima ili lekovima. Iz tih razloga, lekovito bilje treba uzimati pažljivo, pod nadzorom lekara kvalifikovanog za tu oblast.

Neželjeni efekti gloga su retki, ali mogu uključivati glavobolju, mučninu i palpitacije (ubrzano lupanje srca).

Jednim pregledom 29 kliničkih studija na više od 5500 ljudi utvrđeno je da je glog bio siguran kada se koristi u preporučenim dozama. Doze za koje je utvrđeno da su bezbedne bile su od 160 do 1800 mg dnevno u dužini od 3 do 24 nedelje. Za primetno poboljšanje možda će biti potrebno 6 do 12 nedelja. [6]

Srčane bolesti se ne smeju lečiti bez lekara. Glog treba da se koristiti isključivo pod nadzorom lekara.

Trudnice i dojilje ne smeju upotrebljavati glog.

Važno je vodite evidenciju svih promena koje se osete tokom uzimanja gloga. Osobe koje dožive više bola, više napada angine pektoris ili veću iscrpljenost dok hodaju ili vežbaju treba da prestanu da uzimaju glog i potraže hitnu medicinsku pomoć.

Čak i ako se ne primete neki od ovih simptoma, treba se obratite se svom kardiologu ako se stanje nije poboljšalo nakon 6 nedelja lečenja glogom.

Napredak uvek treba da nadgleda lekar. Neželjeni efekti mogu uključivati vrtoglavicu, glavobolju, migrene i palpitacije.

Moguće interakcije

Glog ne bi trebalo upotrebljavati bez prethodne konsultacije sa lekarom u slučaju korišćenja nekog od sledećih lekova:

Digoksin: Prema studiji iz 2013. glog može pojačati aktivnost digoksina, leka koji se koristi za nepravilne srčane ritmove. [7]

Beta blokatori: Ovi lekovi se koriste za lečenje srčanih bolesti snižavanjem krvnog pritiska i proširivanjem krvnih sudova. Glog može pojačati njihive efekte.

Blokatori kalcijumovih kanala (CCBs): Ovi lekovi se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska i angine pektoris dilatacijom (širenjem) krvnih sudova. Glog može pojačati efekte ove grupe lekova.

Lekovi za seksualnu disfunkciju muškaraca (inhibitori fosfodiesteraze-5): Ako se koristi zajedno sa glogom, može doći do preniskog pada krvnog pritiska.

Nitrati: Ovi lekovi povećavaju protok krvi ka srcu, a uzimanje gloga istovremeno može povećati šansu za vrtoglavicom ili nesvesticom.