Kalcijum

Šta je

Kalcijum je najzastupljeniji mineral u telu. Od ključnog je značaja za razvoj i održavanje jakih kostiju i zuba, gde se nalazi oko 99% telesnog kalcijuma. Kalcijum takođe pomaže radu srca, nerava, mišića i drugih organa. Verovatno je najpoznatiji po tome što pomaže u sprečavanju osteoporoze.

Telu je potrebno nekoliko drugih hranljivih materija kako bi se kalcijum mogao pravilno apsorbovati i koristiti, uključujući magnezijum, fosfor, a naročito vitamin D i vitamin K. Mnogi faktori, uključujući starost, stanja bolesti i određeni lekovi, mogu uticati na apsorpciju kalcijuma. Ugljeni hidrati mogu pojačati apsorpciju kalcijuma dok kafa i dim cigarete mogu da ga ometaju.

Najbolji način za dobijanje kalcijuma je putem hrane kojim su mnoge namirnice obogaćene. Ali nekim osobama će možda trebati da uzimaju kalcijum kao dodatak ishrani da bi dobili preporučenu količinu.

Za decu je posebno važno da ga u ishrani dobiju dovoljno jer rastu i formiraju kosti, a za starije ljude jer počinju da gube na gustini koštane mase.

Ženama u postmenopauzi, osobama koji konzumiraju velike količine kofeina, alkohola ili sode, kao i onima koji uzimaju kortikosteroidne lekove možda će biti potrebni suplementi kalcijuma. Njegov manjak može se naći kod osoba koje ga ne apsorbuju dovoljno, kao što se može desiti kod Kronove bolesti, celijakije i određenih operacija creva.

Kako deluje

Dobijanje dovoljno kalcijuma može pomoći u sprečavanju ili lečenju sledećih stanja:

Osteoporoza

Organizmu je kalcijum neophodan za izgradnju i održavanje zdravih kostiju i jakih zuba. Ljudi počinju da gube više kostiju nego što im telo stvara u tridesetima, a proces se ubrzava kako postaju stariji.

Studije su pokazale da kalcijum, posebno u kombinaciji sa vitaminom D, može pomoći u sprečavanju gubitka koštane mase koji je povezan sa menopauzom. Takođe može pomoći u sprečavanju gubitka koštane mase kod starijih muškaraca. [1] [2]

Menopauza je prirodni proces koji se javlja kada ženski jajnici prestanu da proizvode jaja, a proizvodnja ženskih hormona (estrogena i progesterona) opadaa a takođe dolazi do stanjivanja kostiju, koje započinju u menopauzi.

Hipoparatiroidizam

Osobe sa ovim stanjem imaju neaktivne paratireoidne žlezde. Ove četiri male žlezde se nalaze na četiri ugla štitnjače u vratu i proizvode hormon koji reguliše nivo kalcijuma, fosfora i vitamina D u telu. Osobe sa ovim stanjem trebale bi da slede visoko-kalcijumsku, nisko-fosfornu dijetu koju bi trebalo da propiše specijalizovan lekar. Često lekari kod ovog stanja takođe propisuju uzimanje suplemenata kalcijuma. [3]

Predmenstrualni sindrom (PMS)

Jedno veliko dobro osmišljeno istraživanje pokazalo je da su žene koje su uzimale 1200 mg kalcijuma dnevno smanjile svoje simptome PMS-a za 50%, uključujući glavobolju, raspoloženje, želju za hranom i nadutost. [4]

Manja studija ukazuje da kalcijum može pomoći u smanjenju menstrualnog bola. [5]

Visok krvni pritisak

Osobe koje ne dobijaju dovoljno kalcijuma mogu biti izložene većem riziku od hipertenzije ili visokog krvnog pritiska. Studije ukazuju da povećanje nivoa kalcijuma može malo sniziti krvni pritisak. [6]

Ako razmatrate da isprobate suplemente kalcijuma, nemojte prestajati sa uzimanjem lekova za krvni pritisak. Umesto toga, treba razgovarati sa lekarom o pravoj količini kalcijuma u zavisnosti od potreba i stanja. Možda će biti potrebno da se uzima 6 do 8 nedelja pre nego što se vide poboljšanja vezano za krvni pritisak.

Studije ukazuju da će suplementi kalcijuma uticati u prevenciji visokog krvnog pritiska tokom trudnoće i preeklampsije, kombinacije visokog krvnog pritiska, zadržavanja tečnosti i visokog nivoa proteina u urinu koji neke žene razvijaju u poslednjem tromesečju trudnoće. [7]

Uzimanje prenatalnog vitamina sa magnezijumom, folnom kiselinom i drugim hranljivim materijama, te unos dovoljno kalcijuma kroz hranu, može sniziti rizik od razvoja visokog krvnog pritiska tokom trudnoće.

Gojaznost i gubitak težine

Studije na životinjama i ljudima utvrdile su da konzumiranje mlečnih proizvoda sa malo masti može da pomogne da se smrša ili ostane na zdravoj težini. Međutim, istraživači nisu sigurni da li kalcijum u mlečnim proizvodima utiče na težinu, ili je to neki drugi hranjivi sastojak – ili čak kombinacija hranljivih sastojaka. [8]

Visok holesterol

Preliminarne studije na životinjama i ljudima ukazuje da suplementacija kalcijuma u rasponu od 1500 do 2000 mg dnevno, može pomoći u snižavanju holesterola u maloj meri. [9]

Iz ovih studija izgleda da su suplementi kalcijuma, zajedno sa vežbanjem i zdravom ishranom, možda bolji u održavanju holesterola na normalnim nivoima nego u snižavanju već visokog holesterola.

Rahitis

Rahitis izaziva omekšavanje i slabljenje kostiju kod dece. Iako veoma retka pojava u razvijenim zemljama gde deca piju puno mleka ovo oboljenje je i dalje prisutno u mnogim delovima sveta. Dugo se mislilo da je rahitis uzrokovan nedostatkom vitamina D, ali studije ukazuju da je uzimanje kalcijuma kao dodatka ishrani efikasan tretman. [10]

Gingivits i paredentoza

Pokazalo se da nedostatak kalcijuma povećava rizik od parodontalne bolesti. Pošto kalcijum podržava vilicu, on je jača protiv bakterija koje dovode do bolesti desni i eventualnog gubitka zuba. U kombinaciji sa lečenjem bolesti desni, značajan unos kalcijuma može sprečiti napredovanje bolesti desni.

Anksioznost

Studija iz 2019. navodi da suplement koji sadrži vitamine B, vitamin C, kalcijum, magnezijum i cink značajno smanjuje anksioznost kod mladih odraslih osoba. Pokazalo se da kalcijum i magnezijum smiruju živce i smanjuju anksioznost kada se uzimaju zajedno.

Hemoroidi

Kalcijum pomaže u zgrušavanju i sprečava rak debelog creva. Studija pokazuje da kombinovanje kalcijuma sa sa vlaknima je doveo do značajnog poboljšanja kod upale hemoroida.

Druga stanja

Moždani udar. U populacijskoj studiji, u kojoj su tokom dužeg perioda praćene velike grupe ljudi, žene koje su uzimale više kalcijuma, i putem hrane i suplemenata, imale su manje verovatnoće da će imati moždani udar tokom perioda od 14 godina. [11]

Rak debelog creva. Iako se sve studije ne slažu, neke pokazuju da osobe koje u svojoj ishrani imaju veće količine kalcijuma, vitamina D i mleka imaju manju verovatnoću da će razviti kolorektalni karcinom od onih koji imaju male količine. Istraživači nisu sigurni da li bi suplementi kalcijuma imali isti efekat. [12]

Izvori hrane

Najbogatiji izvori hrane kalcijuma uključuju:

• sir, kao što su parmezan, mocarela, feta i drugi
• mlečne proizvodi sa malo masti, poput mleka i jogurta
• tofu
• crnu melasu

Ostali dobri izvori kalcijuma:

• bademi
• pivski kvasac
• kineski kupus bok choy
• brazilski orasi
• brokoli
• kupus
• suve smokve
• kelp
• tamno lisnato zelenilo
• lešnici
• ostrige
• sardine
• konzervirani losos

Hrana koja je obogaćena kalcijumom – poput sokova, sojinog mleka, pirinačnog mleka i žitarica – takođe su dobri izvori ovog minerala.

Dostupne forme

Postoji mnogo oblika kalcijuma dostupnih kao dijetetski suplementi. Razlikuju se u količini kalcijuma koju sadrže i nivou apsorpcije tela. Dva najpopularnija oblika su kalcijum citrat i kalcijum karbonat.

• Kalcijum citrat. Lako probavljiv sa odličnom apsorpcijom. Ne sadrži toliko elementarnog kalcijuma koliko kalcijum-karbonat. Ne treba ga koristiti sa antacidima koji sadrže aluminijum.
• Kalcijum karbonat. Sadrži više elementarnog kalcijuma od kalcijum citrata ali je teži je za apsorpciju. Zato se savetuje da se obično uzima uz čašu soka od pomorandže. Mnogi antacidi sadrže kalcijum karbonat.

Treba izbegavati suplemente kalcijuma koji potiču iz ljuski ostriga, dolomita i koštanog brašna jer mogu sadržati olovo, toksični metal koji može naštetiti mozgu i bubrezima, izazvati anemiju i povisiti krvni pritisak.

Kako ga uzimati

Nadoknađivanje kalcijuma treba uzimati u malim dozama (ne više od 500 mg odjednom) tokom dana sa 6 do 8 šoljica vode da se izbegne opstipacija (zatvor).

Preporučeni dnevni unosi od strane Instituta za medicinu [13] su:

Deca

Pre davanja detetu bilo kog suplementa uključujući i kalcijum treba uvek konsultovati pedijatra.

• novorođenčad do 6 meseci: 200 mg
• odojčad 7 meseci do 1 godine: 260 mg
• deca 1 do 3 godine: 700 mg
• deca 4 do 8 godina: 1000 mg
• deca 9 do 18 godina: 1300 mg

Odrasli

• 19 do 50 godina: 1000 mg
• žene 51 i više godina: 1200 mg
• muškarci od 51 do 70 godina: 1000 mg
• muškarci stariji od 70: 1200 mg
• trudnice i dojilje do 19 godina: 1300 mg
• trudnice i dojilje od 19 godina i više: 1000 mg

Za prevenciju raka debelog creva neki istraživači preporučuju 1800 mg dnevno.

Uvek treba konsultovati lekara koji može pomoći u pronalaženju prave doze u zavisnosti od stanja za koje se kalcijum uzima.

Mere predostrožnosti

Zbog potencijalnih neželjenih reakcija i interakcije sa lekovima, dodatke ishrani bi trebalo uzimati isključivo pod nadzorom poznavaoca zdravstvene zaštite.

Ukupni unos kalcijuma iz ishrane i suplemenata kao izvora ne bi trebalo da pređe 2500 mg dnevno.

Neželjeni efekti mogu uključivati zatvor i nelagodu stomaka. Veoma visoke doze mogu izazvati:

• mučnina i povraćanje
• gubitak apetita
• pojačano mokrenje
• oštećenje bubrega
• konfuziju
• nepravilan ritam srca

Osobe sa hiperparatiroidizmom, zatajenjem bubrega, sarkoidozom ili rakom mogu biti izložene riziku od visokog nivoa kalcijuma i ne treba da uzimaju suplemente kalcijuma.

Osobe koje imaju istoriju kamena u bubregu ne bi trebalo da uzimaju suplemente kalcijuma. [14] Međutim, neka istraživanja ukazuju da kalcijum u hrani ne može povećati rizik od bubrežnih kamenaca. Ako imate ili ste imali bubrežne kamence, razgovarajte sa lekarom o tome da li treba da ograničite kalcijum u ishrani.

Populacijske studije ukazuju da dobijanje velikih količina (više od 2000 mg dnevno) kalcijuma putem ishrane može povećati rizik od raka prostate. Ako imate rak prostate ili ste zabrinuti zbog mlečnih proizvoda i rizika od raka prostate, obratite se svom lekaru. [15]

Institut za medicinu postavlja gornji nivo dnevnog unosa kalcijuma na 2500 mg.

Neke studije ukazuju da dobijanje količine veće od 1000 do 1200 mg na dan može biti povezano sa povećanim rizikom od srčanog udara.

Uvek treba uzimati u obzir kombinovane vrednosti kalcijuma onog koji unosi hranom i kroz suplemenataciju.

Moguće interakcije

U slučaju korišćenja nekih od sledećih lekova, suplementi kalcijuma se ne smeju uzimati bez nadzora lekara. [16]

Ceftriaxone (Rocephin)
Ovi lekovi mogu imati potencijalno fatalne interakcije sa kalcijumom.

Bifosfati
Ovi lekovi se koriste za lečenje osteoporoze i nekih drugih stanja kostiju. Kalcijum može da ometa kako ih organizam apsorbuje. Proizvode koji sadrže kalcijum treba uzimati najmanje 2 sata pre ili posle bisfosfonata.

Antacidi koji sadrže aluminijum
Kada se kalcijum citrat uzima sa ovim antacidima, količina aluminijuma apsorbovanog u krvi može da poraste. Za osobe sa bubrežnim bolestima nivo aluminijuma može biti toksičan.

Lekovi za krvni pritisak
Uzimanje kalcijuma sa beta blokatorom može ometati nivo kalcijuma i beta blokatora u krvi. Međutim, rezultati studije nisu jasni. Takođe je objavljeno da kalcijum ometa blokatore kalcijumovih kanala. Ali ovi rezultati studije su takođe oprečni. Ukoliko se uzimaju beta blokatori ili blokatori kalcijumovih kanala, ne treba uzimati suplemente kalcijuma bez nadzora lekara.

Lekovi za snižavanje holesterola
Vrsta leka poznata kao sekvestranti žučne kiseline, koji se koriste za lečenje visokog holesterola, može ometati apsorpciju kalcijuma i povećati količinu kalcijuma koja napušta telo u urinu. Preporuka je da lekar preporuči eventualno uzimanje dodataka kalcijuma i vitamina D.

Calcipotriene (Dovenex)
Uzimanje suplemenata kalcijuma tokom upotrebe kalcipotriena, lokalnog leka za psorijazu, može povećati rizik od previsokog nivoa kalcijuma (hiperkalcemija).

Kortikosteroidi
U slučaju dugoročnog korišćenja kortikosteroida, možda će biti neophodno da se uzimaju suplementi kalcijuma.

Digoxin
Visoki nivoi kalcijuma mogu povećati rizik od toksične reakcije na digoksin, lek koji se koristi za lečenje nepravilnih srčanih ritmova. Sa druge strane, nizak nivo kalcijuma sprečava da digoksin deluje. U slučaju uzimanja digoksina, preporuka je da lekar treba pažljivo da nadzire nivo kalcijuma.

Diuretici
Različite vrste diuretika deluju sa kalcijumom na suprotne načine:

• tiazidni diuretici mogu povećati nivo kalcijuma u krvi
• diuretici Henleove petlje mogu da smanje nivo kalcijuma
• amilorid (Midamor) je vrsta diuretika koja se naziva diuretik koji štedi kalijum. Može smanjiti količinu kalcijuma koju telo eliminiše u urinu i povećati nivo kalcijuma u krvi, posebno kod osoba sa bubrežnim kamencima

Estrogeni
Estrogeni mogu doprineti ukupnom povećanju nivoa kalcijuma u krvi. Uzimanje suplemenata kalcijuma sa estrogenima poboljšava gustinu kostiju.

Sotalol (Betapace)
Sotalol se koristi za lečenje nepravilnog rada srca. Kalcijum može smanjiti koliko sotalola telo apsorbuje.

Hormon štitne žlezde
Kalcijum može da smanji količinu apsorpcije lekova hormona štitnjače.

Antibiotici
Različite vrste antibiotika deluju u interakciji sa kalcijumom:

• Hinoloni. Kalcijum može da ometa sposobnost tela da apsorbuje hinolonske antibiotike. Suplemente kalcijuma treba uzimati 2 do 4 sata pre ili posle uzimanja hinolonskih antibiotika.
• Tetraciklini. Kalcijum može da ometa sposobnost tela da apsorbuje tetraciklinske antibiotike. Suplemente kalcijuma treba uzimati 2 do 4 sata pre ili posle uzimanja hinolonskih antibiotika.

Lekovi protiv napada (Antiepileptici)
Neki lekovi protiv napada mogu sniziti nivo kalcijuma u organizmu. Lekari ponekad preporučuju uzimanje vitamina D zajedno sa antiepilepticima kako bi se nivo kalcijuma povećao. Preporuka je da se uzimaju (doze kalcijuma i antiepileptike) razdvojene najmanje 2 sata jer međusobno ometaju apsorpciju.