Pasiflora (Hristov Venac)

Šta je

Hristov venac ili pasiflora (Passiflora incarnata) se tradicionalno koristila u Americi, a kasnije i u Evropi kao smirujuća biljka kod anksioznosti, nesanice, epi napada i histerije. I danas se koristi u najvećoj meri za lečenje anksioznosti i nesanice.

Naučnici veruju da pasiflora deluje tako što povećava nivo hemikalije koja se zove gama aminobuterna kiselina (GABA) u mozgu. GABA smanjuje aktivnost nekih ćelija mozga, čineći da se osećamo opuštenijim.

Opis biljke

Poreklom iz jugoistočnih delova Amerike, pasiflora (hristov venac) se sada uzgaja u celoj Evropi.

Predstavlja višegodišnju penjačku lozu sa zeljastim izdancima i čvrstom drvenastom stabljikom koja naraste u dužinu od gotovo 10 metara. Svaki cvet ima 5 belih latica i 5 listića u obliku čašice koji se razlikuju u boji od purpurnocrvene do plave.

Prema predanju, naziv hristov venac potiče od venca biljke koja podseća na trnovu krunu koju je Isus nosio tokom raspeća.

Zrelo voće ove biljke je bobica u obliku jajeta koja može biti žuta ili ljubičasta. Voćke nekih vrsta pasilofre su jestive.

Nadzemni delovi (cveće, lišće i stabljike) pasiflore koriste se u lekovite svrhe.

Kako deluje

Malo naučnih studija testiralo je pasifloru kao lek za anksioznost ili nesanicu. Budući da se često kombinuje sa drugim umirujućim biljem, teško je reći kakve efekte ima individualno.

Anksioznost

Efekti pasiflore su blaži od ostalih biljaka koje se koriste za lečenje anksioznosti, uključujući valerijanu (Valeriana officinalis) i kavu kavu (Piper methysticum). Često se kombinuje sa valerijanom, matičnjakom (Melissa officinalis) ili drugim smirujućim biljem.

Studije na osobama sa generalizovanim anksioznim poremećajem pokazuju da je pasiflora jednako efikasna kao i određeni lekovi koji se koriste za lečenje simptoma. [1]

Pasiflora nije delovala tako brzo kao lekovi (sedmog dana u odnosu na četvrti dan), međutim proizvela je manje efekata umanjenja performansi na poslu nego lekovi.

Druga istraživanja pokazuju da su pacijenti kojima je pre operacije davana ova lekovita biljka, bili manje anksiozni od onih koji su dobili placebo, s tim da su se od anestezije oporavili jednako brzo. [2]

Zavisnost od opijata

Istraživači su testirali 65 osoba zavisnih od opijata na 14 dana lečenja ekstraktom pasiflore u kombinaciji klonidinom (lek koji se koristi za lečenje simptoma odvikavanja) naspram klonidina i placeba. Rezultati studije pokazali su da su obe mogućnosti podjednako efikasne u lečenju fizičkih simptoma sindroma odvikavanja. Međutim, pasiflora i klonidin pokazali su značajnu superiornost u upravljanju simptomima mentalnog zdravlja. [3]

Kod bolesti zavisnosti uvek treba konsultovati lekara ukoliko se razmatra opcija korišćenja ove lekovite biljke.

Nesanica

Rana istraživanja pokazuju da ispijanje čaja od pasiflore sat vremena pre spavanja tokom 7 noći poboljšava kvalitet spavanja. [4]

Takođe, uzimanje proizvoda koji sadrži kombinaciju pasiflore, valerijane i hmelja oralnim putem tokom 2 nedelje poboljšava san kod osoba sa nesanicom.

Menopauza

Žene koje uđu u menopauzu mogu doživeti niz neprijatnih simptoma zbog hormonalnih promena. Oni se kreću od crvenila i glavobolje do besa i depresije.

Dva pregleda su prikupila podatke iz 20+ kliničkih ispitivanja i zaključila da ljubičasta pasiflora (Passiflora incarnata) može ublažiti uobičajene simptome menopauze. [5] [6]

U kliničkom ispitivanju 59 žena u menopauzi, ekstrakt pasiflore (3 ml dnevno tokom 6 nedelja) ublažio je vrućice, nesanicu i probleme sa raspoloženjem. [7]

Urinarna inkontinencija

Pasiflora se koristi za urinarne inkontinencije pogoršane usled stresa i prevelike brige. Studije ukazuju da smiruje bol, posebno kada je u vezi sa problemima nervnog sistema, i pogoduje nestanku niza fizičkih simptoma koji potiču iz emocionalnih problema poput urinarne inkontinencije.

Dostupne forme

Dostupne forme uključuju tablete i kapsule, infuzije, čajeve, tečne ekstrakte i tinkture.

Kako je uzimati

Deca

Nijedna studija nije ispitivala efekte pasiflore na deci, tako da se ne sme davati detetu bez nadzora lekara.

Preporučena dnevna doza se prilagođava na osnovu one za odrasle u skladu sa težinom deteta.

Odrasli

Uvek treba konsultovati svog lekara za konkretne preporučene doze u zavisnosti od stanja.

Sledeće doze su proučavane u naučnim istraživanjima:

• za anksioznost: Korišćene su kapsule koje sadrže 400 mg ekstrakta cveta pasiflore dva puta dnevno tokom 2-8 nedelja. Takođe, 45 kapi tečnog ekstrakta cveta korišćene su dnevno tokom jednog meseca.
• za smanjenje anksioznosti pre operacije: upotrebljeno je 20 kapi specifičnog ekstrakta pasiflore uveče pre operacije i 90 minuta pre početka operacije. Tablete ovog proizvoda su takođe korišćene u dozi od 500 mg, uzetoj 90 minuta pre početka operacije. Takođe su korišćene doze od 260 mg, 30 minuta pre zubne hirurgije, ili 1000 mg sat vremena pre operacije.

Mere predostrožnosti

Upotreba lekovitog bilja je pristup koji zahteva vreme kako bi dao potpuni efekat jačanju organizma i lečenju bolesti. Međutim, bilje može izazvati neželjene efekte i može imati interakciju s drugim biljem, suplementima ili lekovima. Iz tih razloga, lekovito bilje treba uzimati pažljivo, pod nadzorom lekara kvalifikovanog za tu oblast.

Trudnice ili dojilje ne smeju uzimati pasifloru (hristov venac).

Za ostalu populaciju se obično smatra da je siguran i netoksičan u preporučenim dozama i ne duže od 2 meseca korišćenja u kontinuitetu.

Moguće interakcije

Pasiflora (hristov venac) može imati interakciju sa sledećim lekovima:

Sedativi (lekovi koji izazivaju pospanost)

Zbog svog umirujućeg dejstva, pasiflora može da pojača efekte sedativnih lekova.

Antiagregacije i antikoagulansi (sredstva za razređivanje krvi)

Pasiflora može povećati količinu vremena potrebnog za zgrušavanje krvi, tako da može ojačati efekte lekova za razređivanje krvi i povećati rizik od krvarenja.

Inhibitori monoamin oksidaze (MAO inhibitori ili MAOI)

MAO inhibitori su starija klasa antidepresiva koja se danas ne pripisuje često. Teoretski, hristov venac (pasiflori) može povećati efekte MAOI, kao i njihove nuspojave, koje mogu biti opasne.