Šta je

Zatvor podrazumeva naprezanje da prođe suva, tvrda stolica; takođe može uključivati gasove i nadimanje, bolove, glavobolju i probavne smetnje. U težim slučajevima može dovesti do zaustavljanja rada digestivnog sistema, što rezultira oštećenim crevima, kao i hemoroidima i varikoznim venama.  [1] [2]

Zatvor nije definisan učestalošću pražnjenja creva. „Uobičajeni“ rad creva varira od osobe do osobe, neki imaju tri pokreta creva dnevno, drugi tri puta nedeljno, ali ni za jednu grupu se ne čini da ima zatvor dokle god je stolica dovoljno mekana da prolazi bez poteškoća. Generalno, telo izlučuje otpad za osamnaest sati (sa ishranom bogatom vlaknima) do četrdeset i osam sati (sa ishranom sa malo vlakana).

Zatvor je obično rezultat nedovoljnog unosa vlakana i tečnosti i promene u ishrani često mogu da reše problem. Takođe je povremeno uzrokovan određenim lekovima ili suplementima poput tableta gvožđa, antidepresiva i nekih lekova protiv bolova, a može takođe biti čest tokom trudnoće.

Postoji akutni (pojavljuje se iznenada, ali retko) ili hroničan (dugotrajan) zatvor. Većina ljudi u nekom trenutku ima zatvor ali takođe može biti znak bolesti, na primer, osobe sa sindromom iritabilnog kolona (IBS) imaju naizmeničan zatvor i dijareju.

Simptomi

Simptomi mogu uključivati:

• manje od 3 pokreta creva nedeljno
• naglo smanjenje učestalosti potrebe pražnjenja creva
• stolica je tvrđa nego obično
• osećaj sitosti i punoće u crevima čak i nakon pražnjenja
• osećaj nadutosti
• naprezanje tokom pokreta creva

U većini slučajeva zatvor se može lečiti lekovima koji se prodaju bez recepta.

Uzroci

Zatvor je najčešće uzrokovan ishranom sa malo vlakana, nedostatkom vežbanja, dehidratacijom ili odlaganjem odlaska u toalet kada postoji potreba za defekacijom. Stres i putovanja takođe mogu doprineti zatvoru ili drugim promenama u crevnim navikama.

Bolesti creva (kao što je sindrom iritabilnog kolona), trudnoća, određena medicinska stanja (poput nedovoljno aktivna štitna žlezda ili cistična fibroza), mentalni problemi (poput depresije), neurološka oboljenja, metabolički poremećaji ili određeni lekovi mogu izazvati zatvor. Ozbiljniji uzroci, poput raka debelog creva, nisu česti.

Više žena nego muškaraca traži pomoć zbog zatvora, što ukazuje da hormonska neravnoteža može igrati ulogu.

Prirodni lekovi i biljke kod zatvora

• Psillijum je jedan od najmoćnijih laksativa. Seme psilijuma je aktivni sastojak mnogih laksativnih preparata koji se prodaju bez recepta. Uzima se 1 do 2 kašičice nakon svakog obroka sa punom čašom vode. Dostupni su komercijalni proizvodi gde treba slediti uputstva proizvođača. [3]
• Čia semenke ili mleveno laneno seme obezbeđuju vlakna neophodna za povećanje zapremine stolice. Uzima se 1 do 2 kašike dnevno sa 250 do 350 ml vode. [4]
• Aloe vera je moćan stimulativni laksativ koji pomaže u stvaranju meke stolice i pospešuje zarastanje. Pomaže u lečenju i čišćenju digestivnog trakta, dok istovremeno pomaže u stvaranju meke stolice. Popije se pola šoljice soka aloe vere ujutru i uveče ili po potrebi se uzimaju tablete od 50 do 200 miligrama lateksa ili softgel jednom dnevno, do deset dana. [5]
• Magnezijum se često koristi kao laksativ. Magnezijum sulfat, magnezijum hidroksid (magnezijumovo mleko) i magnezijum citrat su takozvani slani laksativi koji crpe tečnost iz tkiva i seruma u ​​creva. Rezultat je stimulacija creva da se stežu. (Prekomerna upotreba ovih laksativa tokom dužih vremenskih perioda može prouzrokovati toksičnost magnezijuma.) Uzima se 250 mg dva do četiri puta dnevno za ublažavanje akutnog zatvora. [6]
• Probiotici pomažu varenju i u održavanju zdrave bakterijske ravnoteže u digestivnom traktu. Treba uzeti proizvod kao što su Lactobacillus acidophilus i bifidus koji sadrži najmanje dvadeset milijardi aktivnih organizama dnevno. [7]
• Triphala pomaže u tonizaciji digestivnog trakta za one sa hroničnim zatvorom. Za doziranje treba slediti uputstvo proizvođača na etiketi. [8]
• Folna kiselina. Utvrđeno je da je nedostatak folne kiseline prisutan kod osoba sa hroničnim zatvorom; stanje se često rešava kada se koriste suplementi. Uzima se 400 mikrograma folne kiseline dnevno. [9]
• Vitamin E pomaže u lečenju nadraženog debelog creva. Uzima se 400 IU dnevno. [10]

Šta je

Zapaljenska bolest creva je širok pojam za nekoliko hroničnih zapaljenskih poremećaja nepoznatog uzroka koji pogađaju crevni trakt; Kronova bolest i ulcerozni kolitis su dve glavne kategorije zapaljenski bolesti creva. [1] [2] [3]

Ulcerozni kolitis je zapaljenska bolest creva koja uzrokuje upale i čireve (otvorene čireve) u najdubljim slojevima sluznice debelog creva (kolona) i rektuma. Čir krvari i stvara gnoj i sluz, a upala uzrokuje često pražnjenje debelog creva, uzrokujući dijareju.

Kronova bolest se može desiti bilo gde u digestivnom traktu i zahvata sve slojeve zida creva i samim tim se češće komplikuje težim oštećenjima koja su posledica širenja upale kroz zid, van creva ili suženja creva.

Iako stanje zapaljanske bolesti creva najčešće pogađa osobe između 10 i 20 godina, sa manjim brojem u dobi od 50 do 80 godina, odojčad i deca takođe mogu razviti bolest.

Ukoliko se zapaljenske bolesti creva ne leče ili se leče neadekvatno, vode komplikacijama, trajnim oštećenjima digestivnog trakta i invalidnosti.

Ne postoji lek ali pravilna ishrana u kombinaciji sa lekovima i suplementima mogu pomoći u kontroli bolesti.

Simptomi

Simptomi zapaljenske bolesti creva se razlikuju u zavisnosti od lokacije i težine upale, ali mogu uključivati:

• dijareju, koja se javlja kada pogođeni delovi creva ne mogu da absorbuju vodu
• krvarenja čireva, zbog kojih se krv može pojaviti u stolici (stanje poznato kao hematohezija)
• bolovi u stomaku, grčevi i nadimanje zbog opstrukcije creva
• gubitak težine i anemija, što može prouzrokovati usporeni fizički rast ili razvoj kod dece

Osobe sa Kronovom bolešću mogu dobiti i čireve u ustima. Ponekad se čirevi i pukotine pojavljuju i oko genitalnog područja ili anusa.

Zapaljenska bolest creva se takođe može povezati sa problemima izvan digestivnog sistema, kao što su:

• upala oka
• poremećaji kože
• artritis

Uzroci

Nekoliko faktora može doprineti razvoju zapaljenske bolesti creva. Najverovatnija teorija je da su uzrokovane usled nekoliko faktora, od genetike, neispravnih reakcija imunog sistema i uticaja okoline.

Iako trenutno ne postoji jedan potvrđeni uzrok zapaljenske bolesti creva, postoji nekoliko potencijalnih faktora koji mogu povećati rizik osobe da razvije neko od stanja zapaljenske bolesti creva.

Faktori rizika za ulcerozni kolitis

• Starost: Većina osoba dobija dijagnozu oko 15-30 godina ili posle 60 godina.
• Etnička pripadnost: Čini se da ljudi jevrejskog porekla imaju veći rizik od ulceroznog kolitisa od ostalih etničkih grupa.
• Genetika: Ljudi sa bliskim rođakom koji ima ulcerozni kolitis imaju veći rizik da ga i sami razviju.
• Psorijaza: Studije pokazuju da je psorijaza povezana i sa Kronovom bolešću i sa ulceroznim kolitisom.

Faktori rizika za Kronovu bolest

Istraživači ne razumeju u potpunosti šta uzrokuje Kronovu bolest. Međutim, identifikovali su nekoliko faktora koji mogu povećati rizik osobe da je razvije, uključujući:

• Genetika: Verovatnije je da će osobe koje imaju roditelja ili brata i sestru sa Kronovom bolešću i sami razviti.
• Lekovi: Upotreba određenih lekova – uključujući nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL), pilule za kontrolu rađanja i antibiotike – može povećati rizik od Kronove bolesti.
• Pušenje: Ova navika može dvostruko da poveća rizik od Kronove bolesti.
• Ishrana: Ishrana koja sadrži visok nivo masti takođe može povećati rizik od Kronove bolesti.
• Psorijaza: Studije pokazuju da je psorijaza povezana i sa Kronovom bolešću i sa ulceroznim kolitisom.

Prirodni lekovi i biljke za zapaljenske bolesti creva

• Koren sladića (DGL, Glycyrrhiza glabra). DGL (deglicirizovani sladić) stimuliše regeneraciju sloja sluzi i ima antiinflamatorno dejstvo. Preliminarna istraživanja pokazuju inhibicijski efekat na rast H. pilori. Žvaće se 500 do 1000 mg dvadeset minuta pre obroka ili između obroka, tri puta dnevno ili se pije u formi kapsule 500 mg do 1000 mg jednom dnevno. [4]
• Aloe vera smiruje i leči sluzokožu digestivnog trakta. Uzima se zavisno od forme, aloe vera gel 100 ml  ili u formi soka ¼ do ½ šolje tri puta dnevno ili prema uputstvu na proizvođača. [5]
• Probiotici pomažu varenju i u održavanju zdrave bakterijske ravnoteže u digestivnom traktu. Treba uzeti proizvod kao što su Lactobacillus acidophilus i bifidus koji sadrži najmanje dvadeset milijardi aktivnih organizama dnevno. Proizvod koji sadrži probiotik Saccharomyces boulardii pokazao se korisnim za dijareju povezanu sa ovim stanjem. [6]
• Klizavi brest (Ulmus fulva) deluje umirujuće i lekovito na sluzokožu digestivnog trakta. Zavisno od forme uzima se 3 ml tinkture ili 500 mg u obliku kapsula ili se sisa pastila tri puta dnevno između obroka. [7]
• Čaj od nane i ulje od peperminta ima dugu tradicionalnu upotrebu. Smanjuje mučninu, ublažava bolove u stomaku, deluje umirujuće. Da bi bile najučinkovitije, kapsule ulja od peperminta treba da budu obložene enterično kako bi se sprečilo ispuštanje ulja u želucu. Sa oblogom, ulje peperminta putuje do tankog i debelog creva, gde opušta crevne mišiće i pospešuje uklanjanje viška gasova. Dostupni su komercijalni proizvodi gde za doziranje treba sledite uputstva na pakovanju. [8]
• Vitamin C i vitamin E su antioksidanti koji sprečavaju oštećenje crevnog zida i pospešuju zarastanje tkiva. Uzima se 1500 miligrama vitamina C i 200 do 400 IU vitamina E dnevno. [9]
• Cink se koristi za obnavljanje oštećenih crevnih zidova. Uzima se 25 do 50 miligrama dnevno (preporučuje se oblik pikolinata). [10]
• Esencijalne masne kiseline. Pokazalo se da esencijalne masne kiseline pomažu u lečenju čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Uzima se 4000 mg ribljeg ulja ili 1 kašiku lanenog ulja dnevno. Takođe, treba istovremeno uzimati 400 IU vitamina E kako bi se sprečila oksidacija esencijalnih masnih kiselina. [11]
• Multivitaminska i mineralna formula. Većina osoba sa Kronovom bolešću će usled potencijalni nutritivnih nedostataka imati potrebu za multivitaminskim formulama i kompleksom B vitamina. Uzima se prema uputstvu proizvođača. [12]

Šta je

Inkontinencija urina se dešava kada osoba izgubi kontrolu nad bešikom ili ako nehotično iscuri urin. [1] [2] [3]

Inkontinencija urina je češća kod žena nego kod muškaraca. Smatra se da oko 30% žena starosti 30 – 60 godina pati od ovog stanja, u poređenju sa 1,5 – 5% muškaraca.

Glavni tipovi inkontinencija urina su:

• Stresna inkontinencija. Pokreću je aktivnosti (kašljanje, kijanje, smeh, trčanje ili podizanje tereta) koje vrše pritisak na punu bešiku. Inkontinencija pod stresom je vrlo česta među porodicama. Takođe može uticati na muškarce koji su imali hirurške zahvate zbog bolesti prostate, posebno karcinoma.
• Urgentna inkontinencija. Obeležava je iznenadna potreba za mokrenjem, nemogućnost zadržavanja urina i često mokrenje usled prekomerne aktivnosti bešike.
• Mešovita inkontinencija. Određene osobe imaju kombinaciju stresne i urinarne inkontinencije.

Većina slučajeva inkontinencije može se ili kontrolisati ili izlečiti. Inkontinencija nije bolest, već simptom osnovnog problema, kao što su slabi mišići u dnu karlice ili ometanje odlivu bešike.

Simptomi

Glavni simptom je nenamerno oslobađanje (curenje) urina. Kada i kako će se to dogoditi zavisi od vrste urinarne inkontinencije.

Stresna inkontinencija

Ovo je najčešća vrsta urinarne inkontinencije, posebno među ženama koje su rodile ili prošle menopauzu.

U ovom slučaju „stres“ se odnosi na fizički pritisak, a ne na mentalni stres. Kada se bešika i mišići uključeni u kontrolu mokraće stave pod nagli dodatni pritisak, osoba može nehotično da mokri.

Sledeće akcije mogu izazvati stresnu inkontinenciju:

• kašljanje, kijanje ili smeh
• podizanje teškog tereta
• vežbanje

Urgentna (hitna) inkontinencija

Takođe poznata kao refleksna inkontinencija ili „prekomerno aktivna bešika“ je druga najčešća vrsta urinarne inkontinencije. Dolazi do iznenadne nehotične kontrakcije mišićnog zida bešike koja izaziva nagon za mokrenjem koji se ne može zaustaviti.

Kada dođe do nagona za mokrenjem, osoba ima vrlo kratko vreme pre nego što se urin pusti, bez obzira na to šta pokušava da uradi.

Nagon za mokrenjem može biti uzrokovan usled:

• nagle promene položaja
• zvuka tekuće vode
• seksa, posebno tokom orgazma

Mišići bešike mogu se nehotično aktivirati zbog oštećenja nerava bešike, nervnog sistema ili samih mišića.

Prekomerna inkontinencija

Ovaj oblik je češći kod muškaraca sa problemima prostate, oštećenom bešikom ili začepljenom uretrom. Povećana prostata može začepiti bešiku.

Bešika ne može da zadrži onoliko urina koliko telo stvara, ili se ne može potpuno isprazniti, što uzrokuje male količine curenja urina.

Često će osoba imati potrebu za učestalim mokrenjem i manifestaciju stalnog kapanja mokraće iz uretre.

Mešovita inkontinencija

Pojavljuje se kombinacija simptoma stresne i urgentne inkontinencije.

Funkcionalna inkontinencija

Sa funkcionalnom inkontinencijom, osoba zna da postoji potreba za mokrenjem, ali ne može na vreme da stigne do kupatila zbog problema sa mobilnošću.

Uobičajeni uzroci funkcionalne inkontinencije uključuju:

• konfuziju
• demenciju
• slab vid ili pokretljivost
• loša spretnost, zbog čega je teško otkopčati pantalone
• depresija, anksioznost ili bes mogu dovesti do nespremnosti za korišćenje toaleta

Funkcionalna inkontinencija je češća među starijim ljudima i česta je u staračkim domovima.

Totalna inkontinencija

Podrazumeva da osobi neprekidno curi urin ili periodično nekontrolisano curi velike količine urina.

Pacijent može imati urođeni problem (rođen sa defektom), može doći do povrede kičmene moždine ili urinarnog sistema ili može biti rupa (fistula) između bešike i, na primer, vagine.

Uzroci

Uzroci i vrsta inkontinencije su usko povezani.

Stresna inkontinencija

Faktori uključuju:

• trudnoću i porođaj
• menopauza, jer padajući estrogen može učiniti mišiće slabijima
• histerektomija i neki drugi hirurški postupci
• starost
• gojaznost

Urgentna (hitna) inkontinencija

Identifikovani su sledeći uzroci urgentne inkontinencije:

• cistitis, zapaljenje sluznice bešike
• neurološka stanja, kao što su multipla skleroza (MS), moždani udar i Parkinsonova bolest
• uvećana prostata, koja može prouzrokovati pad bešike, a uretra se nadraži

Prekomerna inkontinencija

Nastaje kada postoji prepreka ili začepljenje bešike. Sledeće može prouzrokovati prepreke:

• uvećana prostata
• tumor koji pritiska bešiku
• mokraćni kamenci
• zatvor
• operacija urinarne inkontinencije koja je otišla predaleko

Totalna inkontinencija

Ovaj oblik može proisteći iz:

• urođenog nedostatka prisutnog od rođenja
• povrede kičmene moždine koja narušava nervne signale između mozga i bešike
• fistule, kada se između bešike i obližnjeg područja, obično vagine, razvije cev ili kanal

Ostale uzroke uključuju:

• neki lekovi, posebno neki diuretici, antihipertenzivi, tablete za spavanje, sedativi i relaksanti mišića
• alkohol
• infekcije urinarnog trakta

Prirodni lekovi i biljke za urinarnu inkontinenciju

• Rastavić (Equisetum arvense). Istorijski gledano, ovu biljku su prepisivali herbalisti i naturopati za bolju kontrolu bešike. Uzima se 300 mg dva do tri puta dnevno ili u formi tinkture sledeći uputstva na pakovanju.[4]
• Ulje semena bundeve. Različite studije su pokazale poboljšanje urinarne inkontinencije.  Uzima se 750 mg ekstrakta dnevno ili prema uputstvima na etiketi. [5]
• Magnezijum opušta mišiće bešike. Uzima se 250 mg dva puta dnevno. [6]
• Ekstrakt izoflavona soje podržava zdravlje mišića bešike. Uzima se 150 mg dva puta dnevno.[7]
• Pasiflora (Passiflora incarnata) se koristi za urinarne inkontinencije pogoršane stresom i brigom. Uzima se 300 mg u formi kapsule ili 30 kapi tinkture dva puta dnevno. [8]
• Crni kohoš (Cimicifuga racemosa) ima blage efekte estrogena, što znači da deluje poput ženskog hormona estrogena, koji može pomoći u jačanju mišića u dnu karlice. Dostupni su komercijalni proizvodi, gde za doziranje treba sledite uputstva proizvođača. [9]
• Brusnica i borovnica sadrže supstance koje sprečavaju lepljenje bakterija na bešiku. Ovo može pomoći u sprečavanju infekcija urinarnog trakta koje mogu pogoršati inkontinenciju. Međutim, kod određenih osobe sa prekomerno aktivnom bešikom brusnica može biti iritirajuća zbog kiselosti. Napomena: Osobe koje su alergični na aspirin i one koje uzimaju druge lekove, ne bi trebalo da uzimaju velike količine dodataka brusnice. [10]

Šta je

Ulcerozni kolitis je zapaljenska bolest creva koja uzrokuje upale i čireve (otvorene čireve) u najdubljim slojevima sluznice debelog creva (kolona) i rektuma. Čir krvari i stvara gnoj i sluz, a upala uzrokuje često pražnjenje debelog creva, uzrokujući dijareju. [1] [2] [3]

Iako stanje ulceroznog kolitisa najčešće pogađa osobe između 10 i 20 godina, sa manjim procentom u dobi od 50 do 80 godina, odojčad i deca takođe mogu razviti bolest.

Ukoliko se zapaljenske bolesti creva ne leče ili se leče neadekvatno, vode komplikacijama, trajnim oštećenjima digestivnog trakta i invalidnosti.

Ne postoji lek ali pravilna ishrana u kombinaciji sa lekovima i suplementima mogu pomoći u kontroli bolesti.

Simptomi

Znaci i simptomi ulceroznog kolitisa variraju u zavisnosti od težine upale i mesta na kome se nalazi. Najčešći simptomi uključuju bolove u stomaku i krvavu dijareju, od blagih do jakih. Mogu se pojaviti ili vrlo iznenada ili postepeno.

Simptomi mogu uključivati:

• bol u stomaku i grčevi
• zvuk klokotanja u predelu creva
• krv i eventualno gnoj u stolici
• dijareja (retka stolica), od samo nekoliko epizoda do vrlo učestalih
• povišena temepratura
• osećaj težine iako su vam creva već prazna što može uključivati naprezanje, bol i grčeve
• gubitak težine

Deca mogu imati usporen rast.

Ostali simptomi koji se mogu javiti kod ulceroznog kolitisa uključuju sledeće:

• bol i otok u zglobovima
• čirevi u ustima (ulkusi)
• mučnina i povraćanje
• kvržice na koži ili čirevi

Uzroci

Nekoliko faktora može doprineti razvoju ulceroznog kolitisa. Najverovatnija teorija je da su uzrokovane usled genetike, neispravnih reakcija imunog sistema i uticaja okoline.

Iako trenutno ne postoji jedan potvrđeni uzrok ulceroznog kolitisa, postoji nekoliko potencijalnih faktora koji mogu povećati rizik osobe da razvije neko od stanja zapaljenske bolesti creva.

Faktori rizika za ulcerozni kolitis su:

• Godine starosti: Većina ljudi dobija dijagnozu oko 15-30 godina ili posle 60 godina.
• Etnička pripadnost: Čini se da ljudi jevrejskog porekla (posebno Aškenazi) imaju veći rizik od ulceroznog kolitisa od ostalih etničkih grupa.
• Genetika: Ljudi sa bliskim rođakom koji ima ulcerozni kolitis imaju veći rizik da ga i sami razviju.
• Ishrana: Ishrana bogata šećerom, holesterolom i mastima (posebno od mesa i mlečnih proizvoda)
• Psorijaza: Studije pokazuju da je psorijaza povezana i sa Kronovom bolešću i sa ulceroznim kolitisom.

Prirodni lekovi i biljke za ulcerozni kolitis

• Koren sladića (DGL, Glycyrrhiza glabra). DGL (deglicirizovani sladić) stimuliše regeneraciju sloja sluzi i ima antiinflamatorno dejstvo. Preliminarna istraživanja pokazuju inhibicijski efekat na rast H. pilori. Žvaće se 500 do 1000 mg dvadeset minuta pre obroka ili između obroka, tri puta dnevno ili se pije u formi kapsule 500 mg do 1000 mg jednom dnevno. [4]
• Mastiha smola (Pistachia lentiscus) se pokazala u studijama u epruvetama da uništava H. pilori i u studijama na ljudima da je efikasna u lečenju čireva. Uzima se 500 mg tri puta dnevno u formi kapsule ili tablete za žvakanje. [5]
• Aloe vera podstiče zarastanje sluzokože crevnog trakta i ima antimikrobne prednosti. Pije se ¼ šolje tri puta dnevno. [6]
• Probiotik obezbeđuje dobre bakterije, kao što su Lactobacillus acidophilus i bifidus, koje sprečavaju infekciju i pomažu varenje. Posebno je važno da ih uzimate ga ako se koriste antibiotici. Preporuka je uzeti proizvod koji sadrži najmanje četiri milijarde aktivnih organizama dva puta dnevno, trideset minuta nakon obroka.[7]
• Kamilica (Matricaria chamomilla) umiruje i tonizira probavni trakt i pomaže u ublažavanju naizmeničnih dijareje i zatvora. Studije na životinjama pokazuju da deluje protiv čira, a takođe opušta nervni sistem. Pije se čaj od kamilice; priprema se infuzija koristeći 2 do 3 grama kamilice u prahu u 250 ml ključale vode ili se u toplu vodu dodaje 3 do 5 mililitara tinkture. Bilo koji od oblika se koristi tri puta dnevno između obroka. [8]
• Klizavi brest (Ulmus fulva) deluje umirujuće i lekovito na sluzokožu digestivnog trakta. Zavisno od forme uzima se 3 ml tinkture ili 500 mg u obliku kapsula ili se sisa pastila tri puta dnevno između obroka. [9]
• Vitamin C i vitamin E su antioksidanti koji sprečavaju oštećenje crevnog zida i pospešuju zarastanje tkiva. Uzima se 1500 miligrama vitamina C i 200 do 400 IU vitamina E dnevno. [10] [11]
• Vitamin A stimuliše zdrav rast crevnih ćelija i poboljšava imunološku funkciju. Uzima se 25000 IU dnevno, uz nadzor lekara. Napomena: Trudnice ili žene koje planiraju trudnoću treba da izbegavaju doze veće od 5000 IU. [12]
• Esencijalne masne kiseline. Pokazalo se da esencijalne masne kiseline pomažu u lečenju čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Uzima se 4000 mg ribljeg ulja ili 1 kašiku lanenog ulja dnevno. Takođe, treba istovremeno uzimati 400 IU vitamina E kako bi se sprečila oksidacija esencijalnih masnih kiselina. [13]
• L-glutamin promoviše zdrave crevne ćelije. Uzima se 1000 mg tri puta dnevno na prazan stomak. [14]

Šta je

Tendinitis, poznat i kao tendonitis, je zapaljenje tetive. Ovo stanje se dešava kada osoba prekomerno koristi ili povredi tetivu, na primer, tokom sporta. Obično je povezan sa akutnom povredom upalom. [1] [2] [3]

Stanje uključuje bol, upalu i otok i može ograničiti kretanje. Ostali simptomi uključuju ukočenost i, u nekim slučajevima, otok, peckanje i utrnulost.

Područja koja su najčešće pogođena su rame, zglobovi, peta i lakat (teniski lakat).

Iako akutni tendonitis obično zaraste u roku od nekoliko dana do 2 nedelje, može postati hroničan, u tom slučaju se kalcijumove soli obično talože duž vlakana tetive.

Simptomi

Glavni simptomi tendonitisa su:

• bol u tetivi koji se pogoršava tokom kretanja
• poteškoće u kretanju zgloba
• osećaj škripanja ili pucketanja kada se pomera tetiva
• otok, ponekad sa vrućinom ili crvenilom

Uzroci

Tendonitis je obično uzrokovan iznenadnim, naglim pokretima ili ponavljanim vežbama, poput trčanja, skakanja ili bacanja.

Tendonitis takođe može biti uzrokovan ponavljajućim pokretima ili lošim držanjem tela ili tehnike tokom obavljanja standardni poslovnih ili sportskih aktivnosti.

Prirodni lekovi i biljke za tendonitis

• Bosvelija pomaže u smanjenju upale zbog svojih antiinflamatornih efekata i zato što poboljšava snabdevanje zglobova krvlju. Komercijalni proizvodi se prave na bazi smole i trebali bi da sadrže 150 mg bosvelinske kiseline. Uzima se jedna tableta ili kapsula tri zavisno od forme, tri puta na dan. [4]
• Bromelain. Dokazano je da bromelain smanjuje upalu, bez obzira na uzrok. Nekoliko studija potvrdilo je njegovu efikasnost u lečenju bursitisa i tendonitisa. Uzima se 250 do 750 miligrama tri puta dnevno između obroka. [5]
• Kurkumin (Curcuma longa) ispoljava odlične antiinflamatorne i antioksidativne efekte i pritom nema neželjenih efekata. Uzima se 300 mg jedan do tri puta dnevno.
• Vitamin C igra važnu ulogu u saniranju povreda. Pomaže u stvaranju kolagena, što je neophodno za formiranje tkiva tetiva i bursa. Uzima se 1000 miligrama dnevno. [6]
• MSM (Metilsulfonilmetan) ublažava upale i bol. Uzima se 500 do 5000 miligrama dnevno. Počinje se sa malom dozom i povećava do 1000 miligrama svakih nekoliko dana dok se ne primete rezultati. [7]
• Cink pomaže u stvaranju kolagena koji gradi tkivo. Za tendonitis se uzima 20 miligrama. [8]
• Esencijalne masne kiseline EPA i DHA smanjuju upalu i podstiču zarastanje tkiva. Uzima se 1 do 2 kašike lanenog ulja ili 5 grama ribljeg ulja dnevno, ili se uzima formulaciju koja sadrži mešavinu omega-3, -6 i -9 masnih kiselina. Druga preporuka je 3000 mg EPA + DHA dnevno dok se simptomi ne povuku, zatim 1000 mg EPA + DHA dnevno nakon toga. [9]
• Sumpor ublažava upale i bol. Uzima se 500 do 5000 miligrama dnevno. Počinje se sa malom dozom i povećava 500 miligrama svakih nekoliko dana dok se ne primete rezultati. [10]
• Kora bele vrbe (Salix alba) je prirodni lek za ublažavanje bolova koji nema neželjene efekte aspirina i drugih lekova bez recepta. Pronađite ekstrakt standardizovan za sadržaj salicina i uzmite 30 do 60 mg dva puta dnevno. Ako više volite da koristite tinkturu, uzmite 1 do 2 ml tri puta dnevno. [11]

Šta je

Većinu srčanih udara (infarkta) uzrokuje krvni ugrušak koji blokira jednu od koronarnih arterija. Koronarne arterije dovode krv i kiseonik u srce. Ako je protok krvi blokiran, srce ostaje bez kiseonik i srčane ćelije umiru. [1] [2] [3]

Srčani udar se takođe može javiti kada otkucaji srca postanu nepravilni. U težim slučajevima ovo stanje, poznato kao aritmija, može sprečiti dovoljan ulazak krvi u srčani mišić.

Simptomi

Simptomi srčanog udara mogu biti bol ili nelagodnost u grudima koji se može osetiti samo u jednom delu tela ili se može preseliti iz grudi u ruke, rame, vrat, zube, vilicu, predeo stomaka ili leđa.

Bol može biti jak ili blag. Može se osećati:

• kao da vas čvrsta traka steže oko grudi
• kao da nešto teško sedi na grudima
• stiskanje ili jak pritisak
• bol najčešće traje duže od 20 minuta

Ostali simptomi srčanog udara mogu biti:

• anksioznost
• kašalj
• gubitak svesti
• vrtoglavica ili mantanje
• mučnina i povraćanje
• palpitacije (osećaj kao da srce kuca prebrzo ili neredovno)
• kratak dah
• znojenje, koje može biti veoma teško
• umor

Neke osobe (uključujući starije odrasle osobe, osobe sa dijabetesom i žene) mogu imati malo bolova u grudima ili ih uopšte nemaju. Takođe mogu imati atipične simptome kao što su otežano disanje, umor i slabost. „Tihi srčani udar“ je srčani udar bez simptoma koji se takođe može javiti.

Uzroci

Postoji nekoliko srčanih stanja koja mogu izazvati srčani udar. Jedan od najčešćih uzroka je nakupljanje plaka u arterijama (ateroskleroza) koja sprečava prodiranje krvi u srčani mišić.

Srčani napad takođe mogu izazvati krvni ugrušci ili pocepani krvni sud. Ređe, srčani udar je uzrokovan spazmom krvnih sudova.

Uzrok srčanog udara nije uvek poznat, ali postoje dobro poznati faktori rizika.

Do srčanog udara može doći:

• tokom odmaranja ili sna
• posle naglog povećanja fizičke aktivnosti
• tokom fizičke aktivnosti po hladnom vremenu
• nakon iznenadnog, jakog emocionalnog ili fizičkog stresa, uključujući bolest

Prirodni lekovi i biljke za srčani udar

• Kalcijum pomaže funkciji srčanog mišića. Kalcijum je neophodan za zgrušavanje krvi, takođe igra ulogu u održavanju krvnog pritiska. Uzima se 1500 miligrama dnevno, posle jela i pred spavanje. [4]
• L-karnitin smanjuje nivo masti i triglicerida u krvi. Nekoliko dvostruko slepih studija pokazalo je da karnitin poboljšava rad srca i poboljšava simptome kod osoba sa kongestivnom srčanom insuficijencijom. Uzima se 500 miligrama dva do tri puta dnevno na prazan stomak. [5]
• Koenzim Q10 oksigenizuje krv i poboljšava toleranciju na vežbanje. Uzima se 50 do 100 miligrama tri puta dnevno. [6]
• Beli luk (Allium sativum) poboljšava cirkulaciju. Ova biljka sadrži nekoliko sumpornih jedinjenja koja blokiraju biosintezu holesterola. Beli luk takođe pomaže u širenju zidova krvnih sudova, povećavajući protok krvi i snižavajući krvni pritisak. Još jedna hemikalija u belom luku, ajoen, pomaže u sprečavanju stvaranja krvnih ugrušaka. Preporuka je koristiti beli luk u kuvanju, takođe se može jesti sirov do 6 čenova dnevno ili se mogu koristiti komercijalno pripremljene kapsule belog luka bez mirisa odnosno kapi. [7]
• Folna kiselina i drugi vitamini B grupe igraju ključnu ulogu u reciklaži homocisteina, nusproizvoda razgradnje proteina koji je povezan sa povećanim rizikom od srčanog i moždanog udara. Bez dovoljno folne kiseline i vitamina B, reciklaža homocisteina u metionin postaje neefikasna, a nivo homocisteina se povećava. Povećani unos folne kiseline, vitamina B6 i vitamina B12 smanjuje nivo homocisteina. Uzima se 400 miligrama dnevno. [8]
• Kompleks vitamina B pomaže u smanjenju nivoa homocisteina. Uzima se jedna doza dnevno. [9]
• Magnezijum smanjuje rizik od aritmija i nadomešta magnezijum iscrpljen lekovima koji se daju kod kongestivne srčane insuficijencije. Magnezijum je neophodan za aktiviranje enzima koji pomaže transportu kalijuma do ćelija. Uzima se 750 miligrama dnevno. [10]
• Lecitin pravi od masnoće u krvi, emulziju. Uzimaju se zavisno od forme 2 kapsule ili 1 kašika tokom obroka. [11]
• Ulje noćurka pomaže u sprečavanju otvrdnjavanja arterija. Uzimaju se dve kapsule od 500 miligrama tri puta dnevno. [12]
• Zeleni čaj snižava krvni pritisak i holesterol. Pije se do 5 šolja čaja dnevno, poželjno tokom obroka, ili se uzimaju kapsule od 500 miligrama dnevno. [13]
• Glog povećava protok krvi u srcu i jača kontrakcije srca. Ova “biljka srca” pojačava srčani ritam, uz otvaranje perifernih sudova za poboljšanje ukupne cirkulacije. Koriste se komercijalni proizvod u formi tableta i kapi, gde treba sledite uputstva za upotrebu sa pakovanja. [14]
• Vitamin E jača imuni sistem i srčani mišić. Uzima se 400 IU dnevno. [15]
• Ginko biloba pomaže u širenju krvnih sudova i poboljšava ukupnu cirkulaciju. Koriste se komercijalni proizvod u formi tableta i kapi, gde treba sledite uputstva za upotrebu sa pakovanja. [16]
• Selen je moćan antioksidans koristan u prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Uzima se do 200 mikrograma dnevno. [17]

Šta je

Staračka degeneracija makule (AMD) je hronična bolest oka koja je vodeći uzrok gubitka vida kod osoba starijih od 60 godina. [1] [2] [3]

Degeneracija makule utiče na tkivo u delu mrežnjače koji je odgovoran za centralni vid, koji se naziva makula. To uzrokuje zamućenje vida ili slepu tačku u centru vida i može ometati čitanje, vožnju i druge svakodnevne aktivnosti. Obično je jedan od prvih simptoma potreba za više svetla da bi se videlo izbliza.
Postoje dva oblika AMD-a:

• Suva forma degeneracije makule pogađa oko 85% obolelih i uzrokuje postepeni gubitak centralnog vida, koji ponekad počinje na jednom oku.
• Vlažna forma degeneracije makule, koja čini 90% svih ozbiljnih gubitaka vida od bolesti, često uključuje nagli gubitak centralnog vida. Većina osoba sa vlažnim formom AMD-a ranije je imala suvu formu.

Degeneracija makule se ne može u potpunosti zaustaviti ali se može usporiti razvoj i u velikoj meri smanjiti rizik za poremećaji. Klinička istraživanja dokazuju da osobe koje imaju visok nivo antioksidanata u krvi imaju niži rizik od razvoja makularne degeneracije.

Simptomi

Simptomi suve forme degeneracije makule uključuju:

• potrebno više svetla kada radite izbliza
• zamućenje slova pri pokušaju čitanja
• boje izgledaju manje svetle
• maglovitost vida
• nejasna mrlja u centralnom vidnom polju, koja može postati veća i tamnija

Simptomi vlažnog oblika degeneracije makule uključuju:

• ravne linije koje se čine talasaste
• predmeti koji se pojavljuju dalje ili manji nego obično
• gubitak centralnog vida
• iznenadna slepa tačka

Uzroci

Retina je na zadnjem delu oka. Menja svetlost i slike koje ulaze u oko u nervne signale koji se šalju u mozak. Deo mrežnjače zvan makula čini vid oštrijim i detaljnijim. To je žuta mrlja u centru mrežnjače. Ima veliku količinu dve prirodne boje (pigmenti) zvane lutein i zeaksantin.

Degeneracija makule je uzrokovan oštećenjem krvnih sudova koji snabdevaju makulu.

• Suva degeneracija makule se javlja kada krvni sudovi ispod makule postanu tanki i krhki. Oblikuju se male žute naslage. Gotovo sve osobe sa makularnom degeneracijom počinju sa suvim oblikom.
• Vlažna degeneracija makule se javlja kod oko 10% ljudi sa makularnom degeneracijom. Ispod makule rastu novi abnormalni i vrlo krhki krvni sudovi. Ovi sudovi propuštaju krv i tečnost. Ova vrsta AMD-a uzrokuje većinu gubitka vida povezanih sa tim stanjem.

Lekari nisu sigurni šta uzrokuje AMD. Stanje je retko pre 55 godine. Najčešće se javlja kod ljudi starijih od 75 godina.

Faktore rizika uključuje:

• porodična istorija degeneracije makule
• belci imaju veći faktor rizika
• pušenje cigareta
• ishrana sa visokim sadržajem masti
• češća je kod žena

Prirodni lekovi i biljke za degeneraciju makule

• Lutein sprečava oksidativno oštećenje makule. Uzima se 15 mg dnevno uz obrok. [4]
• Zeaksantin je vrsta organskog pigmenta koji se zove karotenoid i sprečava oksidativno oštećenje makule. Povezan je sa vitaminom A i nalazi se u ljudskom oku (makula i retina) zajedno sa luteinom. Uzima se 3 mg dnevno uz obrok. [4]
• Riblje ulje (omega 3 masne kiseline). EPA i DHA koje se nalaze u ribljem ulju potpomažu u zaštiti makule. Uzima se 2000 mg ove dve komponente kombinovane dnevno. [5]
• Cink je neophodan za pravilan vid i antioksidans je, a studije su pokazale da pomaže kod makularne degeneracije. Uzima se 45 mg dnevno, zajedno sa 2 mg bakra. [6]
• Astaksantin kao moćan antioksidans štiti od oštećenja makule. Uzima se 1000 mcg ili više dnevno. [7]
• Borovnica (Vaccinium myrtillus) jača i obnavlja kolagen u mrežnjači. Takođe jača kapilare i vezivno tkivo oka. Mogu se jesti sirove ili se uzima standardizovani ekstrakt ili kapsule od 240 do 600 mg dnevno standardizovane formule koja sadrži 25 procenata antocijanozida. [8]
• Ginko (Ginkgo biloba) smanjuje rizik od razvoja makularne degeneracije. Uzima se 120 miligrama standardizovanog ekstrakta dnevno ili ½ kašičice tinkture tri puta dnevno. [9]
• Mlečni čkalj (gujina trava). Silimarin, iz mlečnog čkalja, glavna je podrška funkcije jetre. Jetra je ključni organ za održavanje zdravlja očiju, jer skladišti vitamine rastvorljive u mastima i vitamine B grupe. Doziranje je 150 mg 2 do 3 puta dnevno. [10]
  Upozorenje: Postoji određena zabrinutost da korišćenje ove biljke ima estrogen-slične efekte u telu. Osobe osetljive na hormone, trebalo bi da konsultuju lekara o rizicima i koristima. Isto važi i za osobe koje uzimaju bilo koji lek na recept, jer mlečni čkalj vrši svoj uticaj preko jetre, i tu se većina lekova metabolizuje. Osobe alergične na ambroziju, možda će reagovati i na mlečni čkalj.
• Antioksidanti – vitamini A (beta-karoten), vitamin C, vitamin E i selen pomažu u borbi protiv oštećenja slobodnih radikala u očima. Uzima se 10000 IU beta-karotena, 1500 miligrama vitamina C u podeljenim dozama, 400 IU vitamina E i 200 mikrograma selena dnevno. [7] [11]

Šta je

Sindrom karpalnog tunela je stanje u kojem postoji prekomerni pritisak na srednji nerv. Ovo je živac u zglobu koji omogućava osećaj i kretanje u delovima šake. Sindrom karpalnog kanala može dovesti do utrnulosti, peckanja, slabosti ili oštećenja mišića šake i prstiju koje se često prenosi u podlakticu i rame. [1] [2] [3]

U doba računara sindrom karpalnog tunela je sve češći poremećaj. Osobe koje izvode ponavljajuće pokrete ruke, poput daktilografa, radnika na montažnoj liniji, operatera koji rade na tastaturi, blagajnika i tesara, među onima su koji će najverovatnije patiti od ovog stanja.

Takođe može pratiti ozbiljniju povredu zgloba, ili je može prouzrokovati neko drugo stanje koje uzrokuje oticanje tkiva u zglobu, poput reumatoidnog artritisa, dijabetesa ili hipotiroidizma.

Simptomi

Glavni simptomi uključuju:

• nespretnost ruke prilikom hvatanja predmeta
• utrnulost ili trnci u palcu i sledeća dva ili tri prsta jedne ili obe ruke
• utrnulost ili trnci dlana
• bol koji se proteže do lakta
• bol u zglobu ili ruci u jednoj ili obe ruke
• problemi sa finim pokretima prstiju (koordinacijom) u jednoj ili obe ruke
• trošenje mišića ispod palca (u naprednim ili dugotrajnim slučajevima)
• slabo prijanjanje ili poteškoće sa nošenjem torbi (česta žalba)
• slabost u jednoj ili obe ruke

Uzroci

Bol u karpalnom tunelu je posledica prekomernog pritiska u zglobu i na srednjem nervu. Zapaljenje može prouzrokovati otok. Najčešći uzrok ovog zapaljenja je osnovno medicinsko stanje koje uzrokuje oticanje u zglobu i ponekad otežani protok krvi. Neka od najčešćih stanja povezanih sa sindromom karpalnog kanala su:

• dijabetes
• disfunkcija štitne žlezde
• zadržavanje vode kod trudnoće ili menopauze
• visok krvni pritisak
• autoimuni poremećaji kao što je reumatoidni artritis
• prelomi ili traume zgloba

Sindrom karpalnog kanala može se pogoršati ako se zglob prekomerno isteže. Ponavljano kretanje zgloba doprinosi oticanju i stiskanju srednjeg nerva. Neki od uzroka ove pojave mogu biti:

• pozicioniranje zglobova dok se koristi tastatura ili miš računara
• produženo izlaganje vibracijama od upotrebe ručnih ili električnih alata
• svaki ponovljeni pokret koji prekomerno isteže zglob, poput sviranja klavira ili kucanja

Prirodni lekovi i biljke za sindrom karpalnog tunela

• Vitamin B6 (piridoksin). Istraživanja pokazuju da ovaj vitamin smanjuje upalu nerva koja se javlja kod sindroma karpalnog tunela, ali ne i kod svih pacijenata. Generalno, vitamin B6 pomaže nekim pacijentima, posebno kada se kombinuje sa vitaminom B2 i drugim vitaminima B grupe. Uzima se 25 miligrama tri do četiri puta dnevno. Ukoliko ako nema rezultata, preporuka je da se pokuša sa formom pyridoxal 5′-phosphate, P5P 10 mg dnevno.  Takođe, treba uzimati B-kompleks kako bi se sprečila neravnoteža drugih vitamina B grupe i poboljšala efikasnost vitamina B6. Uzima se 50 miligrama jednom dnevno. [4]
• Bromelain. Dokazano je da bromelain smanjuje upalu, bez obzira na uzrok s obzirom na njegova anti-inflamatorna svojstva. Nekoliko studija potvrdilo je njegovu efikasnost u lečenju bursitisa i tendonitisa. Uzima se 500 mg tri puta dnevno između obroka. Preporuka je da proizvodi bude standardizovan na 2.000 MCU na 1.000 mg ili 1.200 GDU na 1.000 mg. [5]
• Bosvelija (Boswellia serrata) ima snažna antiinflamatorna svojstva. Uzima se 1.200 do 1.500 mg standardizovanog ekstrakta koji sadrži 60 do 65 procenata bosvelinske kiseline, dva do tri puta dnevno. [6]
• Kalcijum i magnezijum u kombinaciji smanjuju napetost mišića i iritaciju nerava. Uzima se kompleks koji sadrži 500 mg kalcijuma i 250 mg magnezijuma dva puta dnevno. [7]
• Kora bele vrbe (Salix alba). Ovaj biljni ekstrakt smanjuje bol i upalu. Uzima se proizvod standardizovan da sadrži 240 mg salicina dnevno ili 5 ml u obliku tinkture tri puta dnevno. [8]
• Ginko biloba poboljšava cirkulaciju. Uzima se 120 mg dva puta dnevno proizvoda standardizovanog na 24 procenta flavonskih glikozida. [9]
• Zeleni čaj (Camellia sinensis). Uzima se standardizovani ekstrakt, 250 do 500 mg dnevno, za upale i antioksidativne i imunološke efekte. Treba koristiti proizvode bez kofeina. Može se pripremati i čaj od lista ove biljke. [10]

Šta je

Sindrom iritabilnog kolona je vrlo čest poremećaj koji pogađa debelo crevo i uzrokuje nepravilne kontrakcije mišića. Poznat je i pod imenom spastični kolitis, mukozni kolitis ili nervozna creva. [1] [2] [3]

Kod osobe sa sindromom iritabilnog kolona, mišići debelog creva (dela debelog creva) koji pokreću svarenu hranu izuzetno su osetljivi na određene stimuluse ili okidače. Ovo stanje se dijagnostikuje na osnovu simptoma (posebno hroničnog bola u stomaku i promenjenih navika u radu creva) i procene gastrointestinalnog (digestivni) trakta radi isključenja drugih dijagnoza.

Sindrom iritabilnog kolona nije isto što i zapaljenska bolest creva.

Simptomi

Simptomi sindroma iritabilnog kolona (nervoznih creva) se razlikuju od osobe do osobe i kreću se od blagih do teških. Većina ljudi ima blage simptome. Smatra se se da imate sindrom iritabilnog kolona kada su simptomi prisutni najmanje 3 dana mesečno u periodu od 3 meseca ili više.

Glavni simptomi uključuju:

• bolovi u stomaku i grčevi, koji se često smanjuju nakon prolaska stolice
• gasovi
• osećaj da creva nisu prazna nakon prolaska stolice
• nadimanje ili oticanje stomaka
• promena crevnih navika; možete imati dijareju ili zatvor
• iznenadna, hitna potreba za korišćenjem toaleta

Bol i drugi simptomi će se često smanjiti ili nestati nakon pražnjenja creva. Simptomi se mogu rasplamsati kada dođe do promene učestalosti pokreta creva.

Osobe sa ovim stanjem mogu naizmenično imati zatvor (tvrdu stolicu) i dijareje ili imaju uglavnom jedno ili drugo.

• u slučaju sindroma iritabilnog kolona sa dijarejom, dolazi do česte, tečne, vodene stolice; možda će biti hitno potrebna nužda, što je teško kontrolisati.
• u slučaju sindroma iritabilnog kolona sa konstipacijom (zatvorom), stolica teško prolazi i creva imaju manje pokreta; često će biti potrebno naprezanje prilikom pražnjenja creva i mogu biti prisutni grčevi; dešava se da prođe samo mala količina stolice ili je uopšte nema.

Simptomi se mogu pogoršati nekoliko nedelja ili mesec dana, a zatim se na neko vreme ublažavaju. U drugim slučajevima simptomi su prisutni većinu vremena.

Takođe može doći do gubitka apetita. Krv u stolici i nenamerni gubitak težine nisu deo sindroma iritabilnog kolona.

Uzroci

Razlozi zbog kojih se razvija sindrom iritabilnog kolona (nervozna creva) nisu jasni. Može se javiti nakon bakterijske infekcije ili parazitske infekcije (giardijaze) creva. Ovo se naziva post-infektivni sindrom iritabilnog kolona. Mogu biti i drugi pokretači, uključujući stres.

Crevo je povezano sa mozgom pomoću hormonskih i nervnih signala koji se kreću napred-nazad između creva i mozga. Ovi signali utiču na rad creva i simptome. Nervi mogu postati aktivniji tokom stresa što može dovesti do toga da creva budu osetljivija i da se više stegnu.

Sindrom iritabilnog kolona se može javiti u bilo kojoj dobi. Često počinje u tinejdžerskim godinama ili u ranoj odrasloj dobi. Dvostruko je češći kod žena nego kod muškaraca.

Manje je verovatno da će početi kod osoba starijih od 50 godina.

U razvijenim zemljama otprilike 10% do 15% osoba susreće se sa simptomima sindroma iritabilnog kolona i predstavlja najčešći crevni problem zbog kojeg se ljudi upućuju na specijaliste za creva (gastroenterologe).

Prirodni lekovi i biljke za sindrom iritabilnog kolona

• Čaj od nane i ulje od peperminta (Mentha piperita) već dugo se koriste za smirivanje crevnih grčeva. Da bi bile najučinkovitije, kapsule ulja od peperminta treba da budu obložene enterično kako bi se sprečilo ispuštanje ulja u želucu. Sa oblogom, ulje peperminta putuje do tankog i debelog creva, gde opušta crevne mišiće i pospešuje uklanjanje viška gasova. Uzima se 0,2 do 0,4 ml tečne forme ili 1 ili 2 enterično obložene kapsule ulja peperminta dva puta dnevno između obroka. [4]
• Probiotik (višestruki soj, uključujući vrste Lactobacillus acidophilus i bifidus) pomaže varenju i pomaže u održavanju zdrave bakterijske ravnoteže u digestivnom traktu. Uzima se 5 do 20 milijarde živih organizama dnevno. [5]
• Digestivni enzimi pomažu da se hrana efikasnije vari. Uzima se 1 ili 2 kapsule enzimskog proizvoda punog spektra sa svakim obrokom. [6]
• Đumbir (Zingiber officinale) smanjuje gasove, nadimanje i dijareju i poboljšava funkcionisanje želuca. Pije se 1 šolja svežeg čaja ili se uzima 500 mg u obliku kapsule ili kapsule za žvakanje uz svaki obrok. [7]
• Aloe vera je veoma umirujuća i lekovita za digestivni trakt i bori se protiv crevnih infekcija. Sok od aloje se pije po ¼ šolje dva puta dnevno ili prema uputstvu na pakovanju. [8]
• Klizavi brest (Ulmus fulva) i pau d’arco (Tabebuia avellanedae) imaju dugu istoriju upotrebe u tradicionalnoj medicina za nadraženo crevo. Uzima se 800 do 1.000 mg klizavog bresta tri ili četiri puta dnevno ili se koristi 5 ml tinkture tri puta dnevno. Doziranje za pau d’arco (taheba) je 100 mg kore u prahu ili 0,5 do 1,0 ml tinkture tri puta dnevno. [9]
• Vitamin C i vitamin E su antioksidanti koji sprečavaju oštećenje crevnog zida i pospešuju zarastanje tkiva. Uzima se 1500 miligrama vitamina C i 200 do 400 IU vitamina E dnevno. [10]
• Cink se može koristiti za obnavljanje oštećenih crevnih zidova. Uzima se 25 do 50 miligrama dnevno. [11]
• Omega-3 masne kiseline pomažu u smanjenju upale. Dostupni su komercijalni proizvodi gde treba slediti uputstva na pakovanju. [12]
• Kompleks vitamina B vraća potencijalne nutrtitivne nedostatke i pomaže u obnovi crevnih zidova. Uzima se jedna dozu dnevno. [13]
• Kamilica (Matricaria recutita) umiruje i tonizira probavni trakt i pomaže u ublažavanju naizmeničnih dijareje i zatvora. Pije se čaj od kamilice; priprema se infuzija koristeći 2 do 3 grama kamilice u prahu u 250 ml ključale vode ili se u toplu vodu dodaje 3 do 5 mililitara tinkture. Bilo koji od oblika se koristi tri puta dnevno između obroka. [14]

Šta je

Nesanica se definiše kao poteškoća u uspavljivanju ili održavanju sna najmanje 3 noći nedeljno. Ona je najčešći poremećaj spavanja, koji pogađa do 10% odraslih. Dovoljan i miran san ljudska je potreba. Odraslima je potrebno najmanje 7–9 sati sna u svakom 24-časovnom periodu, u zavisnosti od njihove starosti. Ali samo 35% odraslih osoba u razvijenim zemljama obezbeđuje sebi ovu količinu odmora. [1] [2] [3]

Osobe sa nesanicom imaju tendenciju da dožive jedan ili više sledećih poremećaja spavanja:

• poteškoće pri spavanju noću
• prerano buđenje ujutru
• često buđenje tokom noći
• spavanje koje je hronično loše ili neobnavljajuće (osoba se oseća umorno nakon buđenja)

Nesanica može proisteći iz poremećaja telesnog cirkadijalnog ritma, unutrašnjeg sata koji određuje vreme proizvodnje hormona, spavanja, telesne temperature i drugih funkcija.

Iako su povremene nemirne noći normalne, produžena nesanica može ometati dnevnu funkciju, koncentraciju i pamćenje.

Nedavna istraživanja pokazuju da 50% ljudi pati od poteškoća sa spavanjem, a 20 do 36% njih se bori sa takvim poteškoćama najmanje godinu dana. Druge studije pokazuju da 1 od 3 osobe u razvijenim zemljama ima nesanicu.

Prirodni pristupi otklanjanju nesanice uključuju dovoljno vežbanja, izbegavanje hrane, pića i lekova koji sadrže kofein i vežbanje tehnika opuštanja.

Simptomi

Simptomi nesanice mogu uključivati:

• nakon sna se ne osećamo odmorno, sveže i okrepljujuće
• često buđenje tokom spavanja
• nesposobnost spavanja uprkos premorenosti
• dnevna pospanost, umor, razdražljivost, poteškoće sa koncentracijom i oslabljena sposobnost obavljanja normalnih aktivnosti
• anksioznost kako se približava vreme spavanja
• tenzione glavobolje

Osobe koje imaju nesanicu često izjeda misao da se dovoljno naspavaju. Ali što više pokušavaju da spavaju, sve su frustriraniji i uznemireniji, a ulazak u san postaje sve teži.

Uzroci

Nijedno poznato fizičko ili mentalno stanje ne uzrokuje primarnu nesanicu, iako lekari sumnjaju da može proizaći iz poremećaja telesnog cirkadijalnog ritma, unutrašnjeg sata koji upravlja vremenom proizvodnje hormona, spavanja, telesne temperature i drugih funkcija. Uznemirenost i stres, kafa i alkohol su česti krivci. Preliminarne studije takođe ukazuju na genetsku komponentu.

Osnovno medicinsko ili psihološko stanje, poput depresije ili apneje tokom spavanja, često uzrokuje sekundarnu nesanicu. Studije pokazuju da 40 do 60% osoba koje imaju nesanicu pokazuju znake depresije.

Otprilike 50% slučajeva nesanice nema prepoznatljiv uzrok.

Neki uslovi ili situacije koji često dovode do nesanice uključuju:

• Zloupotreba supstanci. Konzumacija prekomerne količine kofeina, alkohola, lakih droga ili određenih lekova na recept, poput stimulansa, može poremetiti prirodne cikluse spavanja i budnosti u telu. Pušenje može izazvati nemir, a prestanak pušenja takođe može prouzrokovati privremenu nesanicu.
• Poremećaj cirkadijalnog ritma. Rad u smenama, putovanje kroz vremenske zone ili gubitak vida mogu oštetiti prirodni sat tela. Cirkadijalni ritam se delimično reguliše oslobađanjem hormona melatonina iz mozga. Kako pojedinci stare, sve manje melatonina je dostupno telu.
• Menopauza. Između 30 i 40% žena u menopauzi ima nesanicu. Uzrok je možda zbog valunga, noćnog znojenja, anksioznosti ili kolebanja nivoa hormona.
• Hormonske promene tokom menstrualnog ciklusa. Nesanica se može javiti tokom menstruacije. Spavanje poboljšava ciklus sa ovulacijom.
• Zrele godine. Biološke promene povezane sa starenjem, osnovnim zdravstvenim stanjima i neželjeni efekti lekova doprinose nesanici.
• Medicinska stanja. Gastroezofagealni refluks (povratak sadržaja želuca u jednjak), fibromijalgija, drugi sindromi hroničnog bola, bolesti srca, artritis, poremećaj hiperaktivnosti sa deficitom pažnje i opstruktivna apneja u snu (otežano disanje tokom spavanja) mogu sprečiti ulazak u restorativni san.
• Psihijatrijska i neurološka stanja. Anksioznost, depresija, manični depresivni poremećaj, demencija, Parkinsonova bolest, sindrom nemirnih nogu i posttraumatski stresni poremećaj povezani su sa nesanicom.
• Određeni lekovi. Dekongestivi, bronhodilatatori i beta-blokatori ​​povezani su sa poremećajima spavanja.
• Prekomerni rad na računaru. Previše mentalne stimulacije, naročito malo pre faze spavanja, može otežati ulazak u san.
• Partneri koji hrču. Nepredvidivi zvukovi mogu sprečiti da se zaspi ili vas mogu probudite usred noći.

Prirodni lekovi i biljke za nesanicu

• Melatonin. Epifiza u mozgu luči melatonin kako bi pomogao u regulisanju telesnog ciklusa spavanja i budnosti. Nivoi melatonina opadaju sa starenjem pa dodatak može pomoći u indukovanju sna. Uzima se od 0,3 do 3 mg pola sata pre spavanja. Ovaj hormon podstiče san. Sublingvalni melatonin dobro funkcioniše za one koji imaju problema sa spavanjem. Melatonin sa vremenskim otpuštanjem je dobar izbor za one koji se bude tokom noći. [4]
• 5-HTP podstiče proizvodnju serotonina u mozgu i inicira spavanje. Uzima se 100 do 200 mg pola sata pre spavanja. Napomena: Ne sme koristiti ukoliko se uzimaju antidepresivi. [5]
• GABA opušta mozak i pomaže da se uđe u režim spavanja. Uzima se 250 do 500 mg pola sata pre spavanja. [6]
• L-teanin smiruje mozak i pokreće dublji ciklus spavanja. Uzima se 200 do 500 mg pola sata pre spavanja. [7]
• Kalcijum i magnezijum. Nedostatak kalcijuma i magnezijuma može prouzrokovati da se probudite nakon nekoliko sati sna i imate problema sa povratkom na spavanje. Uzima se 500 miligrama kalcijuma i 250 miligrama magnezijuma svako veče. Neki ljudi imaju bolje rezultate uzimajući samo jedan od minerala uveče, a drugi ranije tokom dana. Eksperimentišite da vidite šta vam bolje odgovara. [8]
• Valerijana (Valeriana officinalis) sadrži hemikalije poznate kao valepotriati, koje imaju sedativna svojstva. Uzima se bilo koji preparat na bazi valerijane 45 minuta pre odlaska na spavanje: 2 do 3 grama suvog korena u 250 ml ključale vode kao odvar; tinktura od 4 do 6 mililitara; 1 do 2 mililitara tečnog ekstrakta; 150 do 300 miligrama suvog ekstrakta u prahu. Napomena: Mali procenat korisnika može primetiti stimulativni efekat od valerijane. [9]
• Pasiflora (Passiflora incarnata) je odlično biljno sredstvo za spavanje koje opušta nervni sistem i ne izaziva pospanost ujutru. Uzima se 500 mg u formi kapsule ili 1 do 2 ml pola u formi tinkture sata pre spavanja. [10]
• Bajkalska kapica (Scutellaria baicalensis) izaziva pospanost. Uzima se 1 kašičica u toploj vodi pred spavanje. [11]
• Vitamin B6 (piridoksin) pomaže u smanjenju stresa i uključen je u proizvodnju serotonina i drugih neurotransmitera koji promovišu san. Uzima se 50 miligrama četrdeset pet minuta pre spavanja. [12]

Šta je

Nadimanje je sastavni deo varenja. Gas je prirodni nusprodukt procesa u kom bakterije u crevima razgrađuju šećere i polisaharide dok ulaze u debelo crevo. Gas se takođe može sakupljati gutanjem vazduha tokom jela i pića, tokom smeha, kada se pije na cevčicu ili žvaće žvaka. [1] [2] [3]

Iako bi trebalo posetiti lekara ako prekomerno nadimanje prati bol, podrigivanje, grčevi i krvava stolica, ispuštanje gasova – čak i eksplozivno – ne smatra se problemom. Češće je to jednostavno povezano sa unetom hranom i pićem ili aktivnostima tokom dana.

Uzroci

Gasove može izazvati određena hrana koja se unosi. Možete imati gasove ukoliko:

• jedete hranu koja je teško svarljiva, poput vlakana; ponekad dodavanje više vlakana u ishranu može prouzrokovati privremene gasove. telo će se vremenom prilagoditi i prestati da ih proizvodi.
• jedete ili pijete nešto što telo ne može da podnese; na primer, neke osobe imaju intoleranciju na laktozu i ne mogu da jedu ili piju mlečne proizvode.

Ostali česti uzroci gasova su:

• antibiotici
• nemogućnost pravilnog upijanja hranljivih sastojaka (malapsorpcija)
• nemogućnost pravilnog varenja hranljivih sastojaka (maldigestija)
• gutanje vazduha tokom jela
• žvakaće gume
• pušenje cigareta
• konzumiranje gaziranih pića

Međutim ako ishrana ne sadrži veliku količinu ugljenih hidrata ili šećera i ne proguta se prekomerni vazduh, uzrok prekomernog nadimanja može biti određen zdravstveno stanje.

Potencijalna stanja u vezi sa nadimanjem variraju od privremenih stanja do probavnih problema. Neki od ovih stanja uključuju:

• zatvor (tvrda stolica)
• gastroenteritis
• intolerancija na hranu, poput netolerancije na laktozu
• sindrom iritabilnog kolona (IBS)
• kronova bolest
• celijakija
• dijabetes
• poremećaji u ishrani
• ulcerozni kolitis
• damping sindrom
• gastroezofagealna refluksna bolest (GERB)
• autoimunski pankreatitis
• peptički ulkus

Prirodni lekovi i biljke za nadimanje

• Lucerka (alfalfa) sadrži hlorofil, koji pomaže u varenju. Pije se do tri šolje čaja dnevno ili se uzima 1 tableta 3 puta dnevno. [4]
• Probiotik acidophilus pomaže u varenju i može ublažiti bolove usled gasova podstičući rast “dobrih” bakterija neophodnih za zdrav digestivni sistem. Uzima se 1 doza dva puta dnevno, ili se prate uputstva o doziranju na etiketi proizvoda. [5]
• Đumbir (Zingiber officinale) pomaže u varenju i minimalizuje uticaj hrane koja proizvodi gas, poput pasulja. Doda se 30 milimetara naribanog korena đumbira u pola litra ključale vode i ostavi se da se natapa petnaest minuta. Piju se 2 do 3 šolje dnevno. Alternativno, uzimaju se 1/4 do 1/2 kašičice tečnog ekstrakta dnevno. [6]
• Nana (Mentha piperita). Čaj od nane poboljšava varenje i deluje antiflatulentno. Pije se jedna šolju dnevno. [7]
• Kanadska žutika (Hydrastis canadensis) pomaže u varenju. Uzima se tinktura po 25 kapi tri puta dnevno. [8]
• Kamilica (Matricaria recutita) minimalizuje uticaj hrane koja stvara gasove. Čaj se priprema koristeći 1 kašičicu biljke na šolju ključale vode. Procedi se i piju 2 do 3 šolje dnevno. Naizmenično se može konzumirati 1/4 do ½ kašičice tečnog ekstrakta. [9]

Šta je

Moždani udar ili šlog nastaje kada krvni sud u mozgu pukne i iskrvari ili kada dođe do blokade u snabdevanju krvi mozga. Pucanje ili blokada sprečavaju krv i kiseonik da dospeju u tkiva mozga. [1] [2] [3]

Bez kiseonika, moždane ćelije i tkivo se oštećuju i počinju da umiru za nekoliko minuta.

Posledice moždanog udara, vrsta pogođenih funkcija i težina zavise od toga gde se u mozgu dogodio i od stepena oštećenja.

Simptomi

Simptomi moždanog udara (šloga) zavise od toga koji deo mozga je oštećen. U nekim slučajevima osoba ni ne zna da se dogodio moždani udar.

Najčešće se simptomi razvijaju iznenada i bez upozorenja. Takođe simptomi se mogu pojaviti i nestati tokom prvog dana ili dva. Obično su najteži kada se moždani udar dogodi prvi put, ali se polako mogu pogoršati.

Glavobolja se može javiti ako je moždani udar uzrokovan krvarenjem u mozgu. Glavobolja:

• počinje iznenada i može biti veoma bolna
• može se pogoršati kad se leži ravno
• probudi vas iz sna
• pogoršava se kada se menja položaj ili kada se savijate, naprežete ili kašljete

Ostali simptomi zavise od toga koliko je težak moždani udar i koji je deo mozga pogođen. Simptomi mogu uključivati:

• promena budnosti (uključujući pospanost, nesvesticu i komu)
• promene u sluhu ili ukusu
• promene koje utiču na dodir i sposobnost osećaja bola, pritiska ili različitih temperatura
• zbunjenost ili gubitak pamćenja
• problemi sa gutanjem
• problemi sa pisanjem ili čitanjem
• vrtoglavica ili abnormalni osećaj pokreta
• problemi sa vidom, poput smanjenog vida, dvostrukog vida (videti duplo) ili potpunog gubitka vida
• nedostatak kontrole nad bešikom ili crevima
• gubitak ravnoteže ili koordinacije ili problemi sa hodanjem
• mišićna slabost u licu, ruci ili nozi (obično samo na jednoj strani)
• utrnulost ili trnci na jednoj strani tela
• promene u raspoloženju, ličnosti ili emocionalne promene
• problemi sa govorom ili razumevanjem drugih koji govore

Uzroci

Postoje dve glavne vrste moždanog udara (šloga):

• ishemijski moždani udar
• hemoragični moždani udar

Ishemijski moždani udar nastaje kada krvni sud koji dovodi krv u mozak blokira krvni ugrušak. To se može dogoditi na dva načina:

• u arteriji koja je već vrlo uska može se stvoriti ugrušak; ovo stanje naziva se trombozni moždani udar
• ugrušak se može odlomiti sa drugog mesta u krvnim sudovima mozga ili sa nekog drugog dela tela i putovati do mozga; ovo stanje naziva se cerebralna embolija ili embolijski moždani udar

Ishemijski moždani udar takođe može biti uzrokovan lepljivom supstancom zvanom plak koja može začepiti arterije.

Hemoragični moždani udar nastaje kada krvni sud u delu mozga oslabi i otvori se. To dovodi do curenja krvi u mozak. Neke osobe imaju nedostatke u krvnim sudovima mozga zbog kojih je ovo verovatnije. Ovi nedostaci mogu uključivati:

• aneurizma (slabo područje u zidu krvne žile zbog čega se krvni sud ispupčuje ili naduvava)
• arteriovenske malformacije (AVM; abnormalna veza između arterija i vena)
• cerebralna amiloidna angiopatija (CAA; stanje u kojem se proteini zvani amiloidi nakupljaju na zidovima arterija u mozgu)

Hemoragični moždani udar može se desiti i kada se uzimaju lekov za razređivanje krvi. Veoma visok krvni pritisak može prouzrokovati pucanje krvnih sudova, što dovodi do hemoragičnog moždanog udara.

Ishemijski moždani udar može razviti krvarenje i postati hemoragični moždani udar.

Visok krvni pritisak je glavni faktor rizika za moždane udare. Ostali glavni faktori rizika su:

• nepravilan rad srca, koji se naziva atrijalna fibrilacija
• dijabetes
• porodična istorija moždanog udara
• visok holesterol
• starenje, posebno posle 55 godine
• gojaznost
• istorija prethodnog moždanog udara ili prolaznog ishemijskog napada (javlja se kada se protok krvi u delu mozga zaustavi na kratko)

Rizik od moždanog udara je takođe veći kod:

• osoba koje imaju bolesti srca ili loš protok krvi u nogama usled suženih arterija
• osoba koje imaju nezdrave životne navike kao što su pušenje, prekomerna upotreba alkohola, dijeta bogata mastima i nedostatak vežbanja
• žene koje uzimaju kontracepctivne pilule (posebno one koje puše i starije su od 35 godina)
• trudnice imaju povećan rizik tokom trudnoće
• žene koje uzimaju hormonsku supstitucionu terapiju
• perzistentni ovalni otvor (PFO), rupa između leve i desne pretkomore (gornje komore) srca

Prirodni lekovi i biljke za moždani udar

• Natokinaza. Ovaj enzim deluje kao prirodni razređivač krvi. Uzima se 2000 FU dnevno na prazan stomak. Oprez: Ne sme se uzimati sa aspirinom ili drugim razređivačima krvi. [4]
• Riblje ulje smanjuje upale u arterijama i snižava nivo holesterola i triglicerida. Uzima se dnevna dozu proizvoda od ribljeg ulja koji sadrži 1.000 mg EPA i 500 mg DHA. [5]
• Beli luk (Allium sativum) poboljšava cirkulaciju. Ova biljka sadrži nekoliko sumpornih jedinjenja koja blokiraju biosintezu holesterola. Beli luk takođe pomaže u širenju zidova krvnih sudova, povećavajući protok krvi i snižavajući krvni pritisak. Još jedna hemikalija u belom luku, ajoen, pomaže u sprečavanju stvaranja krvnih ugrušaka. Preporuka je koristiti beli luk u kuvanju, takođe se može jesti sirov do 6 čenova dnevno ili se mogu koristiti komercijalno pripremljene kapsule belog luka bez mirisa odnosno kapi.  [6]
• Vitamin E jača imuni sistem i srčani mišić. Sprečava oksidaciju holesterola i prirodni je razređivač krvi. Uzima se 400 IU dnevno. [7]
• Zeleni čaj snižava krvni pritisak i holesterol. Pije se do 5 šolja čaja dnevno, poželjno tokom obroka, ili se uzimaju kapsule od 500 miligrama dnevno. Preporuka je da proizvod bude standardizovan na između 80 i 90 procenata polifenola i između 35 i 55 procenata epigalokatehin galata. [8]
• Koenzim Q10 oksigenizuje krv i poboljšava toleranciju na vežbanje. Uzima se 50 do 100 miligrama tri puta dnevno. [9]
• Ginko (Ginkgo biloba) pomaže u širenju krvnih sudova i poboljšava ukupnu cirkulaciju. Uzima se 180 do 240 mg dnevno ginko ekstrakta (24% flavonglikozida ginka). [1]
• Kalcijum pomaže funkciji srčanog mišića. Kalcijum je neophodan za zgrušavanje krvi, takođe igra ulogu u održavanju krvnog pritiska. Uzima se 1500 miligrama dnevno, posle jela i pred spavanje.[10]
• Karnitin smanjuje nivo masti i triglicerida u krvi. Nekoliko dvostruko slepih studija pokazalo je da karnitin poboljšava rad srca i poboljšava simptome kod osoba sa kongestivnom srčanom insuficijencijom. Uzima se 500 miligrama dva do tri puta dnevno na prazan stomak. [11]
• Folna kiselina i drugi vitamini B grupe igraju ključnu ulogu u reciklaži homocisteina, nusproizvoda razgradnje proteina koji je povezan sa povećanim rizikom od srčanog i moždanog udara. Bez dovoljno folne kiseline i vitamina B, reciklaža homocisteina u metionin postaje neefikasna, a nivo homocisteina se povećava. Povećani unos folne kiseline, vitamina B6 i vitamina B12 smanjuje nivo homocisteina. Uzima se 400 miligrama dnevno. [12]
• Kompleks vitamina B pomaže u smanjenju nivoa homocisteina i u prevenciji moždanog udara. Uzima se jedna doza dnevno. [13]
• Magnezijum smanjuje rizik od aritmija i nadomešta magnezijum iscrpljen lekovima koji se daju kod kongestivne srčane insuficijencije. Magnezijum je neophodan za aktiviranje enzima koji pomaže transportu kalijuma do ćelija. Uzima se 750 miligrama dnevno. [14]
• Lecitin pravi od masnoću u krvi emulziju. Uzimaju se zavisno od forme 2 kapsule ili 1 kašika tokom obroka. [15]
• Ulje žutog noćurka pomaže u sprečavanju otvrdnjavanja arterija. Uzimaju se dve kapsule od 500 miligrama tri puta dnevno. [16]
• Glog (Crataegus species) povećava protok krvi u srcu i jača kontrakcije srca. Ova “biljka srca” pojačava srčani ritam, uz otvaranje perifernih sudova za poboljšanje ukupne cirkulacije. Koriste se komercijalni proizvod u formi tableta i kapi, gde treba sledite uputstva za upotrebu sa pakovanja. [17]
• Selen je moćan antioksidans koristan u prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Uzima se do 200 mikrograma dnevno. [18]