Divlji Jam

Šta je

Prvi put u medicinske svrhe koristili su ga Asterci i Maje. U 18. i 19. veku, travari su koristili divlji jam (Dioscorea villosa) za lečenje menstrualnih grčeva i problema vezanih za porođaj kao i za uznemireni stomak i kašalj.

Pedesetih godina prošlog veka naučnici su otkrili da korenje divljeg jama (ne treba ga mešati sa slatkim krompirom eng. yam) sadrži diosgenin.

Diosgenin je fitoestrogen, ili estrogen na bazi biljaka, koji se hemijski može pretvoriti u hormon zvan progesteron. Diosgenin je korišćen za pravljenje prvih kontracepcijskih pilula u 60-ima.

Iako travari i dalje koriste divlji jam za lečenje menstrualnih grčeva, jutarnje mučnine, upale, osteoporoze, simptoma menopauze i drugih zdravstvenih stanja, ne postoje naučni dokazi. Divlji jam, sam po sebi, ne sadrži progesteron.

Opis biljke

Divlji jam je vrsta vinove loza koja se uvija. Jedna vrsta je poreklom iz Severne Amerike, druga je rodom iz Kine. Obe sadrže diosgenin i imaju slična lekovita svojstva. Postoji oko 600 vrsta jama u rodu Dioscorea. Mnoge od njih su samonikle vrste koje cvetaju u vlažnim šumama, ali ne sadrže sve diosgenin.

Divlji jam je višegodišnja loza sa bledo smeđim, čvorastim, drvenastim cilindričnim izraštajima. Za razliku od slatkog krompira (jama), koreni nisu mesnati. Naprotiv oni su suvi, uski i zakrljivljeni. Tanke, crvenkastosmeđe stabljike narastu do dužine preko 9 metara. Koreni u početku imaju brašnasti, ali ubrzo nakon toga imaju gorak i oštar ukus.

Biljka divljih jama ima grozdove sitnih, zelenkasto-belih i zelenkasto-žutih cvetova. Listovi u obliku srca su dugi, široki i dugotrajni. Gornja površina listova je glatka dok je donja strana naborana.

Osušeni koren, ili rizoma, koristi se u komercijalnim preparatima. Sadrži diosgenin, fitoestrogen koji se hemijski može pretvoriti u hormon progesteron. Međutim, izgleda da diosgenin sam po sebi ne deluje poput estrogena u organizmu.

Kako deluje

Uopšteno

Rani Amerikanci koristili su divlji jam za lečenje kolika, što je razlog za drugo ime biljke, koren kolika.

Tradicionalno se koristi za lečenje upala, mišićnih spazama i niza poremećaja, uključujući astmu.

Međutim, ne postoje naučni dokazi. Nekoliko studija pokazuje da divlji jam ima moćna antifungalna svojstva i može pomoći u borbi protiv gljivičnih infekcija. [1]

Menopauza i osteoporoza

Iako se divlji jam često reklamira kao prirodni izvor estrogena, ne postoje naučni dokazi da deluje na lečenje simptoma menopauze ili osteoporoze. U nekim preparatima divljeg jama se dodaju sintiteičke verzije progesterona (medroksiprogesteron acetat ili MPA).

Rak dojke

Preliminarne studije ukazuju da divlji jam može delovati kao antiinvazivno sredstvo kod raka dojke. [2]

Visok holesterol

Istraživači smatraju da uzimanje divljeg jama može pomoći u snižavanju nivoa holesterola ali potrebno je više istraživanja kako bi se utvrdilo sa sigurnošću.

Oksidativni stres

Studija na hiperlipidemičnim zečevima (stanje uzrokovano povišenim lipidima u krvi, važan faktor rizika za nastanak ateroskleroze i bolesti srca) iz 2005. utvrdila je da primenom Dioscorea rhizome oblika divljeg jama u prahu smanjen oksidativni stres i umanjena ateroskleroza. [3]

Dostupne forme

Divlji jam je dostupan u obliku tečnog ekstrakta i u prahu. Oblik u prahu može se kupiti u kapsulama ili kompresovanim tabletama. Ekstrakt tečnosti se može pretvoriti u čaj. Postoje i kreme koje sadrže divlji jam.

Kako ga uzimati

Deca

Divji jam nije ispitivan kod dece, pa se ne preporučuje u pedijatrijske upotrebe.

Odrasli

Divlji jam često dolazi u obliku kapsula kao osušena biljka. Često se dozira u tinkturi, koja je alkoholni ekstrakt. Takođe je dostupna i kao 12% krema za lokalnu upotrebu.

Za terapeutsku korist preporuke su da se uzima polovina kafene kašike tinkture tri ili četiri puta na dan, ili 500 mg divljeg jama u obliku kapsule, tablete ili softgel kapsule dva puta na dan. Nekima više odgovara čaj, pije se šolja čaja od divljeg jama tri puta na dan.

Uvek bi trebalo uključiti lekara da pronađe idealnu dozu.
Napomena: Divlji jam se često kombinuje sa drugim biljem za koje se kaže da ima efekte estrogena, kao što je crni kohoš. Kreme od divljeg jama, kao i tablete i praškovi, mogu sadržati sintetičke hormone. Potrebno je pažljivo proverite sastojke.

Mere predostrožnosti

Upotreba lekovitog bilja je pristup koji zahteva vreme kako bi dao potpuni efekat jačanju organizma i lečenju bolesti. Međutim, bilje može izazvati neželjene efekte i može imati interakciju s drugim biljem, suplementima ili lekovima. Iz tih razloga, lekovito bilje treba uzimati pažljivo, pod nadzorom lekara kvalifikovanog za tu oblast.

Svako ko ima ličnu ili porodičnu istoriju raka povezanog sa hormonima (kao što je rak dojke, rak jajnika i rak materice) trebalo bi da se konsultuje sa svojim lekarom pre upotrebe bilo kog oblika prirodne hormonske zamene, uključujući divlji jam. Iako se čini da u telu ne deluje poput hormona, postoji mali rizik da bi mogao da proizvede slične efekte kao estrogen.

Trudnice i dojilje treba da izbegavaju divlji jam.

Ljudi koji imaju deficit proteina S (poremećaj koji uzrokuje abnormalno zgrušavanje krvi) ne bi trebalo da uzimaju divlji jam bez konsultacija sa lekarom. Neki lekari misle da divlji jam možda povećava rizik od stvaranja ugrušaka, zbog njegovog efekta nalik estrogenu.

Moguće interakcije

Hormonska supstituciona terapija ili kontraceptivne pilule

Studija na životinjama pokazala je da aktivna komponenta divljeg jama, diosgenin, može uzajamno delovati sa estradiolom. Estradiol je hormon koji se prirodno javlja u telu i takođe se koristi u nekim lekovima za kontrolu rađanja i određenim terapijama za supstituciju hormona.

U slučaju lečenja bilo kojim od ovih lekova, ne bi smeo da se koristi divlji jam, bez prethodnog konsultovanja sa lekarom.

Izvori članka

  1. Jaeyong Cho, Hyemin Choi, Juneyoung Lee, Mi-Sun Kim…; The antifungal activity and membrane-disruptive action of dioscin extracted from Dioscorea nipponica; (2013)
    https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0005273612004427
  2. Pranapda Aumsuwan, Shabana I.Khan, Ikhlas A.Khan, Zulfiqar Ali…; The anticancer potential of steroidal saponin, dioscin, isolated from wild yam (Dioscorea villosa) root extract in invasive human breast cancer; (2016)
    https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0003986115301120
  3. Zulfiqar Ali, Troy J.Smillie, Ikhlas A.Khan; Cholestane steroid glycosides from the rhizomes of Dioscorea villosa (wild yam); (2013)
    https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0008621513000025
  4. Weng-Cheng Chang, Ya-Mei Yu, Chieh-Hsi Wu, Yueh-He Tseng, and Kuen-Yuh Wu; Reduction of oxidative stress and atherosclerosis in hyperlipidemic rabbits by Dioscorea rhizome; (2005)
    https://cdnsciencepub.com/doi/abs/10.1139/y05-028
  5. David T.Zava, Charles M. Dollbaum, Marilyn Blen; Estrogen and Progestin Bioactivity of Foods, Herbs, and Spices; (1998)
    https://journals.sagepub.com/doi/abs/10.3181/00379727-217-44247
  6. Megh Raj Bhandari, Jun Kawabata ; Bitterness and Toxicity in Wild Yam (Dioscorea spp.) Tubers of Nepal; (2005)
    https://link.springer.com/article/10.1007/s11130-005-6841-1
Napisao Svezaimunitet

Ažurirano 14 jula, 2021

Izjava o odricanju od odgovornosti

Ovaj sadržaj nije namenjen pružanju dijagnoze, lečenja ili medicinskih saveta. Sadržaj na ovom sajtu je samo u informativne svrhe. Molimo konsultujte se sa lekarom ili drugim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojom medicinskom ili zdravstvenom dijagnozom ili opcijama lečenja. Informacije na ovom sajtu ne treba smatrati zamenom za savete zdravstvenog radnika. Tvrdnje o određenim proizvodima na ovom sajtu nisu potvrđene za dijagnozu, lečenje ili sprečavanje bolesti.