Rodiola

Šta je

Rodiola (Rhodiola rosea) je popularna biljka u tradicionalnoj medicini istočne Evrope, Azije i Skandinavije, gde se koristila za stimulaciju nervnog sistema, poboljšanje fizičkih i mentalnih performansi i poboljšanje otpornosti na visinske bolesti. [1]

Rodiola je kategorisana kao ‘adaptogen’ zbog svoje sposobnosti da poveća otpornost na različite hemijske, biološke i fizičke stresore, a poznata je po svojim antidepresivnim, antikancerogenim i kardioprotektivnim svojstvima. [2]

Rodiola je klasifikovana kao superiorna biljka u tradicionalnoj kineskoj medicini. Pokazalo se da je efikasan u lečenju posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), pomažući u ublažavanju tipičnih simptoma kao što su depresija, promene raspoloženja, hiper budnost, nesanica, noćne more, flešbekovi i napadi panike. Tokom rata, ova moćna biljka je tradicionalno bila uključena u pakete koje su porodice slale vojnicima na prvim linijama fronta.

Opis biljke

Rhodiola rosea je visoka od 5 do 40 centimetara i ima nekoliko stabljika koje rastu iz kratke, ljuskave podloge. Cvetovi imaju 4 čašice i 4 latice, žute do zelenkasto žute boje ponekad sa crvenim vrhom, duge oko 1 do 3,5 milimetara i cvetaju leti. Nekoliko izdanaka koje rastu iz istog debelog korena mogu dostići visinu od 5 do 35 centimetara.

Raste u arktičkim regionima Evrope i Azije na velikim nadmorskim visinama i navodi se da su je Vikinzi koristili za povećanje fizičke snage i izdržljivosti.

Koren rodiole se koristi u lekovite svrhe i sadrži više od 140 aktivnih sastojaka, od kojih su dva najmoćnija rosavin i salidrozid. Rodiola je takođe poznata kao arktički koren ili zlatni koren.

Kako deluje

Savremeno interesovanje za rodiolu usmereno je na njena adaptogena svojstva.

Adaptogeni povećavaju otpornost organizma na fizičke, hemijske i biološke stresore i imaju normalizujući uticaj na telesne sisteme.

Adaptogeni efekat (modulira odgovor na stres)

Produžena izloženost stresnim životnim događajima i depresiji može doprineti značajnim promenama u ponašanju, endokrinološkim i neurobiološkim promenama i kod ljudi i kod životinja.

Studije ekstrakta rodiole (standardizovanog na 3% rosavina i 1% salidrozida) su pokazale antidepresivne, adaptogene i stimulativne efekte kod miševa. Ekstrakt rodiole povećava otpornost na stres i doprinose dužem životnom veku. [3]

Studije ukazuju da primena ekstrakta rodiole rezultira snažnom inhibicijom ponašanja i fizioloških promena izazvanih hroničnom izloženošću na blage stresore. Studija ističe sposobnost rodiole ublažavanja simptoma anoreksije izazvane usled stresa. [4]

Studija iz 2005-te navodi da korisni efekti davanja više doza adaptogena, kao što je rodiola, uglavnom daju pozitivne efekte na hipotalamus, hipofizu i nadbubrežnu žlezdu, dok je primena jedne doze korisnija u situacijama kada je potrebna brzu reakcija na napetost ili stresnu situaciju.

Rodiola ispoljava stimulativni efekat u roku od 30 minuta od primene koji traje otprilike 4-6 sati. Smatra se da je ova aktivnost posledica njenih jedinjenja, salidrozida i rosavina. [5]

Fizički umor i poboljšane fizičke performanse

Dok su ranije studije na životinjama izgledale obećavajuće, rodiola je dala različite rezultate kada je njenom primenom pokušano da se pokaže povećanje kapaciteta tokom vežbanja kod ljudi.

Jedna od novijih studija došla je do rezultata da primena rodiole na ljudima dovodi do poboljšanja u performansama izdržljivosti i smanjenu brzinu otkucaja srca tokom maksimalnog treninga. Studija ukazuje da bi rodiola mogla biti korisno sredstvo za povećanje aerobnog kapaciteta kod sportista. [6]

Tretman višom dozom (340 mg/dan) ekstrakta rodiole tokom 30 dana pre i 6 dana posle iscrpljujućeg fizičkog vežbanja značajno je smanjio nivoe C-reaktivnog proteina kada je testiran 5 sati i 5 dana nakon vežbanje u poređenju sa placebo grupom. [7]

Ovi rezultati ukazuju da aktivni tretman smanjuje upalu i štiti mišićno tkivo od oštećenja tokom vežbanja.

Prema drugoj dvostruko slepoj, placebom kontrolisanoj studiji pokazano je značajno smanjenje nivoa umora i iscrpljenosti nakon 1 nedelje korišćenja ekstrakta rodiole (280 mg/dan). [8]

Mentalni stres i umor

Šezdesetih godina prošlog veka sprovedene su dve nerandomizovane, placebom kontrolisane studije koje su pokazale da jedna doza tečnog ekstrakta rodiole poboljšava mentalne performanse na najmanje 4 sata. [9]

Druga studija u trajanju od 28 dana koristeći ekstrakt rodiole (576 mg/dan), pokazala je značajno poboljšanje mentalnih performansi, posebno sposobnosti koncentracije i značajno smanjenje umora. Tretman je takođe smanjio odgovor kortizola na stres pri buđenju. [10]

Depresija

Nekoliko studija sa eksperimentalnim modelima pokazalo je da rodiola ispoljava značajnu antidepresivnu aktivnost i in vitro testovi obezbeđuju verodostojne mehanizme delovanja. [11]

U studiji sprovođenoj tokom 6 nedelja, 89 učesnika starosti od 18 do 70 godina je odabrano prema dijagnostičkim kriterijumima za blagu do umerenu depresiju. Na kraju 6-nedeljnog ispitivanja, učesnici tretmana doživeli su značajna poboljšanja naročito kod simptoma nesanice, emocionalne nestabilnosti i somatizacije u poređenju sa placebo grupom. [12]

Druge namene

Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP)

U maloj pilot studiji, 10 učesnika starosti 34–55 godina sa generalizovanim anksioznim poremećajem (GAP) primali su ekstrakt rodiole (340 mg/dan) tokom 10 nedelja, nakon čega je došlo do značajnog smanjenja prosečnih rezultata na Hamiltonovoj skale za procenu anksioznosti (HAM-A). Zabeležene su samo blage do umerene nuspojave, najčešće vrtoglavica i suva usta, a interakcija sa lekovima nije primećena kod tri pacijenta koji su uzimali benzodiazepine. [13]

Bolesti zavisnosti

Rezultati dve studije sa eksperimentalnim modelima miševa pokazuju da ekstrakt rodiole značajno i zavisno od doze ublažava i razvoj i ekspresiju zavisnosti od morfijuma nakon hronične ili akutne primene i smanjuje žudnju za opioidima i podložnost recidivu. [14]

Na osnovu ovih preliminarnih rezultata, ekstrakt rodiole ima potencijal za lečenje zavisnosti od opijata i treba ga dalje istraživati.

U eksperimentalnom modelu nikotinske zavisnosti, ekstrakt rodiole je ukinuo i afektivne i somatske znake izazvane uzdržavanjem korišćenja nikotina na način koji zavisi od doze, kako tokom izlaganja nikotinu tako i tokom prestanka upotrebe nikotina. [15]

Prevencija kardiovaskularnih bolesti

U studijama na životinjama, ekstrakt rodiole je pokazao kardioprotektivne, antiaritmičke i antioksidativne efekte [16]. Ostaje da se ispita da li su ovi efekti klinički relevantni za ljudske populacije sa rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

Dijabetes

U studijama na životinjama, ekstrakt rodiole (200 mg/kg/dan tokom 12 nedelja) značajno je smanjio nivo glukoze u krvi i peroksidaciju lipida. Takođe je povećao nivoe redukovanog glutationa i aktivnosti glutation reduktaze, glutation S-transferaze, glutation peroksidaze, katalaze i superoksid dismutaze u jetri. Kako se pokazalo da povećani oksidativni stres igra važnu ulogu u patogenezi i dugoročnim komplikacijama dijabetes melitusa, rodiola pokazuje potencijal kao koristan tretman za dijabetes sa višestrukim mehanizmima značaja. [17]

Dostupne forme i doziranje

Rodiola se može pronaći u formi tinkture, tablete, kapsule, tečnog ekstrakta i ekstrakta standardizovanog na 3% rosavina i 1% salidrozida, odnosa koji se nalazi u prirodnom korenu.

Efikasna doza je od 200-600 mg / dan u zavisnosti od stanja za koje se uzima.

Kako je uzimati

Deca

S obzirom da nedostaju autoritativne smernice o dozama preparata na bazi rodiole ona nije pogodna za upotrebu kod dece.

Odrasli

Istraživanja koriste različite doze, u zavisnosti od odnosa rosavina u ekstraktu i stanja za koje se rodiola upotrebljava:

• 360–600 mg dnevno ekstrakta standardizovanog za 1% rosavina
• 180–300 mg dnevno ekstrakta standardizovanog za 2% rosavina, ili
• 100–170 mg ekstrakta standardizovanog za 3,6% rosavina

Doze korišćene u kliničkim ispitivanjima u zavisnosti od stanja:

• mentalni umor: 100–576 mg/dan
• fizički zamor i za bolje sportske performanse: 200 mg/dan – 1500 mg/dan. za fizički umor i performanse, čini se da je najefikasniji raspon doza 200 mg–340 mg dnevno..
• depresija i anksioznost: 340 mg/dan (ekviv. 1500 mg osušenog korena).

Jedna studija ukazuje poboljšanje rezultata uzimanja rodiole posle doručka umesto u podeljenim dozama posle doručka i ručka [18].

Može biti potrebno nekoliko nedelja uzimanja rodiole pre bilo kakvog očekivanog povećanja fiziološkog, hemijskog ili biološkog efekta.

U okolnostima ograničenog ili kratkotrajnog stresa, pojedinačna doza, čak tri puta veća od dnevne doze, može biti korisna za jačanje imunog sistema da se nosi sa akutnim stresom. Rodiola se može uzimati u odgovarajućim dozama samo jedan dan (akutna primena) ili kod hroničnih stanja, dnevno do četiri meseca.

Sažeto

Mere predostrožnosti

Upotreba lekovitog bilja je pristup koji zahteva vreme kako bi dao potpuni efekat jačanju organizma i lečenju bolesti. Međutim, bilje može izazvati neželjene efekte i može imati interakciju s drugim biljem, suplementima ili lekovima. Iz tih razloga, lekovito bilje treba uzimati pažljivo, pod nadzorom lekara kvalifikovanog za tu oblast.

Ozbiljne nuspojave nisu prijavljene za ovaj biljni lek, a neželjeni efekti su obično retki i blagi i mogu uključivati alergiju, nesanicu, razdražljivost, umor i neprijatne senzacije pri visokim dozama. Prijavljeno je povećanje razdražljivosti i nesanice u roku od nekoliko dana kod nekih pojedinaca koji su uzimali visoke doze (1500 mg–2000 mg, standardizovano na 2% rosavina) [19].

Pregledom 11 kliničkih studija koje su uključivale 446 dobrovoljaca identifikovana su samo 2 neželjena događaja među onima koji su uzimali aktivnu terapiju rodiolom — jedan je bio blaga glavobolja, a drugi teška glavobolja kada su uzimali dozu od 200 mg dnevno tokom 4 nedelje. Glavobolje su prijavljene takođe i u placebo grupama, tako da se ne smatra ozbiljnom nuspojavom. [20].

Trudnice ili dojilje ne treba da uzimaju rodiolu jer ne postoji naučna istraživanja njene upotrebe tokom trudnoće i dojenja, pa je bezbednost nepoznata.

Iako primena rodiole može biti korisna kod monopolarne depresije, upotreba se ne preporučuje za bipolarna stanja.

Teoretski, mogućnost da biljka ima efekte inhibicije MAO antidepresiva može zahtevati od korisnika da se pridržavaju ograničenja u ishrani hrane bogate tiraminom (npr. neki sirevi, kisela hrana, čokolade, meso, pivo, vino itd.), jer interakcija tiramina sa MAOI može dovesti do značajnog povećanja krvnog pritiska.

Moguće interakcije

Pošto kontrolisane studije na ljudima nisu dostupne, interakcije su trenutno spekulativne i zasnovane na dokazima o farmakološkoj aktivnosti, epruvetama i studijama na životinjama. Iz tog razloga, pre uzimanja rodiole, trebalo bi se obratiti lekaru.

Adriamycin: Pokazalo se da ekstrakt rodiole smanjuje disfunkciju jetre (navedenu naglim povećanjem nivoa transaminaza u krvi) povezanu sa Adriamicinom in vivo bez uticaja na antitumorske efekte leka [21]. Teoretski, korisna interakcija je moguća pod kliničkim nadzorom.

Cyclophosphamide: Ekstrakt korena rodiole sinergiše antitumorsko delovanje ciklofosfamida i smanjuje njegovu hepatotoksičnost u eksperimentalnom modelu glodara [22]. Ostaje da se testira da li su efekti klinički relevantni.

Antidepresivi: In vitro testovi ukazuju na inhibiciju MAO-A ekstraktima rodiole. Postoji teorijska interakcija sa MAOI antidepresivima. Klinički značaj ovoga i da li drugi antidepresivi mogu biti pogođeni još uvek nije jasno. Preporuka je da se u ovim situacijama uzima uz strogi lekarski nadzor.

P-glikoproteinski supstrati: In vitro testovi otkrivaju da ekstrakt rodiole inhibira P-glikoproteinske supstrate — klinički značaj nije poznat.

Česta pitanja o rodioli

P: Da li je rodiola adaptogen?

O: Rodiola je kategorisana kao adaptogen od strane ruskih istraživača zbog njene uočene sposobnosti da poveća otpornost na različite hemijske, biološke i fizičke stresore. Njene prednosti uključuju antidepresivna, antikancerogena, kardioprotektivna svojstva i mogućnost poboljšanja centralnog nervnog sistema.

P: Da li se rodiola može uzimati svaki dan?

O: Rodiola su najčešće koristi u dozama od 100-600 mg dnevno do 12 nedelja. Rodiola se može uzimati u odgovarajućim dozama samo jedan dan (akutna primena) ili kod hroničnih stanja, dnevno do četiri meseca.

P: Da li rodiola pomaže kod anksioznosti?

O: Iako nema kliničkih studija rodiola se tradicionalno koristi decenijama za ublažavanje svakodnevne anksioznosti, depresije i nesanice naročitu u Rusiji i skandinavskim zemljama.

P: S obzirom da su obe biljke adaptogeni da li uzimati ašvagandu ili rodiolu?

O: Ako je primarna briga anksioznost, bolji san ili samo opšte opuštanje, ašvaganda je bolji izbor. Ako su fizička izdržljivost i viši nivoi energije ono što je potrebno, rodiola je bolji izbor. Naravno, uvek se mogu kombinovati ašvaganda i rodiola za maksimalnu korist.

P: Da li rodiola podiže ili snižava kortizol?

O: Rodiola, kao adaptogen, radi na prilagođavanju abnormalnim nivoima kortizola i pomaže u balansiranju tela u skladu sa onim što mu je potrebno. U praksi ako je nivo kortizola visok, rodiola će pokušati da ga smanji, ukoliko je nivo kortizola nizak, rodiola će pokušati da ga podigne.

P: Može li rodiola pomoći kod depresije?

O: Istraživanja su pokazala da rodiola može pomoći u poboljšanju nekih simptoma blage do umerene depresije. Slično antidepresivima, može pozitivno uticati na neurotransmitere koji utiču na raspoloženje i emocije.

P: Koliko brzo deluje rodiola? Da li je potrebno dugo je uzimati za vidljive rezultate?

O: Rodiola ispoljava stimulativni efekat u roku od 30 minuta od primene koji traje otprilike 4-6 sati. Pošto je rodiola donekle stimulativna i rastvorljiva u vodi, često se mogu primetiti trenutni efekti. Međutim, za neka stanja dugoročni rezultati se možda neće primetiti pre nekoliko nedelja.

P: Da li rodiola može pomoći kod mršavljenja-gubljenja kilograma?

O: Dokazano je da rodiola pomaže sa svim faktorima koji su potrebni kako bi se izgubila težina. Povećava energiju, smanjuje mentalni zamor povezan sa stresom i sagoreva masti. Takođe je poznato da poboljšava metabolizam glukoze i lipida.

P: Da li je rodiola pogodna za decu?

O: S obzirom da nedostaju autoritativne smernice o dozama preparata na bazi rodiole ona generalno nije pogodna za upotrebu kod dece. Ali postoje naturopatski lekari koji koriste rodiolu u malim dozama za decu od 10 godina bez neželjenih efekata, ali naglašavaju da doze za decu (8-12 godina) moraju biti male i pažljivo titrirane da bi se izbegla prekomerna stimulacija. Svakako se ne bi smela davati detetu bez nadzora lekara.

P: Koliko je rodiola bezbedna za upotrebu?

O: Rodiola je bezbedno korišćena u studijama koje traju 6 do 12 nedelja. Mogući neželjeni efekti uključuju vrtoglavicu i suva usta ili prekomerno stvaranje pljuvačke. Malo se zna o tome da li je bezbedno koristiti rodiolu tokom trudnoće ili tokom dojenja jer ne postoji naučni dokazi.

P: Da li je rodiola dobra za adrenalni umor?

O: Rodiola je adaptogen koji može uravnotežiti lučenje kortizola tokom teških situacija. Rodiola može da podrži nivoe energije i optimizuje koncentraciju u ranim stadijumima sindroma adrenalnog umora.

P: Da li je rodiola dobra za sportiste? Da li je dobra pre treninga?

O: Ekstrakt korena rodiole može poboljšati atletske performanse kroz podržavanje odgovora na stres, smanjenje mentalnog umora i poboljšanje kognitivnih funkcija. Njegova sposobnost da smanji umor i poboljša izdržljivost čini ga idealnim dodatkom ishrane pre treninga. Takođe jedna studija utvrdila je da rodiola dovodi do poboljšanja u performansama izdržljivosti i smanjenu brzinu otkucaja srca tokom maksimalnog treninga što ukazuje da bi mogla biti korisno sredstvo za povećanje aerobnog kapaciteta kod sportista.

P: Da li rodiola može biti od pomoći kod bolesti zavisnosti?

O: Rodiola promoviše nekoliko bioaktivnosti koje mogu pomoći da se olakša proces odvikavanja. Svojstva modulacije hormona stresa, balansiranja oslobađanja norepinefrina, dopamina i serotonina pokazuje da ima potencijal kod zavisnosti od opijata i odvikavanja od nikotina.

P: Da li rodila može biti od koristi kod dijabetesa?

O: Iako nema još uvek studija na ljudima u studijama na životinjama, ekstrakt rodiole (200 mg/kg/dan tokom 12 nedelja) značajno je smanjio nivo glukoze u krvi i peroksidaciju lipida. Kako se pokazalo da povećani oksidativni stres igra važnu ulogu u patogenezi i dugoročnim komplikacijama dijabetes melitusa, rodiola pokazuje potencijal kao koristan tretman za dijabetes sa višestrukim mehanizmima značaja.

P: Da li rodiola ima drugi naziv? Kako se zove rodiola na latinskom?

O: Poznata je još pod imenima arktički koren i zlatni koren. Latinski naziv rodiole je Rhodiola rosea familija Crassulaceae.