Povezani proizvodi

Šta je

U nekom trenutku svog života većina osoba doživljava depresiju. Mnogi mešaju depresija sa tugom što nije isto stanje. Iako svi osećaju tugu kao odgovor na situacije – smrt voljene osobe, gubitak posla, razvod ili neko drugo razočaranje – depresiju karakterišu stalni osećaji bezvrednosti, pesimizma, tuge i nezainteresovanosti za život. Sa kliničkom depresijom, ova osećanja traju nedeljama ili mesecima i na kraju postaju onesposobljujuća.

Depresija može biti kratkoročni, manji problem ili doživotna bolest koja ugrožava život. Određene osobe nasleđuju sklonost ka razvoju depresije zbog svoje hemije u mozgu.

Bolest je često uzrokovana fizičkim uslovima, poput moždanog udara, hepatitisa, sindroma hroničnog umora, hroničnog stresa, bolesti štitne žlezde, menopauza takođe, alkoholizam ili zloupotreba droga – ili čak zbog nedostatka prirodnog svetla tokom mračnih zimskih meseci.

Neki lekovi, uključujući antihistaminike koji se prodaju bez recepta, kao i mnogi drugi, takođe mogu izazvati depresiju.

Bez obzira na uzrok, većina slučajeva depresije uključuje neravnotežu neurotransmitera ili hemijskih prenosnika u mozgu. Iako se nekad depresija smatrala sramotnim psihijatrijskim stanjem, većina stručnjaka danas prepoznaje da ona obično ima i fizičke i psihološke pokretače.

Depresija je organska bolest koja uključuje fizičke biohemijske promene u telu, tako da osoba bez pomoći ne može da se izađe iz ovog stanja.

Iako savetovanje i profesionalna nega mogu biti presudni u oporavku, određeni broj prirodnih lekova takođe se može pokazati korisnim. [1] [2] [3] [4] [5]

Simptomi

Uobičajeni simptomi depresije:

  • osećaj bespomoćnosti i beznađa. sumorni izgled – nikad ništa neće biti bolje i ništa se ne može učiniti da se poboljša situacija.
  • gubitak interesa za svakodnevne aktivnosti poput hobiji, razonode, društvenih aktivnosti ili seksa. gubitak sposobnosti da se oseća radost i zadovoljstvo.
  • promene apetita ili težine. značajan gubitak kilograma ili povećanje telesne težine – promena za više od 5% telesne težine za mesec dana.
  • promene sna. nesanica, posebno buđenje u ranim jutarnjim satima, ili predugo spavanje.
  • bes ili razdražljivost. osećaj uznemirenosti, nemira ili čak nasilja. nizak nivo tolerancije, sve i svi idu na živce.
  • gubitak energije. osećaj umora, tromosti i fizičke iscrpljenosti. čitavo telo se može osećati teško, a čak i mali zadaci su iscrpljujući ili je potrebno više vremena nego inače.
  • odvratnost prema sebi. snažno osećanje bezvrednosti ili krivice. oštra samokritika zbog uočenih grešaka.
  • nepromišljeno ponašanje. uključenje u ponašanje poput zloupotrebe supstanci, kompulzivnog kockanja, nepromišljene vožnje ili opasnih sportova.
  • problemi sa koncentracijom. problemi sa fokusiranjem, donošenjem odluka ili pamćenjem stvari.
  • neobjašnjivi bolovi. porast fizičkih tegoba poput glavobolje, bolova u leđima, bolova u mišićima i bolova u stomaku.

Uzroci

Brojni su faktori koji mogu povećati šansu za depresiju, uključujući sledeće:

  • zloupotreba. prošlo fizičko, seksualno ili emocionalno zlostavljanje može povećati ranjivost na kliničku depresiju kasnije u životu.
  • određeni lekovi mogu povećati rizik od depresije.
  • sukob. depresija kod nekoga ko ima biološku ranjivost da razvije depresiju može proisteći iz ličnih sukoba ili sporova sa članovima porodice ili prijateljima.
  • smrt ili gubitak. tuga zbog smrti ili gubitka voljene osobe, iako prirodni, mogu povećati rizik od depresije.
  • genetika. porodična istorija depresije može povećati rizik. Smatra se da je depresija složeno stanje, što znači da verovatno postoji mnogo različitih gena koji imaju male efekte, a ne jedan gen koji doprinosi riziku od bolesti. genetika depresije, kao i većina psihijatrijskih poremećaja, nije tako jednostavna ili direktna kao kod čisto genetskih bolesti poput Hantingtonove horeje ili cistične fibroze.
  • važni događaji. čak i dobri događaji poput započinjanja novog posla, diplomiranja ili venčanja mogu dovesti do depresije. tako i preseljenje, gubitak posla ili prihoda, razvod ili penzija. međutim, sindrom kliničke depresije nikada nije samo „normalan“ odgovor na stresne životne događaje.
  • određeni lični problemi. problemi poput socijalne izolacije zbog drugih mentalnih bolesti ili izbacivanja iz porodice ili socijalne grupe mogu doprineti riziku od razvoja kliničke depresije.
  • ozbiljne bolesti. ponekad depresija koegzistira sa teškom bolešću ili je može pokrenuti neko drugo zdravstveno stanje.
  • zloupotreba supstanci. skoro 30% ljudi sa problemima zloupotrebe supstanci takođe ima ozbiljnu ili kliničku depresiju. čak i ako se zbog droga ili alkohola privremeno osećaju bolje, oni će na kraju pogoršati depresiju.

Prirodni lekovi i biljke za depresiju

  • Kantarion se dugo koristi kao pojačivač raspoloženja i antidepresiv. Više od trideset dvostrukih slepih studija u kojima je učestvovalo više od 2000 pacijenata sa blagom do umerenom depresijom otkrilo je da je kantarion efikasan u lečenju depresije. Sadrži hemikaliju (hipericin) koja blokira delovanje monoamin oksidaze (MAO) u telu. (MAO inhibitori su uobičajena klasa antidepresiva na recept.) Većina ljudi počinje da prijavljuje efekte u prve dve nedelje, ali može potrajati tri do četiri nedelje da biljka ima značajan efekat kod određenih osoba. Utvrđeno je da je kantarion efikasan ili efikasniji od konvencionalnih antidepresiva u lečenju blage do umerene depresije, ali nije toliko efikasan u lečenju teške depresije. Za blagu do umerenu depresiju, uzima se 250 do 300 miligrama dva do tri puta dnevno u standardizovanom obliku 0,3% hipericina. napomena: Dok se uzima ova biljka, ne sme se uzimati amfetamini, opojne droge, tablete za mršavljenje, sredstva za inhalaciju astme, dekongestivi ili lekovi protiv prehlade i peludne groznice. [6] [7]
  • S-adenozilmetionin (SAMe). Utvrđeno je da je SAMe jedan od najefikasnijih prirodnih antidepresiva. Studije su pokazale da je SAMe efikasniji od nekih antidepresiva na recept, sa manje neželjenih efekata. Dostupni su komercijalni proizvodi gde za doziranje treba slediti uputstva na pakovanju. [8] [9]
  • 5-hidroksitriptofan (5-HTP) je prekursor neurotransmitera serotonina. Doziranje se počinje sa 50 mg tri puta dnevno na prazan stomak. Ako je potrebno, doza se može povećati na 100 mg tri puta dnevno. Treba ga kombinovati sa 50 mg B-kompleksa, jer je vitamin B6 (piridoksin) neophodan za pravilan metabolizam 5-HTP. Važna napomena: Ne sme se uzimati zajedno sa farmaceutskim antidepresivima ili lekovima protiv anksioznosti.
  • Folna kiselina deluje blago antidepresivno, verovatno zbog funkcije metil donora, koji pomaže u povećanju nivoa serotonina u mozgu. Utvrđeno je da suplementacija folnom kiselinom kod depresivnih pacijenata koji uzimaju antidepresive pojačava antidepresivno delovanje lekova. Uzima se 100 do 200 miligrama tri puta dnevno. [10] [11]
  • Niacin poboljšava cirkulaciju u mozgu. Uzima se 100 miligrama tri puta dnevno. [12]
  • Zobena i ovsena kaša ili biljna rastvorljiva vlakna imaju blaga antidepresivna svojstva i podižu raspoloženje. Treba koristiti komercijalne proizvode poput bagremovih (akacija) vlakana i inuline, ovsene i zobene kaše. [13]
  • Vitamin C je neophodan za sintezu neurotransmitera u mozgu. Uzima se do 3000 miligrama dnevno, u podeljenim dozama ili do osećaja retke stolice, koja je signal da treba smanjiti dozu. [14] [15]
  • Vitamin B12. Nedostatak vitamina B12 stvara poremećaje raspoloženja i depresiju. Ispravljanje osnovnog nedostatka vitamina B12 može rezultirati dramatičnim poboljšanjem raspoloženja. Uzima se 1000 mikrograma dnevno (generalna preporuka je da se uzima u formi metilkobalmina zbog bolje apsorpcije). [16] [17]
  • Riblje ulje (omege). Esencijalne masne kiseline kao što je DHA poboljšavaju funkciju neurotransmitera. Uzima se proizvod koji sadrži dnevnu dozu od 1500 mg EPA/DHA.
  • Ginkgo biloba poboljšava protok krvi u mozgu i poboljšava aktivnost neurotransmitera. Uzima se 60 do 120 mg dva puta dnevno standardizovanog proizvoda koji sadrži 24 procenta flavonskih glikozida i 6 procenata terpenskih laktona.
  • Visokopotentni multivitamin obezbeđuje bazu hranljivih materija uključenih u funkciju mozga.
  • L-fenilalanin je aminokiselina koju mozak koristi za proizvodnju neurotransmitera. Uzima se 500 do 1000 mg na prazan stomak svako jutro. Trebalo bi da ga izbegavaju osobe sa anksioznošću, visokim krvnim pritiskom ili nesanicom. Ne sme se uzimati u kombinaciji sa farmaceutskim antidepresivima ili lekovima protiv anksioznosti.

Izvori članka

  1. Aguirre, Blaise A. Depression. Westport, CT: Greenwood Press, 2008.
  2. Peterson C, Seligman M, Vaillant G. Pessimistic explanatory style is a risk factor for physical illness: a thirty-five year longitudinal study. Journal of Personality and Social Psychology 1988; 55: 23–27.
  3. Knaus, William J. The Cognitive Behavioral Workbook for Depression: A Step-by-step Program. Oakland, CA:New Harbinger Publications, 2006.
  4. Seligman M. Learned optimism. New York: Knopf, 1991.
  5. Bjornlund, Lydia. Depression. Detroit: Lucent Books, 2010.
  6. Linde K. St. John’s wort—an overview. Forschende Komplementärmedizin 2009 Jun; 16(3):146–155.
    https://www.karger.com/article/Abstract/209290
  7. Linde K, Berner MM, Kriston L. St John’s wort for major depression. Cochrane Database of Systematic Reviews 2008 Oct 8; 4:CD000448
    https://www.cochranelibrary.com/cdsr/doi/10.1002/14651858.CD000448.pub3/full
  8. Bottiglieri T, Laundy M, Martin R, et al. S-adenosylmethionine influences monoamine metabolism. The Lancet 1984; 2: 224.
    https://www.thelancet.com/journals/lancet/article/PIIS0140-6736(84)90507-5/fulltext
  9. Baldessarini RJ. Neuropharmacology of S-adenosyl-L-methionine. The American Journal of Medicine 1987; 83 suppl 5A: 95–103.
    https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/0002934387908606
  10. Reynolds E, Preece J, Bailey J, et al. Folate deficiency in depressive illness. The British Journal of Psychiatry 1970; 117: 287–292.
    https://www.cambridge.org/core/journals/
  11. Thornton WE, Thornton BP. Geriatric mental function and serum folate: a review and survey. Southern Medical Journal 1977; 70: 919–922.
    https://europepmc.org/article/med/887975
  12. Valeria Gasperi, Matteo Sibilano, Isabella Savini, Maria Valeria Catani; Niacin in the Central Nervous System: An Update of Biological Aspects and Clinical Applications; (2019)
    https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6412771/
  13. Devendra Paudel, Bandana Dhungana, Melanie Caffe, Padmanaban Krishnan; A Review of Health-Beneficial Properties of Oats; (2021)
    https://www.mdpi.com/2304-8158/10/11/2591/htm
  14. Juliet M. Pullar, Anitra C. Carr, Stephanie M. Bozonet, Margreet C. M. Vissers; High Vitamin C Status Is Associated with Elevated Mood in Male Tertiary Students; (2018)
    https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6071228/
  15. Kivela SL, Pahkala K, Eronen A. Depression in the aged: relation to folate and vitamins C and B12. Biological Psychiatry 1989; 26: 210–213.
    https://psycnet.apa.org/record/1989-40124-001
  16. Zucker D, Livingston R, Nakra R, et al. B12 deficiency and psychiatric disorders: case report and literature review. Biological Psychiatry 1981; 16: 197–205.
    https://psycnet.apa.org/record/1982-01340-001
  17. Abalan F, Subra G, Picard M, et al. [Incidence of vitamin B12 and folic acid deficiencies in old aged psychiatric patients.] L’Encéphale 1984; 10: 9–12.
    https://europepmc.org/article/med/6734510