Moždani udar (šlog)

Šta je

Moždani udar ili šlog nastaje kada krvni sud u mozgu pukne i iskrvari ili kada dođe do blokade u snabdevanju krvi mozga. Pucanje ili blokada sprečavaju krv i kiseonik da dospeju u tkiva mozga. [1] [2] [3]

Bez kiseonika, moždane ćelije i tkivo se oštećuju i počinju da umiru za nekoliko minuta.

Posledice moždanog udara, vrsta pogođenih funkcija i težina zavise od toga gde se u mozgu dogodio i od stepena oštećenja.

Simptomi

Simptomi moždanog udara (šloga) zavise od toga koji deo mozga je oštećen. U nekim slučajevima osoba ni ne zna da se dogodio moždani udar.

Najčešće se simptomi razvijaju iznenada i bez upozorenja. Takođe simptomi se mogu pojaviti i nestati tokom prvog dana ili dva. Obično su najteži kada se moždani udar dogodi prvi put, ali se polako mogu pogoršati.

Glavobolja se može javiti ako je moždani udar uzrokovan krvarenjem u mozgu. Glavobolja:

• počinje iznenada i može biti veoma bolna
• može se pogoršati kad se leži ravno
• probudi vas iz sna
• pogoršava se kada se menja položaj ili kada se savijate, naprežete ili kašljete

Ostali simptomi zavise od toga koliko je težak moždani udar i koji je deo mozga pogođen. Simptomi mogu uključivati:

• promena budnosti (uključujući pospanost, nesvesticu i komu)
• promene u sluhu ili ukusu
• promene koje utiču na dodir i sposobnost osećaja bola, pritiska ili različitih temperatura
• zbunjenost ili gubitak pamćenja
• problemi sa gutanjem
• problemi sa pisanjem ili čitanjem
• vrtoglavica ili abnormalni osećaj pokreta
• problemi sa vidom, poput smanjenog vida, dvostrukog vida (videti duplo) ili potpunog gubitka vida
• nedostatak kontrole nad bešikom ili crevima
• gubitak ravnoteže ili koordinacije ili problemi sa hodanjem
• mišićna slabost u licu, ruci ili nozi (obično samo na jednoj strani)
• utrnulost ili trnci na jednoj strani tela
• promene u raspoloženju, ličnosti ili emocionalne promene
• problemi sa govorom ili razumevanjem drugih koji govore

Uzroci

Postoje dve glavne vrste moždanog udara (šloga):

• ishemijski moždani udar
• hemoragični moždani udar

Ishemijski moždani udar nastaje kada krvni sud koji dovodi krv u mozak blokira krvni ugrušak. To se može dogoditi na dva načina:

• u arteriji koja je već vrlo uska može se stvoriti ugrušak; ovo stanje naziva se trombozni moždani udar
• ugrušak se može odlomiti sa drugog mesta u krvnim sudovima mozga ili sa nekog drugog dela tela i putovati do mozga; ovo stanje naziva se cerebralna embolija ili embolijski moždani udar

Ishemijski moždani udar takođe može biti uzrokovan lepljivom supstancom zvanom plak koja može začepiti arterije.

Hemoragični moždani udar nastaje kada krvni sud u delu mozga oslabi i otvori se. To dovodi do curenja krvi u mozak. Neke osobe imaju nedostatke u krvnim sudovima mozga zbog kojih je ovo verovatnije. Ovi nedostaci mogu uključivati:

• aneurizma (slabo područje u zidu krvne žile zbog čega se krvni sud ispupčuje ili naduvava)
• arteriovenske malformacije (AVM; abnormalna veza između arterija i vena)
• cerebralna amiloidna angiopatija (CAA; stanje u kojem se proteini zvani amiloidi nakupljaju na zidovima arterija u mozgu)

Hemoragični moždani udar može se desiti i kada se uzimaju lekov za razređivanje krvi. Veoma visok krvni pritisak može prouzrokovati pucanje krvnih sudova, što dovodi do hemoragičnog moždanog udara.

Ishemijski moždani udar može razviti krvarenje i postati hemoragični moždani udar.

Visok krvni pritisak je glavni faktor rizika za moždane udare. Ostali glavni faktori rizika su:

• nepravilan rad srca, koji se naziva atrijalna fibrilacija
• dijabetes
• porodična istorija moždanog udara
• visok holesterol
• starenje, posebno posle 55 godine
• gojaznost
• istorija prethodnog moždanog udara ili prolaznog ishemijskog napada (javlja se kada se protok krvi u delu mozga zaustavi na kratko)

Rizik od moždanog udara je takođe veći kod:

• osoba koje imaju bolesti srca ili loš protok krvi u nogama usled suženih arterija
• osoba koje imaju nezdrave životne navike kao što su pušenje, prekomerna upotreba alkohola, dijeta bogata mastima i nedostatak vežbanja
• žene koje uzimaju kontracepctivne pilule (posebno one koje puše i starije su od 35 godina)
• trudnice imaju povećan rizik tokom trudnoće
• žene koje uzimaju hormonsku supstitucionu terapiju
• perzistentni ovalni otvor (PFO), rupa između leve i desne pretkomore (gornje komore) srca

Prirodni lekovi i biljke za moždani udar

• Natokinaza. Ovaj enzim deluje kao prirodni razređivač krvi. Uzima se 2000 FU dnevno na prazan stomak. Oprez: Ne sme se uzimati sa aspirinom ili drugim razređivačima krvi. [4]
• Riblje ulje smanjuje upale u arterijama i snižava nivo holesterola i triglicerida. Uzima se dnevna dozu proizvoda od ribljeg ulja koji sadrži 1.000 mg EPA i 500 mg DHA. [5]
• Beli luk (Allium sativum) poboljšava cirkulaciju. Ova biljka sadrži nekoliko sumpornih jedinjenja koja blokiraju biosintezu holesterola. Beli luk takođe pomaže u širenju zidova krvnih sudova, povećavajući protok krvi i snižavajući krvni pritisak. Još jedna hemikalija u belom luku, ajoen, pomaže u sprečavanju stvaranja krvnih ugrušaka. Preporuka je koristiti beli luk u kuvanju, takođe se može jesti sirov do 6 čenova dnevno ili se mogu koristiti komercijalno pripremljene kapsule belog luka bez mirisa odnosno kapi.  [6]
• Vitamin E jača imuni sistem i srčani mišić. Sprečava oksidaciju holesterola i prirodni je razređivač krvi. Uzima se 400 IU dnevno. [7]
• Zeleni čaj snižava krvni pritisak i holesterol. Pije se do 5 šolja čaja dnevno, poželjno tokom obroka, ili se uzimaju kapsule od 500 miligrama dnevno. Preporuka je da proizvod bude standardizovan na između 80 i 90 procenata polifenola i između 35 i 55 procenata epigalokatehin galata. [8]
• Koenzim Q10 oksigenizuje krv i poboljšava toleranciju na vežbanje. Uzima se 50 do 100 miligrama tri puta dnevno. [9]
• Ginko (Ginkgo biloba) pomaže u širenju krvnih sudova i poboljšava ukupnu cirkulaciju. Uzima se 180 do 240 mg dnevno ginko ekstrakta (24% flavonglikozida ginka). [1]
• Kalcijum pomaže funkciji srčanog mišića. Kalcijum je neophodan za zgrušavanje krvi, takođe igra ulogu u održavanju krvnog pritiska. Uzima se 1500 miligrama dnevno, posle jela i pred spavanje.[10]
• Karnitin smanjuje nivo masti i triglicerida u krvi. Nekoliko dvostruko slepih studija pokazalo je da karnitin poboljšava rad srca i poboljšava simptome kod osoba sa kongestivnom srčanom insuficijencijom. Uzima se 500 miligrama dva do tri puta dnevno na prazan stomak. [11]
• Folna kiselina i drugi vitamini B grupe igraju ključnu ulogu u reciklaži homocisteina, nusproizvoda razgradnje proteina koji je povezan sa povećanim rizikom od srčanog i moždanog udara. Bez dovoljno folne kiseline i vitamina B, reciklaža homocisteina u metionin postaje neefikasna, a nivo homocisteina se povećava. Povećani unos folne kiseline, vitamina B6 i vitamina B12 smanjuje nivo homocisteina. Uzima se 400 miligrama dnevno. [12]
• Kompleks vitamina B pomaže u smanjenju nivoa homocisteina i u prevenciji moždanog udara. Uzima se jedna doza dnevno. [13]
• Magnezijum smanjuje rizik od aritmija i nadomešta magnezijum iscrpljen lekovima koji se daju kod kongestivne srčane insuficijencije. Magnezijum je neophodan za aktiviranje enzima koji pomaže transportu kalijuma do ćelija. Uzima se 750 miligrama dnevno. [14]
• Lecitin pravi od masnoću u krvi emulziju. Uzimaju se zavisno od forme 2 kapsule ili 1 kašika tokom obroka. [15]
• Ulje žutog noćurka pomaže u sprečavanju otvrdnjavanja arterija. Uzimaju se dve kapsule od 500 miligrama tri puta dnevno. [16]
• Glog (Crataegus species) povećava protok krvi u srcu i jača kontrakcije srca. Ova “biljka srca” pojačava srčani ritam, uz otvaranje perifernih sudova za poboljšanje ukupne cirkulacije. Koriste se komercijalni proizvod u formi tableta i kapi, gde treba sledite uputstva za upotrebu sa pakovanja. [17]
• Selen je moćan antioksidans koristan u prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Uzima se do 200 mikrograma dnevno. [18]