Dijabetes Tip 2

Šta je

Dijabetes tipa 2 je hronično stanje koje utiče na sposobnost tela da prerađuje šećer (glukozu) u energiju, što dovodi do opasno visokog nivoa glukoze u krvi (hiperglikemija). To je najčešći oblik dijabetesa. 10% svih dijabetičara je dijabetes tip 1, a oko 90% je dijabetes tip 2.

Obično se javlja kod sredovečnih i starijih ljudi, posebno onih koji imaju prekomernu težinu, mada se poslednjih godina pojavljuje kod dece i mladih sa lošim ishranom i nedostatkom vežbanja.

Gubitak samo deset ili petnaest kilograma pomaže u kontroli dijabetesa tip 2 u većini slučajeva. Sa dijabetesom tip 2, pankreas proizvodi insulin, ali šećer ostaje u krvotoku. Ova suptilnija verzija bolesti često ostaje neotkrivena, sve dok se ne pojave komplikacije. Oko 60 procenata dijabetičara tip 2 mora da unosi insulin u vidu dodatka.

U mnogim slučajevima, dijabetesom tipa 2 može se upravljati izmenom načina života poput dijete i vežbanja, mada lekovi takođe mogu biti potrebni. [1] [2] [3] [4] [5]

Simptomi

Dijabetes tipa 2 može se sporo razvijati. Simptomi u početku mogu biti blagi i lako ih je otkloniti. Rani simptomi mogu uključivati:

• stalna glad
• nedostatak energije
• umor
• gubitak težine
• prekomerna žeđ
• učestalo mokrenje
• suva usta
• svraba kože
• zamagljen vid

Kako bolest napreduje, simptomi postaju sve teži i potencijalno opasni.

Ako su nivoi glukoze u krvi dugo bili visoki, simptomi mogu uključivati:

• gljivčne infekcije
• sporo zarastajuće posekotine ili rane
• tamne mrlje na koži, stanje poznato kao akantoza
• bolovi u stopalima
• osećaj utrnulosti ekstremiteta ili neuropatija

Ako imate dva ili više od ovih simptoma, trebalo bi da se obratite lekaru. Bez lečenja dijabetes može postati opasan po život.

Uzroci

Dijabetes tipa 2 se generalno smatra bolešću životnog stila, što znači da se verovatnoća za razvoj stanja povećava na osnovu nekoliko faktora životnog stila, ali porodična istorija i genetika takođe igraju glavnu ulogu. Potencijalni uzroci uključuju sledeće:

• Loša ishrana: Dijeta bogata prerađenom hranom i rafinisanim ugljenim hidratima često je povezana sa dijabetesom tipa 2. Vlakna, voće i povrće štite od bolesti.
• Nizak nivo aktivnosti: Kako vežbanje može pomoći mišićima da koriste glukozu iz krvotoka, sedeći način života je faktor rizika za dijabetes.
• Starenje: Iako se može pojaviti u bilo kojoj dobi, dijabetes tipa 2 obično se dijagnostikuje kod odraslih starijih od 45 godina.
• Povišeni srčani markeri: Visoki lipidni biomarkeri poput triglicerida i holesterola snažno su povezani sa bolešću.
• Gojaznost: Indeks telesne mase preko 30 je u direktnoj korelaciji sa dijabetes melitusom tipa 2.
• Istorija metaboličkog sindroma: Definisano kao konstelacija različitih biomarkera i merenja poput visokog holesterola i triglicerida, visokog odnosa struka i kukova, visokog krvnog pritiska itd. Metabolički sindrom je veoma povezan sa prevalencijom visokog šećera u krvi kao što se vidi kod dijabetesa.
• Istorija gestacijskog dijabetesa: Gestacijski dijabetes pogađa između 2% i 10% trudnica prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti. Dijagnoza gestacijskog dijabetesa tokom trudnoće čini žene 3 do 10 puta podložnijim da će razviti dijabetes tipa 2 pet do deset godina nakon što se porode. Njihove bebe su takođe izložene riziku od razvoja dijabetesa kasnije u životu.

Prirodni lekovi i biljke za dijabetes tip 2

Nivo 1 – postizanje ciljanih nivoa glukoze u krvi, nivoi A1C manji od 7%, nema abnormalnosti lipida, nema znakova komplikacija:

• Berberin (Berberis vulgaris) Istraživanja pokazuju da je berberin uporediv sa uobičajenim lekovima za dijabetes u snižavanju nivoa glukoze u krvi. Takođe smanjuje lipide, koji su obično povišeni kod dijabetesa. Uzima se 500 mg dva do tri puta dnevno.
• Hrom poboljšava toleranciju na glukozu. Hrom čini insulin približno deset puta efikasnijim u preradi šećera, pa je za obavljanje posla potrebno manje insulina. Nažalost, nivo hroma u telu se smanjuje sa godinama. Skoro dvadeset kontrolisanih studija pokazalo je pozitivan efekat hroma u lečenju dijabetesa. Većina studija je izvedena na pacijentima sa dijabetesom Tip 2, ne-insulinski zavisnim dijabetesom. Uzima se 200 mikrograma hroma dnevno. [6] [7]
• Rastvorljiva biljna vlakna pomažu u kontroli šećera i holesterola u krvi, što može pomoći u sprečavanju ili upravljanju komplikacijama dijabetesa tip 2.
• Kurkuma poboljšava proizvodnju insulina. Mnogi dijabetičari imaju manjak magnezijuma. Uzima se 300 do 400 miligrama dnevno. [12]
• Magnezijum poboljšava proizvodnju insulina. Mnogi dijabetičari imaju manjak magnezijuma. Uzima se 300 do 400 miligrama dnevno. [12]
• Alfa lipoinska kiselina. Alfa lipoinska kiselina poboljšava osetljivost na insulin i smanjuje simptome dijabetičke neuropatije. Uzima se 300 do 1200 mg dnevno. [13]
• Mangan. Nivoi mangana kod dijabetičara ima tendenciju da budu duplo manji u odnosu na normalne osobe. Uzima se 30 miligrama dnevno. [13]
• Inositol pomaže u održavanju normalne funkcije nerava. Dijabetička neuropatija je najčešća komplikacija dugotrajnog dijabetesa. Veći deo smanjenja funkcije nerva nastaje usled gubitka inozitola iz nervnih ćelija. Uzima se 500 miligrama dva puta dnevno. [14]
• Resveratol. Prema studijama značajno je smanjuje FBS i HbA1c i omogućčava bolju kontrolu šećera u krvi. Uzima se 50 do 250 mg.
• Koenzim Q10 pomaže u metabolizmu ugljenih hidrata. Uzima se 120 miligrama dnevno. [15]
• Vitamin B6 (piridoksin) poboljšava toleranciju na glukozu. Pokazalo se da osobama sa dijabetesnom neuropatijom nedostaje vitamina B6 i da imaju koristi od suplementacije. Uzima se 1800 miligrama vitamina B6 dnevno u obliku piridoksin alfaketoglutarata. [16]
• Vitamin C se transportuje u ćelije pomoću insulina. Mnogi dijabetičari razvijaju nedostatak vitamina C u ćelijama, čak i ako unose dovoljno hrane. Ako se problem ne reši dodacima ishrane, to može dovesti do zdravstvenih problema, uključujući loše zarastanje rana i visok nivo holesterola. Uzima se 1000 do 3000 miligrama dnevno. [17]
• Vitamin E poboljšava toleranciju na glukozu i pomaže telu da održava normalan nivo šećera u krvi. Uzima se 400 IU dnevno. [18]
• Đumbir se dugo koristi za lečenje dijabetesa. Dvostruko-slepe studije pokazale su da može poboljšati kontrolu glukoze i povećati energiju kod osoba sa dijabetesom tip 2. [20]

Nivo 2 – u slučaju neuspeha u dostizanju ciljanih nivoa glukoze u krvi, A1C iznad 7% na sve navedene dodatke ishrani Nivo-a 1 dodati i:

• Srebrna svilenica (Gymnema sylvestre). Različite studije podržavaju njenu upotrebu za snižavanje nivoa glukoze. Uzima se 400 mg ekstrakta dnevno.
• Piskavica pomaže u regulaciji insulina. Studije su pokazale da ova biljka može smanjiti nivo šećera u urinu za 50 procenata. Istraživači su svakodnevno koristili 15 do 100 grama praha od piskavice za lečenje osoba sa dijabetesom koja nije zavisna od insulina. Piskavica se ne sme uzimati bez lekarskog nadzora. [8] [9]
• Beli luk pomaže u smanjenju nivoa šećera u krvi. Preporuka je da se jede tri do šest čena belog luka dnevno ili koriste komercijalno pripremljeni proizvodi u vidu kapsula ili kapi. [19]
• Biotin povećava osetljivost na insulin i poboljšava iskorišćenje šećera u krvi. Smatra se da je ovaj odgovor rezultat povećanja aktivnosti enzima glukokinaze, koji je uključen u iskorišćavanje šećera u krvi u jetri. U jednoj studiji, 8 miligrama biotina dva puta dnevno rezultiralo je značajnim smanjenjem nivoa šećera u krvi natašte (na prazan stomak) i poboljšanjem kontrole glukoze u krvi kod dijabetičara. U studiji dijabetesa tip 2, slični efekti su zabeleženi kod 9 miligrama blotina dnevno. Uzima se 9 do 16 miligrama dnevno, pod nadzorom lekara. [10] [11]
• Ekstrakt cimeta. Cimet poboljšava osetljivost na insulin i njegovo korišćenje. Uzima se 500 mg dva puta dnevno.
• Gorka dinja sadrži polipeptid-p i koristi se za prirodnu kontrolu dijabetesa i deluje kao insulin i pomaže u snižavanju nivoa šećera u krvi.

Analize i testovi

Dijagnostičko testiranje može uključivati sledeće:

• Test hemoglobina A1C. Ovaj test meri prosečni nivo glukoze u krvi u prethodna dva ili tri meseca. Takođe se naziva i glikozilirani hemoglobinski test.
• Test glukoze u plazmi natašte. Ovaj test meri koliko je glukoze u plazmi.
• Oralni test tolerancije glukoze. Tokom ovog testa, krv se vadi tri puta: pre, jedan sat posle i dva sata nakon što se popije doza glukoze. Rezultati ispitivanja pokazuju koliko se telo dobro nosi sa glukozom pre i posle pića.

Rana dijagnoza je ključna za pravilno upravljanje dijabetesom.