Hrom

Šta je

Hrom je mineral koji igra ključnu ulogu u tome kako insulin pomaže telu da reguliše nivo šećera u krvi. Insulin je hormon koji telo koristi da bi pretvorilo šećer, skrob i drugu hranu u energiju koja je potrebna za svakodnevne aktivnosti.

Postoje dokazi koji ukazuju da suplementi hroma mogu osobama sa dijabetesom pomoći da smanje nivo šećera u krvi. Kod dijabetesa ili se ne proizvodi dovoljno insulina, ili se ne može pravilno koristiti, a kao rezultat, glukoza ili šećer nakupljaju se u krvotoku.

Retke su situacije da neko ima značajan nedostatak hroma. Osobe koje najverovatnije imaju nedostatak hroma uključuju:

  • starije osobe
  • one koji imaju veoma naporne treninge
  • one koji jedu puno slatkiša
  • trudnice

Nizak nivo hroma može povećati šećer u krvi, trigliceride (vrsta masti u krvi), nivo holesterola i povećati rizik za brojna stanja, poput dijabetesa i srčanih bolesti.

Kako deluje

Kliničke studije ukazuju da suplementi hroma mogu biti korisni za sledeća stanja:

Dijabetes

Dugi niz godina, istraživači su proučavali efekte suplemenata hroma za dijabetes tipa 2. Dok neke kliničke studije nisu našle nikakve koristi, druge kliničke studije su izjavile da dodaci hroma mogu smanjiti nivo šećera u krvi, kao i količinu insulina koje su potrebne dijabetičarima.

U jednoj dobro dizajniranoj studiji, osobe sa dijabetesom tipa 2 koji su uzimali hrom pikolinat imali su bolje vrednosti HbA1c – korišćene za merenje dugoročne kontrole nivoa šećera u krvi – od onih koji su uzimali placebo. Grupa koja je uzimala hrom takođe je imala bolje nivoe glukoze u krvi, na meru kratkotrajne kontrole nivoa šećera u krvi. [1] [2]

Drugo dobro osmišljeno istraživanje bavilo se kombinacijom hroma i biotina. Polovina ljudi u studiji uzimala je hrom pikolinat i biotin, a druga polovina placebo. Oni koji su uzimali hrom i biotin imali su bolje nivoe glukoze na testu i HbA1c. [3]

Jedno istraživanje je otkrilo da su žene koje imaju dijabetes kao rezultat trudnoće poboljšale kontrolu šećera u krvi kada su uzimale hrom. [4]

Gubitak kilograma i gojaznost

Hrom se često reklamira kao sredstvo za mršavljenje i za poboljšanje vitkosti mišića i smanjenje telesne masti.

Rezultati studija su otkrili da hrom može da pomogne kod gubitka kilograma i izgradnje mišića, ipak izgleda da su efekti mali u poređenju s vežbanjem i dobro izbalansiranom ishranom. [5]

Trening snage

Hrom je popularan kod nekih bodibildera i može se naći među suplementima sportske ishrane. Većina studija je zaključila da suplementacija hroma ima manju korist u odnosu na zdravu ishranu i vežbanje. [6] [7]

Zdravlje srca

Studije na životinjama ukazuju da hrom može pomoći snižavanju krvnog pritiska, međutim, istraživači ne znaju da li ima iste efekte kod ljudi. [8]

Rađeno je više kliničkih studija o tome da li hrom može sniziti holesterol. Neke pokazuju da hrom može da snizi LDL (loš) holesterol, uključujući jedno istraživanje koje je kombinovalo hrom sa ekstraktom semenki grožđa. [9]

U drugoj studiji, kod osobe koje su koristile beta blokatore otkrila je da je uzimanje hroma povećalo nivo HDL (dobrog) holesterola. [10]

Druga stanja

Jedna mala studija otkrila je da hrom pikolinat poboljšava simptome depresije kod osoba koje imaju atipičnu depresiju. [11]

Izvori hrane

Prirodni izvori hroma uključuju:

  • pivski kvasac, posebno kvasac uzgajan u tlu bogatom hromom
  • nemasno meso (posebno prerađeno meso)
  • sir
  • hleb od celog zrna i žitarica
  • melasa
  • začini
  • mekinje žitarica

Ostali bogati, dijetalni izvori hroma uključuju:

  • gljive
  • ovsenu kašu
  • suve šljive
  • orahe
  • špargle

Povrće, voće i većina rafinisane i prerađene hrane (osim prerađenog mesa) imaju male količine hroma.

Dostupne forme

Hrom je komercijalno dostupan u nekoliko oblika, uključujući:

  • hrom nikotinat
  • hrom histidinat
  • hrom pikolinat
  • kvasac obogaćen hromom
  • hrom hlorid
  • hrom glukozni faktor tolerancije (GTF)

Hrom je dostupan kao deo mnogih multivitamina ili sam u obliku tableta i kapsula.

Kako ga uzimati

Količine hroma zasnivaju se na referentnim unosima ishrane od strane Odbora za hranu i ishranu na Institutu za medicinu. [12]
Nema istraživanja koja pokazuju koje su sigurne i podnošljive gornje granice za hrom. Preporučeni dnevni unosi (RDA) hroma su sledeći:

Deca

  • za novorođenčad do 6 meseci: 0,2 mcg dnevno
  • za odojčad od 7 do 12 meseci: 5,5 mcg dnevno
  • za decu od 1 do 3 godine: 11 mcg dnevno
  • za decu od 4 do 8 godina: 15 mcg dnevno
  • za dečake od 9 do 13 godina: 25 mcg dnevno
  • za devojčice od 9 do 13 godina: 21 mcg dnevno
  • za dečake od 14 do 18 godina: 35 mcg dnevno
  • za devojčice od 14 do 18 godina: 24 mcg dnevno
  • za trudnice od 14 do 18 godina: 29 mcg dnevno
  • za dojilje od 14 do 18 godina: 44 mcg dnevno

Odrasli

  • za odrasle muškarce od 19 do 50 godina: 35 mcg dnevno
  • za odrasle muškarce 51 i više godina: 30 mcg dnevno
  • za odrasle žene od 19 do 50 godina: 25 mcg dnevno
  • za odrasle žene 50 i više godina: 20 mcg dnevno
  • za trudnice 19 i starije: 30 mcg dnevno
  • za dojilje od 19 i više godina: 30 mcg dnevno

Mere predostrožnosti

Zbog potencijalnih neželjenih reakcija i interakcije sa lekovima, dijetetske suplemente bi trebalo uzimati isključivo pod nadzorom poznavaoca zdravstvene zaštite.

Hrom iz hrane se obično smatra bezbednim. Kao dodatak ishrani vrlo visoke doze ovog minerala mogu smanjiti efikasnost insulina u kontroli šećera u krvi i izazvati iritaciju stomaka. Takođe su retki izveštaji o brzim, nepravilnim srčanim ritmovima i problemima sa jetrom od previše hroma. Prijavljeni je i slučaj oštećenja bubrega usled upotrebe suplementa hrom pikolinata.

Postoje izveštaji da hrom može pogoršati depresiju i anksioznost ili šizofreniju. Drugi izveštaji ukazuju da pomaže depresiji. Pre uzimanja hroma preporuka je konsultovati lekara ako imate stanje mentalne prirode.

Osobe sa kožnom alergijom na hromat mogu biti alergični na hrom.

Osobe koje imaju probleme sa jetrom ili bubrezima ili koje imaju anemiju ne bi trebale da uzimaju hrom bez prethodne konsultacije sa lekarom.

Hrom koji se dobija iz hrane nije isto što i industrijski oblik hroma koji apsorbuju pluća, digestivni trakt, sluznica i koža. Industrijski hrom je toksičan materijal. Ljudi su mu obično izloženi ili kada dođe do njihove kože ili kada udišu prašinu.

Moguće interakcije

Osobe koje se leče sa bilo kojim od sledećih lekova, ne bi smele da upotrebljavaju hrom, a da se prethodno nisu posavetovale sa lekarom. [13]

Antacidi
Studije na životinjama ukazuju da antacidi (lekovi za poremećaj kiselosti), posebno oni koji sadrže kalcijum karbonat mogu smanjiti količinu hroma koju telo apsorbuje. Studija navodi da treba izbegavati uzimanje suplementa hroma istovremeno sa antacidima.

Lekovi za dijabetes
Hrom može da snizi nivo šećera u krvi i da pojača dejstvo ove grupe lekova, povećavajući rizik od hipoglikemije ili niskog šećera u krvi. Ako uzimate lekove za dijabetes, razgovarajte sa lekarom pre uzimanja hroma. Možda će biti neophodno da se prilagode doze lekova.

Nesteroidni protivupalni lekovi (NSAIL)
Ovi lekovi, poput aspirina, ibuprofena i naproksena, koriste se za ublažavanje bolova. Uzimanje NSAIL grupe lekova može potencijalno povećati nivo hroma u telu.

Kortikosteroidi
Uzimanje steroida za smanjenje upale može sniziti nivo hroma u telu.

Izvori članka

  1. C Leigh Broadhurst, Philip Domenico; Clinical studies on chromium picolinate supplementation in diabetes mellitus; (2006)
    https://www.liebertpub.com/doi/abs/10.1089/dia.2006.8.677
  2. Paula R Trumbo, Kathleen C Ellwood; Chromium picolinate intake and risk of type 2 diabetes: an evidence-based review by the United States Food and Drug Administration; (2006)
    https://academic.oup.com/nutritionreviews/article/64/8/357/1841367?login=true
  3. Cesar A Albarracin, Burcham C Fuqua, Joseph L Evans, Ira D Goldfine; Chromium picolinate and biotin combination improves glucose metabolism in treated, uncontrolled overweight to obese patients with type 2 diabetes; (2008)
    https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1002/dmrr.755
  4. P. G. Sundararaman, G. R. Sridhar, V. Sujatha, V. Anita; Serum chromium levels in gestational diabetes mellitus; (2012)
    https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3354944/
  5. Catherine Tsang, Mohsen Taghizadeh, Elahe Aghabagheri…; A meta-analysis of the effect of chromium supplementation on anthropometric indices of subjects with overweight or obesity; (2019)
    https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1111/cob.12313
  6. H C Lukaski, W W Bolonchuk, W A Siders, D B Milne; Chromium supplementation and resistance training: effects on body composition, strength, and trace element status of men; (1996)
    https://academic.oup.com/ajcn/article/63/6/954/4650763?login=true
  7. M A Hallmark, T H Reynolds, C A DeSouza…; Effects of chromium and resistive training on muscle strength and body composition; (1996)
    https://europepmc.org/article/med/8775366
  8. H G Preuss, P L Grojec, S Lieberman, R A Anderson; Effects of different chromium compounds on blood pressure and lipid peroxidation in spontaneously hypertensive rats; (1997)
    https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/9181280/
  9. R. I. Press, J. Geller, G. W. Evans; The effect of chromium picolinate on serum cholesterol and apolipoprotein fractions in human subjects; (1990)
    https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1002252/
  10. A Lehtonen; Effect of beta blockers on blood lipid profile; (1985)
    https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/0002870385907070
  11. Jonathan R T Davidson, Kurian Abraham, Kathryn M Connor, Malcolm N McLeod; Effectiveness of chromium in atypical depression: a placebo-controlled trial; (2003)
    https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0006322302015007
  12. Food and Nutrition Board Institute of Medicine: Dietary Reference Intakes: The Essential Guide to Nutrient Requirements Chapter: Chromium; (2006)
    https://www.nap.edu/read/11537/chapter/33
  13. Drugs.com: Chromium picolinate Interactions;
    https://www.drugs.com/drug-interactions/chromium-picolinate-index.html
Napisao Svezaimunitet

Ažurirano 6 oktobra, 2021

Izjava o odricanju od odgovornosti

Ovaj sadržaj nije namenjen pružanju dijagnoze, lečenja ili medicinskih saveta. Sadržaj na ovom sajtu je samo u informativne svrhe. Molimo konsultujte se sa lekarom ili drugim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojom medicinskom ili zdravstvenom dijagnozom ili opcijama lečenja. Informacije na ovom sajtu ne treba smatrati zamenom za savete zdravstvenog radnika. Tvrdnje o određenim proizvodima na ovom sajtu nisu potvrđene za dijagnozu, lečenje ili sprečavanje bolesti.