Anksioznost

Šta je

Svi ponekad osećaju anksioznost, ali nekontrolisani napadi anksioznosti mogu biti obeshrabrujuća i zastrašujuća iskustva u trajanju od nekoliko minuta do nekoliko sati ili dana. U nekim slučajevima epizode postaju hronične i trajne, ometajući sposobnost osobe da živi srećan i produktivan život. [1] [2] [3]

Zajedno sa fizičkim simptomima, osoba koja doživljava napad anksioznosti obično oseća nadmoćni osećaj terora ili nadolazeće propasti.

Dok neki lekovi i psihološki tretmani mogu biti korisni u rešavanju anksioznosti, prirodni lekovi takođe mogu biti od koristi.

Anksioznost takođe može imati potencijalno ozbiljne uzroke, kao što su hipertireoza ili tumori koji luče hormone koji pobuđuju autonomni nervni sistem. U slučaju ponovljenih anksioznih napada trebalo bi se obratiti lekaru kako bi isključio mogućnosti ozbiljnih zdravstvenih stanja.

Anksiozni poremećaji su klasifikovani prema određenim simptomima i ponašanju. Vrste anksioznih poremećaja uključuju:

• generalizovani anksiozni poremećaj (GAD)
• panični poremećaj i napadi panike
• agorafobija
• specifične fobije
• socijalni anksiozni poremećaj (socijalna fobija)
• poremećaj anksioznosti razdvajanja i selektivni mutizam (koji se uglavnom javljaju kod dece)

Simptomi

Akutna anksioznost

• preteran strah
• ubrzano lupanje srca i disanje
• suva usta
• vrtoglavica
• prekomerno znojenje, jeza ili navale toplote

Hronična anksioznost

• nesanica
• depresija
• mišićna napetost, glavobolje i bol u leđima
• nizak seksualni nagon
• nesposobnost opuštanja

Uzroci

Iako postoji velika rasprava o uzrocima napada anksioznosti, mnogi stručnjaci sumnjaju da neurohemijska neravnoteža može pokrenuti i anksiozne poremećaje i depresiju (osobe sklone depresiji takođe imaju tendenciju napada anksioznost).

Anksiozni poremećaji su najverovatnije uzrokovani kombinacijom bioloških, psiholoških i ekoloških faktora. Čini se da većina osoba sa ovim poremećajima ima biološku ranjivost na stres, što ih čini podložnijim podsticajima iz okoline od ostatka populacije.

Prirodni lekovi i biljke za anksioznost

• Gaba je poznata po tome što proizvodi umirujući efekat tako što smanjuje sposobnost nervnih ćelija da primaju, stvaraju ili šalju hemijske poruke drugim nervnim ćelijama. Uzima se 250 do 500 mg tri puta dnevno na prazan stomak. Ne sme se kombinovati sa lekovima za anksioznost.
• 5-hidroksitriptofan (5-HTP) 5-HTP povećava nivo serotonina, koji ima smirujući efekat na um. Uzima se 100 mg tri puta dnevno na prazan stomak. Napomena: Ne uzima se u kombinaciji sa farmaceutskim antidepresivima ili lekovima protiv anksioznosti.
• Inozitol. Istraživanja pokazuju da smanjuje anksioznost i napade panike. Uzima se 12 do 18 grama dnevno u podeljenim dozama. Prednosti se takođe mogu primetiti pri nižim dozama kao što je 6 grama dnevno kada se kombinuju sa drugim suplementima koji se koriste za lečenje anksioznosti.
• L-teanin aminokiselina ima smirujući efekat. Uzima se 200 do 250 mg dva puta dnevno.
• Kava kava (Piper methysticum) može značajno da ublaži napad panike, kao i simptome generalizovanog anksioznog poremećaja. U slučaju korišćenja farmaceutskih sredstva za smirenje, trebalo bi razgovarati sa svojim lekarom o promeni. Uzima se 200 do 250 mg dva do tri puta dnevno od proizvoda standardizovanog na 30 procenata kava laktona. Važna napomena: Ni u kom slučaju se ne sme kava kava koristiti istovremeno kada i lek za anksioznost, depresiju ili Parkinsonovu bolest. Takođe se kava kava ne sme koristiti dok se konzumira alkohol ili kod povišenih enzima jetre. Ovaj dodatak treba koristiti uz nadzor lekara.
• Beli luk podstiče oslobađanje serotonina, hemikalije za mozak koja pomaže u regulisanju raspoloženja. Visok nivo serotonina deluje kao sredstvo za smirenje da bi smirio živce i ublažio anksioznost. Pored sirovog stanja dostupni su i komercijalni proizvodi u vidu kapi i kapsula. Za infuziju isecka se 6 čena belog luka po šolji hladne vode i natapa šest sati; pije se 1 šolja dnevno. [4] [5]
• Bajkalska kapica pomaže u opuštanju centralnog nervnog sistema i ublažavanju stresa. Koristi se 1 do 2 kašičice sušene biljke na šolju ključale vode; natapa se petnaest minuta, procedi i pije do 3 šolje dnevno. Komercijalni proizvodi su takođe dostupno gde treba slediti uputstva na etiketama. [6]
• Valerijana sadrži hemikalije poznate kao valepotriati koji imaju sedativna svojstva. Komercijalni proizvodi su dostupni u vidu kapsula (250 mg ekstrakta dva puta na dan) i kapi (sledite uputstva na pakovanje). Da bi se pripremila infuzija, koristi se 2 kašičice biljke u prahu na šolju vode i natapa deset minuta pre konzumiranja. [7]
• Kalcijum. Pokazalo se da kalcijum i magnezijum smiruju živce i smanjuju anksioznost kada se uzimaju zajedno. Unosi se do 1500 miligrama kalcijuma i 750 miligrama magnezijuma dnevno. [8]
• Selen. Dokazano je da selen smanjuje anksioznost, depresiju i umor. Druga istraživanja su pokazala da uzimanje selena sa vitaminom E i drugim antioksidantima može poboljšati raspoloženje i poboljšati protok krvi u mozak. Uzima se do 50 mikrograma selena dnevno. [9]
• Vitamin B5 (pantotenska kiselina) se smatra „antistres“ vitaminom zbog njegove sposobnosti da ublaži anksioznost i depresiju. Preporuka je izabrati multivitamin koji sadrži vitamin B5 ili vitamine B kompleksa. [10]
• Pasiflora (Passiflora incarnata) deluje tako što povećava nivo gama aminobutirna kiselina (GABA) u mozgu. GABA smanjuje aktivnost nekih moždanih ćelija, čineći da se osećamo opuštenije. Uzima se 250 mg ili 0,5 ml dva do tri puta dnevno zavisno od forme.