Valerijana

Šta je

Valerijana (Valeriana officinalis) se koristi za ublažavanje nesanice, anksioznosti i nervnog nemira još od drugog veka. Postala je popularna u Evropi u 17. veku. Takođe se predlaže za lečenje grčeva u stomaku.

Većina istraživanja ukazuje da valerijana može pomoći osobama koje imaju nesanicu. Nemačka Komisija E odobrila je valerijanu kao efikasan blagi sedativ, a američka Uprava za hranu i lekove izlistala je valerijanu kao “generalno opštepriznatu kao bezbednu” (GRAS). [1] [2]

Naučnici nisu sigurni kako valerijana deluje, ali veruju da povećava količinu hemikalije koja se zove gama aminobuterna kiselina (GABA) u mozgu. GABA pomaže u regulisanju nervnih ćelija i ima umirujući efekat što je čini dobrom opcijom kod anksioznosti.

Opis biljke

Valerijana je višegodišnja biljka koja je poreklom iz Evrope i naraste do 60 cm visine. Uzgaja se kako bi ukrasila bašte, ali raste i divlja na vlažnim staništima. Ravne, šuplje stabljike vrhovima su nalik na kišobrane. Tamnozeleni listovi su zašiljeni na vrhu i sa dlačicama ispod. Mali, slatko mirisni beli, svetlo ljubičasti ili ružičasti cvetovi cvetaju u junu. Koren je svetlo sivkaste smeđe boje i pomalo miriše kada je svež, a oštrog je mirisa kada se osuši.

Koren biljke koristi se kao lek i presuje se u svež sok ili se suši zamrzavanjem (freeze-drying ili liofilizacija) u prah.

Kako deluje

Nesanica

Valerijana je popularna alternativa lekovima na recept za probleme sa spavanjem, jer se smatra da je istovremeno bezbedna biljna nežnija zamena. Studije pokazuju da osobama sa nesanicom pomaže da brže zaspu i imaju osećaj kvalitenijeg sna. [3]

Jedna od najbolje dizajniranih studija otkrila je da valerijana nije bila efikasnija od placeba tokom 14 dana, ali već je za 28 dana znatno poboljšala san onima koji su je uzimali. Međutim, u drugoj studiji, valerijana je bila efikasnija od placeba skoro odmah. [4]

Druga istraživanja pokazuju da valerijana smanjuje vreme potrebno da se zaspi i poboljšava kvalitet sna. Za razliku od mnogih tableta za spavanje na recept, valerijana može imati manje nuspojava, poput jutarnje pospanosti. [5]

Valerijana se često kombinuje sa drugim sedativnim biljem, poput hmelja (Humulus lupulus) i matičnjaka (Melissa officinalis), za lečenje nesanice. U jednom istraživanju žena u postmenopauzi, kombinacija valerijane i matičnjaka pomogla je u smanjenju simptoma nesanice. [6]

Anksioznost

Koren valerijane neki smatraju sigurnom i prirodnom alternativom lekovima za anksioznost na recept, posebno onima koji deluju na GABA receptore.

Postoje dokazi, koji potkrepljuju ove tvrdnje. Valerenska kiselina deluje na receptore na način da pojačava prenos GABA, ali bez izraženih sedativnih efekata koji imaju neki lekovi. Ovo može koristiti osobama na lečenju anksioznosti i drugih poremećaja raspoloženja. [7]

Pregled “Harvard Medical School” iz 2015. godine tvrdi da je od 12 tradicionalnih biljaka koje se koriste za lečenje anksioznosti (uključujući hmelj, gotu kolu i gingko), valerijana je bila najperspektivnija za lečenje anksioznosti povezane sa bipolarnim poremećajem. [8]

Valunzi

Koren valerijane može biti koristan u smanjenju naleta valunga koji često pogađaju žene tokom menopauze. Tačan mehanizam delovanja nije poznat, jer izgleda da valerijana ne utiče direktno na nivo hormona. [9]

Studija iz Irana iz 2013. godine, u kojoj je učestvovalo 68 žena sa menopauzom, izvestila je da su kapsule valerijane, kada su se uzimale tri puta dnevno u dozi od 225 miligrama tokom osam nedelja, smanjile ozbiljnost i učestalost pojave valunga u odnosu na placebo. [10]

Nisu zabeleženi značajni neželjeni efekti.

Dostupne forme

Ekstrakti i tinkture valerijane prodaju se u alkoholnim ili bezalkoholnim (gliceritnim) bazama. Dodaci valerijane u prahu dostupni su u obliku kapsula i tableta i kao čaj.

Koren valerijane ima oštar miris. Često se kombinuje sa drugim smirujućim biljem, uključujući pasifloru (Passiflora incarnata), hmelj (Humulus lupulus), matičnjak (Melissa officinalis), bajkalsku kapicu (Scutellaria lateriflora) i kavu kavu (Piper methisticum) kako bi prikrio miris. Ipak, kava kava može biti povezana sa oštećenjem jetre, pa je treba koristiti isključivo uz nadzor lekara.

Doziranje

Valerijana je često standardizovana da sadrži 0,3% do 0,8% valerenske ili valerične kiseline.

Deca

Iako preliminarne studije ukazuju da valerijana može pomoći poboljšanju koncentracije i impulsivnosti među osnovnoškolcima [11], ne sme se davati deci bez nadzora lekara.

Odrasli

Kod nesanice valerijana se može uzimati 1 do 2 sata pre spavanja, ili do tri puta u toku dana, pri čemu je poslednja doza blizu spavanja. Može proći nekoliko nedelja pre nego što se efekti osete.

  • Čaj. Ulije se 1 šolja ključale vode preko 1 kafene kašičice (2 do 3 g) osušenog korena, i procedi se nakon 5 do 10 minuta
  • Tinktura (1:5). 1 do 1 i po kašičice (4 do 6 ml)
  • Ekstrakt tečnosti (1:1). pola do 1 kašičica (1 do 2 ml)
  • Ekstrakt suvog praha (4:1). 250 do 600 mg

Jednom kada se san poboljša, preporuka je nastaviti sa povremenim uzimanjem valerijane 2 do 6 nedelja.

Mere predostrožnosti

Upotreba lekovitog bilja je pristup koji zahteva vreme kako bi dao potpuni efekat jačanju organizma i lečenju bolesti. Međutim, bilje može izazvati neželjene efekte i može imati interakciju s drugim biljem, suplementima ili lekovima. Iz tih razloga, lekovito bilje treba uzimati pažljivo, pod nadzorom lekara kvalifikovanog za tu oblast.

Valerijana se generalno smatra sigurnom. Vezano za trudnoću većina studija ne pokazuje štetne efekte na plodnost ili razvoj ploda, ali je potrebno još istraživanja. Samim tim generalna preporuka je da trudnice i dojilje izbegavaju uzimanje valerijane.

Određene osobe mogu imati paradoksalnu reakciju na valerijanu, osećajući se anksiozno i nemirno nakon uzimanja umesto mirnog i pospanog.

Čini se da kod većine ljudi valerijana ne izaziva zavisnost niti simptome zavisnosti. Ipak postoji nekoliko izveštaja o simptomima zavisnosti kada se valerijana koristi tokom veoma dugih vremenskih perioda. Pre prestajanja uzimanja, dozu treba sniziti postepeno a ne odjednom prekinuti.

Valerijanu ne treba koristiti tokom vožnje, upravljanja teškim mašinama i drugim stvarima koje zahtevaju pripravnost.

Valerijanu ne treba koristiti duže od jednog meseca bez odobrenja lekara.

Moguće interakcije

U slučaju korišćenja nekih od sledećih lekova, valerijana se ne bi smela uzimati bez nadzora lekara.

Sedativi

Valerijan može pojačati efekat lekova, uključujući:

  • antikonvulzive, kao što su fenitoin (Dilantin) i valproična kiselina (Depakote)
  • barbiturati
  • benzodiazepini, kao što su alprazolam (Xanax) i diazepam (Valium)
  • lekovi za lečenje nesanice, zolpidem (Ambien), zaleplon (Sonata), eszopiclon (Lunesta) i ramelteon (Rozerem)
  • triciklički antidepresivi, poput amitriptilina (Elavil)
  • alkohol

Isto važi i za druga bilja sa efektom smirivanja, kao što su kamilica, matičnjak i macina trava.

Ostali lekovi

Pošto se valerijana razgrađuje određenim jetrenim enzimima, ona može imati interakciju sa drugim lekovima koji su razgrađeni istim enzimima. Oni mogu da uključuju velike grupe lekova, uključujući, ali ne ograničavajući se na sledeće:

  • antihistaminici
  • statini (uzimaju se za visok holesterol)
  • određeni protivgljivični lekovi

Anestezija

Valerijana može povećati efekte anestezije. Pre operacije važno je reći lekarima, posebno svom hirurgu i anesteziologu, ukoliko se uzima valerijana. Lekari će možda preporučiti da se polako smanjuje doza valerijane pre operacije.

Izvori članka

  1. Blumenthal M, Goldberg A, Brinckmann J.; Herbal Medicine: Expanded Commission E Monographs; (2000)
    https://www.cabdirect.org/cabdirect/abstract/20003018530
  2. National Library of Medicine; Valerian; (2006)
    https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/30000874/
  3. Thomas Roth, PhD; Insomnia: Definition, Prevalence, Etiology, and Consequences; (2007)
    https://jcsm.aasm.org/doi/full/10.5664/jcsm.26929
  4. F Donath, S Quispe, K Diefenbach; Critical evaluation of the effect of valerian extract on sleep structure and sleep quality; (2000)
    https://www.thieme-connect.com/products/ejournals/abstract/10.1055/s-2000-7972
  5. Stephen Bent MD, Amy Padula MS, Dan Moore PhD…; Valerian for Sleep: A Systematic Review and Meta-Analysis; (2006)
    https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0002934306002750
  6. S Taavoni, N Nazem Ekbatani, H Haghani; Valerian/lemon balm use for sleep disorders during menopause; (2013)
    https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S1744388113000601
  7. Karen Savage, Joseph Firth, Con Stough, Jerome Sarris; GABA-modulating phytomedicines for anxiety: A systematic review of preclinical and clinical evidence; (2017)
    https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1002/ptr.5940
  8. Ji Hyun Baek, Andrew A Nierenberg, Gustavo Kinrys; Clinical applications of herbal medicines for anxiety and insomnia; targeting patients with bipolar disorder; (2014)
    https://journals.sagepub.com/doi/10.1177/0004867414539198
  9. Ensiyeh Jenabi, PhD Student, Fatemeh Shobeiri, PhD, Seyyed Mohammad Mahdi Hazavehei, Phd, Ghodratollah Roshanaei, Phd; The effect of Valerian on the severity and frequency of hot flashes: A triple-blind randomized clinical trial; (2017)
    https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/03630242.2017.1296058
  10. Parvaneh Mirabia, Faraz Mojab; The Effects of Valerian Root on Hot Flashes in Menopausal Women; (2013)
    https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3813196/
  11. Drugs.com; Valerian Interactions;
    https://www.drugs.com/drug-interactions/valerian-index.html
Napisao Svezaimunitet

Ažurirano 3 oktobra, 2021

Izjava o odricanju od odgovornosti

Ovaj sadržaj nije namenjen pružanju dijagnoze, lečenja ili medicinskih saveta. Sadržaj na ovom sajtu je samo u informativne svrhe. Molimo konsultujte se sa lekarom ili drugim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojom medicinskom ili zdravstvenom dijagnozom ili opcijama lečenja. Informacije na ovom sajtu ne treba smatrati zamenom za savete zdravstvenog radnika. Tvrdnje o određenim proizvodima na ovom sajtu nisu potvrđene za dijagnozu, lečenje ili sprečavanje bolesti.