Vitamin B5 (Pantotenska kiselina)

Šta je

Vitamin B5, koji se takođe naziva pantotenska kiselina, jedan je od osam vitamina grupe B. Svi vitamini B pomažu organizmu da hranu (ugljene hidrate) pretvori u gorivo (glukozu), koje telo koristi za proizvodnju energije.

Ovi vitamini grupe B, koji se često nazivaju i vitaminima B kompleksa, takođe pomažu telu da koristi masti i proteine. B kompleks vitamini potrebni su za zdravu kožu, kosu, oči i jetru. Takođe pomažu nervnom sistemu da pravilno funkcioniše.

Svi vitamini B grupe su rastvorljivi u vodi, što znači da ih telo ne skladišti.

Pored toga što igra ulogu u razgradnji masti i ugljenih hidrata radi energije, vitamin B5 je presudan za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, kao i za polne i hormone povezani sa stresom proizvedeni u nadbubrežnoj žlezdi, malim žlezdama koje se nalaze iznad bubrega.

Vitamin B5 takođe je važan za održavanje zdravog probavnog trakta i pomaže telu da koristi ostale vitamine, posebno B2 (koji se takođe naziva riboflavin). Ponekad se naziva i antistres vitaminom, ali nema konkretnih naučnih dokaza da li on pomaže telu da bolje podnese stres.

Pantotenska kiselina je neophodna telu da bi sintetizovala holesterol.

Manjak vitamina B5 je redak, ali može da uključuje simptome kao što su umor, nesanica, depresija, razdražljivost, povraćanje, bolove u stomaku, peckanje stopala i infekcije gornjih disajnih puteva.

Kako deluje

Visoki holesterol / trigliceridi

Nekoliko malih studija ukazuje da pantetin može pomoći smanjenju triglicerida ili masti u krvi kod osoba koje imaju visok holesterol. [1]

Neka od ovih studija pokazuju da je pantetin pomogao u snižavanju LDL (lošeg) holesterola i povisio HDL (dobar) holesterol.

U nekim otvorenim studijama čini se da pantetin snižava nivo holesterola i triglicerida kod dijabetičara.

Nega kože i zarastanje rana

Preliminarna istraživanja pokazuju da vitamin B5 ima hidratantne efekte na kožu, međutim, istraživačima nije jasno zašto i kako deluje. [2]

Druga istraživanja, uglavnom u laboratorijama i na životinjama, ali nekoliko na ljudima, ukazuju da suplementacija vitamina B5 može ubrzati zarastanje rana, posebno posle operacije. Ovo može biti posebno efektno ako se vitamin B5 kombinuje sa vitaminom C. [3] [4]

Reumatoidni artritis

Preliminarni dokazi ukazuju da pantotenska kiselina može poboljšati simptome reumatoidnog artritisa. [5]

Jedno istraživanje je otkrilo da osobe sa ovim stanjem mogu imati niži nivo B5 u krvi u odnosu na zdrave, a najniži nivoi su povezani sa najtežim simptomima.

Druga istraživanja pokazuju da kalcijum pantotenat poboljšava simptome reumatoidnog artritisa, uključujući jutarnju ukočenost i bol. Za potvrdu ovih nalaza potrebno je još studija. [6]

Anemija

Vitamina B5 pomaže telu da stvori crvena krvna zrnca, koja prenose kiseonik kroz telo i povećava nivo hemoglobina u telu, koji je protein za transport kiseonika koji sadrži jone što je od velike koristi u prevenciju i lečenju anemije.

Anksioznost i stres

Vitamin B5 (pantotenska kiselina) se smatra „antistres“ vitaminom zbog njegove sposobnosti da ublaži anksioznost i depresiju. Prema studija vitamin B5 pomaže u regulisanju proizvodnje hormona stresa kortizola kada se osoba nalazi u stanju hroničnog stresa.

Izvori hrane

Pantotenska kiselina dobila je ime po grčkom korenu pantos, što znači svuda jer je dostupna u mnoštvu namirnica. Međutim, vitamin B5 u hrani se gubi tokom prerade.

Sveže meso, povrće i cela neprerađena žitarica sadrže više vitamina B5 od rafinisane, konzervirane i smrznute hrane.

Najbolji izvori su pivski kvasac, kukuruz, karfiol, kelj, brokoli, paradajz, avokado, mahunarke, sočivo, žumance jaja, govedina (naročito organska jetra i bubrezi), ćuretina, pačetina, piletina, mleko, grašak, kikiriki, soja, slatki krompir, semenke suncokreta, hleb i žitarice od celog zrna, jastog, pšenične klice i losos.

Dostupne forme

Vitamin B5 može se naći u multivitaminima i vitaminima B kompleksa ili se prodaje zasebno pod imenima pantotenska kiselina i kalcijum pantotenat.

Dostupan je u različitim oblicima, uključujući tablete, softgelove (meke gel kapsule) i kapsule.

Kako ga uzimati

Za razliku od drugih vitamina, vitamin B5 nema preporučenu dnevnu dozu unosa. Stručnjaci preporučuju sledeće dnevne unose:

Deca

• novorođena deca – 6 meseci: 1.7 mg
• odojčad 7 meseci – 1 godina: 1,8 mg
• deca 1 – 3 godine: 2 mg
• deca 4 – 8 godina: 3 mg
• deca 9 – 13 godina: 4 mg
• tinejdžeri 14 – 18 godina: 5 mg

Odrasli

• 19 i stariji: 5 mg
• trudnice: 6 mg
• dojilje: 7 mg

Lekar može preporučiti veće doze za lečenje specifičnih stanja.

Mera predostrožnosti

Zbog potencijalnih neželjenih efekata i interakcija sa lekovima, dijetetske suplemente treba uzimati samo pod nadzorom dobro upućenog zdravstvenog radnika.

Lekari smatraju da je vitamin B5 bezbedan u dozama jednakim dnevnom unosu i u umereno većim dozama. Veoma visoke doze mogu prouzrokovati dijareju (retku stolicu) i povećati rizik od krvarenja.

Trudnice i dojilje ne bi trebalo da prekoračuju adekvatan dnevni unos, osim ako ih ne odobri lekar.

Uzimanje bilo kog od vitamina B grupe tokom dužeg vremenskog perioda može dovesti do neravnoteže drugih važnih B vitamina. Iz tog razloga, česta je praksa uzimanje vitamina B-kompleksa, koji uključuje sve B vitamine.

Moguće interakcije

Osobe koje se leče sa bilo kojim od sledećih lekova, ne bi smele da upotrebljavaju suplemente vitamina B5 bez prethodnog razgovora sa lekarom. [7]

Antibiotici, tetraciklin: Vitamin B5 ometa apsorpciju i efikasnost antibiotika tetraciklina. Trebali bi uzimati vitamine grupe B u različito vreme od tetraciklina. Svi kompleksi vitamina B deluju na ovaj način.

Lekovi za lečenje Alchajmerove bolesti: Vitamin B5 može povećati efekte grupe lekova koji se nazivaju inhibitorima holinesteraze, a koji se koriste za lečenje Alchajmerove bolesti. To bi moglo dovesti do ozbiljnih nuspojava. Ovi lekovi se ne smeju uzimati istovremeno sa vitaminom B5, osim pod nadzorom lekara.

Pošto visoke doze vitamina B5 mogu povećati krvarenje, trebalo biti posebno oprezan ako se uzimaju lekovi za razređivanje krvi, poput varfarina (Coumadin), aspirina i drugih.

Česta pitanja o pantotenskoj kiselini

P: Kako pomaže pantotenska kiselina?
O: Pantotenska kiselina podržava različite važne telesne funkcije kao što su:

• Pretvaranje masti i ugljenih hidrata u energiju
• Sintetizovanje holesterola i koenzima A
• Stvaranje crvenih krvnih zrnaca
• Proizvodnja hormona seksa i stresa
• Pomaže metabolizmu drugih vitamina

P: Da li je pantetin isto što i pantotenska kiselina?
O: Iako se i pantethin i pantotenska kiselina prodaju kao dodaci ishrani, važno je napomenuti da nisu isti. Pantetin je samo derivat pantotenske kiseline i stoga nije vitamin.

P: Koja je gornja granica doze pantotenske kiseline?
O: Uzimanje 10 do 20 mg pantotenske kiseline dnevno smatra se preteranim i može izazvati dijareju. Imajte na umu da dnevni adekvatan unos ovog vitamina iznosi samo 5 mg za odrasle i do 6 mg za trudnice i dojilje.

P: Koje su zdravstvene koristi pantotenske kiseline?
O: Adekvatni nivoi pantotenske kiseline moge pomoći u održavanju zdravog probavnog sistema, sniziti nivo lošeg holesterola, ublažiti simptome reumatoidnog artritisa, podržati zarastanje rana i poboljšati zdravlje kože i kose. Kao i drugi vitamini grupe B i pantotenska kiselina je dobra za održavanje normalnog vida, pravilnu funkciju jetre i zdrav nervni sistem.