Fenilalanin

Šta je

Fenilalanin je esencijalna aminokiselina (gradivni blok proteina u telu), koju organizam ne može napraviti ali je neophodna kako bi ostao u zdravom stanju. Mora se dobiti iz hrane. Fenilalanin se nalazi u 3 oblika.

  • L-fenilalanin (prirodni oblik koji se nalazi u proteinima)
  • D-fenilalanin (L-fenilalanina koja se pravi u laboratoriji)
  • DL-fenilalanin (kombinacija 2 oblika)

Telo menja fenilalanin u tirozin, drugu aminokiselinu koja je potrebna za pravljenje proteina i hemijskih jedinjenja mozga, uključujući L-dopu, epinefrin, norepinefrin i hormone štitne žlezde. Budući da norepinefrin utiče na raspoloženje, predloženi su različiti oblici fenilalanina za lečenje depresije. Simptomi nedostatka fenilalanina uključuju:

  • konfuziju
  • manjak energije
  • depresiju
  • smanjena budnost
  • probleme sa pamćenjem
  • nedostatak apetita

S druge strane, retki metabolički poremećaj koji se naziva fenilketonurija (PKU) javlja se kod osoba kojima nedostaje enzim koji je organizmu potreban kako bi koristio fenilalanin. Ovo uzrokuje visok nivo fenilalanina. Ako se ne leči pre 3 nedelje starosti, PKU može prouzrokovati ozbiljnu, nepovratnu intelektualnu onesposobljenost. U većini razvijenih zemalja novorođenčad se testiraju na PKU tokom prvih 48 do 72 sata života. Starija netestirana deca postaju hiperaktivna sa autističnim ponašanjem, uključujući bespredmetne pokrete ruku i ritmično ljuljanje.

Osobe sa PKU-om moraju imati dijetu koja izbegava fenilalanin i uzimati suplemente tirozina za optimalan razvoj i rast mozga. Poštovanje lečenja kod osoba sa PKU-om ima veći uticaj na kogniciju tokom prvih 12 godina života u poređenju sa uticajem posle dvanaeste godine.

Kako deluje

Hronični bol

D-fenilalanin (ali ne i L-fenilalanin) je analizran u nekoliko studija za lečenje hroničnog bola. [1]

Dve studije koje su pokazale pozitivne rezultate ali su imale nedostatke koji su učinili nalaze nepouzdanim.

U poslednjih 20 godina nisu rađena kontrolisana ispitivanja kojima bi se proučila moguća korist od uzimanja D-fenilalanina za hronični bol.

Parkinsonova bolest

Jedno istraživanje na životinjama ukazalo je da D-fenilalanin može poboljšati simptome krutost, teškoće u hodanju, poteškoće sa govorom i depresiju povezanu sa Parkinsonovom bolešću. Međutim, još nema dokaza da li bi to imalo isti efekat i na ljude. [2]

Alchajmerova bolest

Prema studiji iz 2013. imunska aktivnost kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću povezana je sa visokim koncentracijama fenilalanina u serumu. [3]

Rezultati studije ukazuju da oštećena konverzija fenilalanina može uticati ne samo na proizvodnju tirozina već i na biosintezu neurotransmitera dopamina, noradrenalina i epinefrina, što opravdava dalje studije na pacijentima sa ovim stanjem kako bi se istražila moguća uloga biohemije fenilalanina u razvoju neurovegetativnih i poremećaja u ponašanju.

Vitiligo

Preliminarne studije ukazuju da L-fenilalanin (oralni i topikalni) jača efekat UVA zračenja za osobe sa vitiligom. [4]

Vitiligo je stanje gde nepravilna depigmentacija (gubitak boje) izaziva bele fleke na koži. L-fenilalanin može dovesti do potamnjenja ili repigmentacije belih mrlja, posebno na licu.

Depresija

Studije ukazuju da fenilalanin može biti od koristi kao deo sveobuhvatne terapije za depresiju.

Većina studija je rađena tokom 1970-ih i 1980-ih. Testirane osobe su izvestili da im se raspoloženje poboljšalo kada su uzimali fenilalanin. [5]

Istraživači smatraju da je ovaj efekat zbog toga što fenilalanin povećava proizvodnju hemikalija mozga, poput dopamina i norepinefrina.

Druga istraživanja pokazuju da su povišene koncentracije fenilalanina povezane sa promenama raspoloženja. Potrebno je još istraživanja da bi se utvrdilo u kojoj meri fenilalanin ima stvarni efekat na depresiju. [6]

Starenje kože

Rana istraživanja pokazuju da primena modifikovanog oblika fenilalanina koji se naziva undecilenoil fenilalanin kao 2% kreme dva puta dnevno tokom 12 nedelja može smanjiti broj starosnih pega. [7]

Izvori hrane

L-fenilalanin se nalazi u većini namirnica koje sadrže protein, uključujući govedinu, živinu, svinjetinu, ribu, mleko, jogurt, jaja, sir, sojine proizvode (uključujući protein soje, sojino brašno i tofu), kao i neke orašaste plodove i semenke.

Veštački zaslađivač aspartam takođe sadrži visoke procente fenilalanina ali poslednja istraživanja pokazuju da može biti kancerogen.

D-fenilalanin se proizvodi u laboratoriji, ne nalazi se u hrani.

Dostupne forme

  • D-fenilalanin (proizvede laboratorijski)
  • L-fenilalanin (prirodni oblik iz proteinske hrane)
  • DL-fenilalanin (50/50 mešavina D-fenilalanina i L-fenilalanina)

Može se naći u obliku kapsula, praha ili tableta. Takođe postoji i kao krema za lokalnu upotrebu.

Kako ga uzimati

Preporučene doze fenilalanina variraju u zavisnosti od zdravstvenog stanja koje se leči. Posavetujte se sa svojim lekarom o adekvatnoj dozi.

Mere predostrožnosti

Budući da suplementi mogu imati neželjene efekte ili uzajamno delovati sa lekovima, treba ih uzimate samo pod nadzorom poznavaoca zdravstvene zaštite.

Osobe sa fenilketonurijom (PKU) i žene koje doje ili su trudne, ne treba da uzimaju suplemente fenilalanina. Aspartam, veštački zaslađivač izvor je fenilalanina ali može biti toksičan. Osobe sa PKU-om ne bi trebalo da koriste aspartam. Trudnice moraju da konsultujte svog lekara o korišćenju ovog veštačkog zaslađivača.

DL-fenilalanin ne treba da koriste osobe koji uzimaju antipsihotičke lekove, jer može izazvati ili pogoršati simptome tardivne diskinezije. Tardivne diskinezije su nehotični pokreti jezika, usana, lica, trupa i udova koji se mogu javiti kod osoba koje dugo uzimaju antipsihotičke lekove.

DL-fenilalanin može kod dece izazvati simptome anksioznosti, podrhtavanja i hiperaktivnosti.

Doze veće od 5000 mg dnevno mogu biti toksične i mogu prouzrokovati oštećenje živaca. Visoke količine DL-fenilalanina mogu izazvati blage neželjene efekte kao što su mučnina, gorušica i glavobolja.

Moguće interakcije

Osobe koje se leče sa bilo kojim od sledećih lekova, ne bi smele da upotrebljavaju fenilalanin, a da se prethodno nisu posavetovale sa lekarom.

Inhibitori monoamin oksidaze: Inhibitori monoamin oksidaze (MAOI) su starija klasa antidepresiva koji se danas retko koriste. Uzimanje fenilalanina tokom uzimanja MAOI može izazvati ozbiljan porast krvnog pritiska (hipertenzivna kriza). Ovo snažno povećanje krvnog pritiska može dovesti do srčanog udara ili šloga. Osobe koje uzimaju inhibitore monoamin oksidaze bi trebalo da izbegavaju hranu i suplemente koji sadrže fenilalanin.

Baklofen: Fenilalanin može smanjiti apsorpciju baklofena, leka koji se koristi za ublažavanje mišićnih grčeva. Izbegavajte da uzimate Baklofen uz obrok, posebno onaj koji sadrži veliku količinu proteina ili sa suplementima fenilalanina.

Levodopa: Nekoliko slučajeva ukazuje da fenilalanin može smanjiti efikasnost levodope (Sinemet), leka koji se koristi za lečenje Parkinsonove bolesti. Neki istraživači smatraju da fenilalanin može ometati apsorpciju levodope i pogoršati stanje osobe.

Antipsihotični ili neuroleptički lekovi: L-fenilalanin može pogoršati tardivnu diskineziju, sporedni efekat ovih neuroleptika.

Izvori članka

    1. N E Walsh, S Ramamurthy, L Schoenfeld, J Hoffman; Analgesic effectiveness of D-phenylalanine in chronic pain patients; (1986)
      https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/3524509/
    2. Yong Li, Qian Jiao, Xixun Du, Mingxia Bi, Shuaishuai Han, Lingling Jiao, Hong Jiang; Investigation of Behavioral Dysfunctions Induced by Monoamine Depletions in a Mouse Model of Parkinson’s Disease; (2018)
      https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6092512/
    3. Serena Gianfaldoni, Georgi Tchernev, Jacopo Lotti, Uwe Wollina, Francesca Satolli…; Unconventional Treatments for Vitiligo; (2018)
      https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5816295/
    4. H Beckmann, M A Strauss, E Ludolph; Dl-phenylalanine in depressed patients; (1977)
      https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/335027/

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2921758/

 

Napisao Svezaimunitet

Ažurirano 6 oktobra, 2021

Izjava o odricanju od odgovornosti

Ovaj sadržaj nije namenjen pružanju dijagnoze, lečenja ili medicinskih saveta. Sadržaj na ovom sajtu je samo u informativne svrhe. Molimo konsultujte se sa lekarom ili drugim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojom medicinskom ili zdravstvenom dijagnozom ili opcijama lečenja. Informacije na ovom sajtu ne treba smatrati zamenom za savete zdravstvenog radnika. Tvrdnje o određenim proizvodima na ovom sajtu nisu potvrđene za dijagnozu, lečenje ili sprečavanje bolesti.