Vitamin D za decu i bebe

Šta je

Vitamin D je vitamin rastvorljiv u mastima koji igra ulogu u mnogim važnim telesnim funkcijama. Zajedno sa kalcijumom pomaže telu u izgradnji i održavanju jakih kostiju. Vitamin D je takođe uključen u regulaciju imunološkog sistema i ćelija.

Telo skladišti i stvara vitamin D kada je koža izložena sunčevoj svetlosti. Može se pronaći i u određenim namirnicama, poput mleka obogaćenog vitaminom D. Postoje dva oblika vitamina D: ergokalciferol (vitamin D2) i holekalciferol (vitamin D3). Istraživanja ukazuju da je holekalciferol bolji u podizanju nivoa vitamina D u krvi.

Nedostatak vitamina D utiče na više od milijardu ljudi širom sveta. Uobičajen je i u razvijenim i u nerazvijenim zemljama i predstavlja veliki problem javnog zdravlja kod svih starosnih grupa, uključujući decu. Nedostatak vitamina D može negativno uticati na rast deteta, imuni odgovor, mentalno zdravlje i još mnogo toga, zbog čega je pravilan tretman važan.

Kod dece, nedostatak vitamina D može takođe da izazove rahitis, bolest koja ima za posledicu meke, slabe kosti.

Potrebe za vitaminom D za bebe, decu i tinejdžere

Vitamin D je potreban tokom celog života, od detinjstva do starijeg uzrasta.

Telu je potreban za održavanje optimalnog nivoa kalcijuma i fosfora, kao i za razvoj imunih ćelija, mineralizaciju kostiju, regulaciju proizvodnje inflamatornih proteina i još mnogo toga. [1] [2]

Vitamin D je posebno važan tokom odrastanja i detinjstva jer je neophodan za rast i razvoj skeletnog sistema.

Zbog značajne uloge vitamina D u održavanju kritičnih telesnih procesa, nizak nivo može u velikoj meri uticati na zdravlje deteta.

Iako stručnjaci tvrde da su trenutne preporuke za vitamin D generalno preniske da bi se održali optimalni nivoi, preporuke za dnevni unos su iste za decu, tinejdžere, odrasle, trudnice i dojilje. [3] [4]

Bebe imaju manje potrebe za vitaminom D od dece i odraslih. Termin adekvatan unos se koristi za preporuke vitamina D kod odojčadi zato što nema dovoljno naučnih dokaza kako bi se utvrdila preporučena dnevna doza.

Adekvatan unos za odojčad za vitamin D se zasniva na količini vitamina D potrebnoj za održavanje nivoa vitamina D iznad 20 ng/mL (50 nmol/L) i podržavanje rasta. Preporučena dnevna doza je prosečan dnevni unos dovoljan da zadovolji potrebe hranljivih materija skoro svih zdravih ljudi.

Sledeća tabela pokazuju trenutne preporuke za dnevni unos vitamina D za decu u Americi [3]:

Starosna grupa:	Preporučena dnevna doza:
0-12 meseci	400 UI (10 mcg)
1-13 godina	600 UI (15 mcg)
14-18 godina	600 UI (15 mcg)

Treba imati na umu da se ne slažu svi stručnjaci sa ovim preporukama.

Na primer, međunarodna medicinska organizacija Udruženje endokrinologa smatra da je za održavanje nivoa vitamina D iznad 30 ng/mL (75 nmol/L), odraslima potrebno najmanje 1500–2000 IU (37.5–50 mcg) dnevno vitamin D suplementa [3].

Takođe isto udruženje navodi da će deci i tinejdžerima trebati najmanje 1000 IU (25 mcg) dnevno.

Bez obzira na to, jasno je da mnogi odrasli i deca ne dobijaju dovoljno vitamina D kroz ishranu i da je nedostatak uobičajen među svim starosnim grupama.

Izvori

Postoje dva dijetalna oblika vitamina D:

• holekalciferol (D3)
• ergokalciferol (D2)

Neke studije ukazuju da holekalciferol (vitamin D3) telo bolje apsorbuje u odnosu na ergokaliciferol (vitamin D2). Oba oblika se prirodno nalaze u hrani i dodaju se u mleko. Nisu svi sirevi i jogurt obogaćeni vitaminom D.

Izvori hrane vitamina D su:

• ulje jetre bakalara (najbolji izvor). Ulje jetre bakalara često sadrži veoma visok nivo vitamina A, koji u previsokoj dozi može biti toksičan. Trebalo bi konsultovati svog lekara o ovom izvoru vitamina D.
• masna riba poput lososa, skuše, tunjevine, sardine, haringe
• mleko i žitarice obogaćene vitaminom D
• jaja

Iako izlaganje suncu pokriva neke od dnevnih potreba za ovim vitaminom, nejasno je koliko je izlaganja sunčevoj svetlosti potrebno da bi se održali optimalni nivoi kod odraslih i dece.

Osim toga, godišnje doba, oblačnost, upotreba kreme za sunčanje i pigmentacija kože mogu uticati na izloženost UV zračenju i sintezu vitamina D u koži. [3] [4]

Da li su određena deca više izložena riziku od razvoja nedostatka vitamina D?

Određena deca, poput one sa tamnijim tonovima kože, ona sa više telesne masti i ona koja imaju ograničeno izlaganje suncu, imaju veću verovatnoću da će razviti nedostatak vitamina D. [5]

Osobama sa tamnijom kožom potrebno je do 15 puta više izlaganja suncu da bi proizveli iste količine vitamina D kao i osobe sa svetlijom kožom.

Uzimanje određenih lekova, kao što su antikonvulzivi kao i medicinska stanja koja utiču na apsorpciju ili korišćenje vitamina D, kao što su Kronova bolest ili cistična fibroza, takođe povećavaju rizik kod deteta od razvoja nedostatka vitamina D. [6]

Kako nedostatak vitamina D utiče na decu? Znaci i simptomi

Lekar može dijagnostikovati nedostatak vitamina D putem analize krvi. Baš kao i odrasli, deca su deficitarna vitaminom D ako im nivoi padnu ispod 20 ng/mL (50 nmol/L). [7] [8]

Nivoi od 21–29 ng/ml (52–72 nmol/L) smatraju se nedovoljnim.

Iako postoji određena debata o tome šta predstavlja optimalan nivo vitamina D u krvi, vrednosti iznad 30 ng/ml (75 nmol/L) se generalno smatraju dovoljnim. [9] [10] [11]

Manjak vitamina D može ostati neprimećen jer se jasni simptomi obično ne manifestuju sve dok se ne razvije ozbiljan nedostatak. Takođe, simptomi mogu biti nespecifični, što otežava roditeljima da otkriju nedostatak.

Zbog toga je važno da pedijatar redovno testira nivoe vitamina D, posebno ako se smatra da je dete izloženo riziku od razvoja nedostatka.

Bebe

Nedostatak vitamina D je čest kod novorođenčadi širom sveta, sa stopom prevalencije u rasponu od 2,7% do 45%. [9]

Bebe do 2 godine su u većem riziku za razvoj nedostatka vitamina D jer su često izložene manje sunčevoj svetlosti od odraslih.

Da bi se izbegao razvoj nedostatka vitamina D, Američka akademija za pedijatriju preporučuje da isključivo ili delimično dojene bebe dobijaju 400 IU suplementa vitamina D svakog dana, počevši od prvih nekoliko dana života. [10]

Ako beba razvije nedostatak vitamina D, to može uzrokovati:

• napade usled niskog nivoa kalcijuma
• problem sa rastom
• razdražljivost
• letargiju
• slabost mišića
• česte respiratorne infekcije

Ekstremni nedostatak vitamina D može dovesti do rahitisa, stanja kostiju koje može uzrokovati abnormalnosti rasta i deformacije zglobova. Prema studijama rahitis će najverovatnije uticati na bebe i malu decu od 6 do 23 meseca i na adolescente od 12 do 15 godina. [11] [12] [13] [14] [15]

Deca i tinejdžeri

Iako prevalencija nedostatka vitamina D kod dece i tinejdžera varira u zavisnosti od geografskog regiona, studije procenjuju stopu prevalencije od oko 15% kod dece uzrasta od 1 do 11 godina i 14% kod dece i tinejdžera uzrasta od 12 do 19 godina. [16]

Deca i tinejdžeri koji imaju prekomernu težinu ili gojaznost imaju mnogo veću verovatnoću da će imati manjak vitamina D u odnosu na decu za koju se smatra da imaju zdravu telesnu težinu.

Kod mlađe dece, nedostatak vitamina D može izazvati niz simptoma, uključujući:

• razdražljivost
• zaostajanja u razvoju
• prelome kostiju
• spor rast
• bol u mišićima

Važno je napomenuti da nedostatak vitamina D može biti očigledniji kod male dece nego kod adolescenata, jer su mnogi tinejdžeri koji imaju nedostatak asimptomatski ili imaju nejasne simptome.

Na primer, adolescenti mogu imati bolove u zglobovima koji trpe težinu kao što su kolena, kao i bol u leđima, listovima i butinama. Oni mogu osetiti bol kada se penju uz stepenice, kada trče ili kada ustaju iz čučećeg položaja. [17]

Bol se obično ne širi i praćen je osetljivošću kostiju. Simptomi kao što su trzanje lica i grčevi u rukama i stopalima su manje uobičajeni simptomi nedostatka vitamina D kod adolescenata.

Ako se ovaj nedostatak ne otkrije, može dovesti do demineralizacije kostiju i preloma, konvulzija i oštećenja srca.

Pošto nedostatak vitamina D takođe može da se manifestuje nejasnim simptomima kao što su bol, letargija i razdražljivost, tinejdžerima koji ga imaju mogu biti pogrešno dijagnostifikovana stanja poput depresije ili fibromijalgije. Takođe ozbiljan nedostatak vitamina D može dovesti do rahitisa ili osteomalacije kod dece ako se ne leči. [18] [19]

Rahitis je defektna mineralizacija ili kalcifikacija kostiju koja se javlja pre zatvaranja epifiznih ploča, odnosno ploča rasta. Nasuprot tome, osteomalacija je omekšavanje kostiju koje se javlja nakon zatvaranja ploča rasta.

Ploče rasta se obično zatvaraju između 13 i 15 godina kod devojčica i između 15 i 17 godina kod dečaka. To znači da se i rahitis i osteomalacija mogu javiti kod tinejdžera, u zavisnosti od njihovog uzrasta i obrasca rasta. [20]

Kako se leči nedostatak vitamina D kod dece i tinejdžera?

Lečenje nedostatka vitamina D zavisi od starosti. Drugačije se tretira kod novorođenčadi nego kod starije dece i tinejdžera.

Nakon što se nivoi vitamina D vrate na očekivani opseg, lekar deteta obično preporučuje odgovarajuću dnevnu dozu za održavanje zdravih nivoa – na primer, dnevnu dozu održavanja od 1.500–2.000 IU (37,5–50 mcg).

Treba imati na umu da plan lečenja može značajno da varira u zavisnosti od težine nedostatka vitamina D, starosti deteta, zdravstvenih stanja i drugih faktora.

Uvek se treba konsultovati sa lekarom pre nego što se detetu da suplement vitamina D. Lekar deteta će odrediti najbolji način za lečenje nedostatka vitamina D na osnovu potreba i opšteg zdravlja. Nikada ne bi trebalo pokušavati lečiti nedostatak vitamina D bez konsultacije sa lekarom deteta.

Deca, posebno bebe i mlađa deca, su u većem riziku od razvoja toksičnosti vitamina D usled neodgovarajućih doza suplemenata.

Toksičnost vitamina D je retka kod dece ali može biti opasna po život. Dakle, roditelji nikada ne bi trebalo da daju detetu visoke doze suplemenata vitamina D osim ako ih ne prepiše lekar. [21]

Kako deca mogu održavati optimalne nivoe vitamina D?

Jedini način da se kod deteta utvrdi da li ima nedostatak vitamina D je laboratorijskom analizom krvi.

Kada se nivoi vitamina D vrate na uobičajeni nivo, česta praksa lekara je da preporučuju dnevnu dozu dovoljnu za održavanje optimalnih nivoa. Ova doza zavisi od starosti deteta i drugih faktora kao što su ishrana, ten kože, lekovi koji se koriste i medicinske dijagnoze.

Pored suplemenata, postoje određene namirnice sa visokim sadržajem vitamina D koje se mogu dodati u ishranu dece kako bi se održao zdrav nivo vitamina D.

Hrana pogodna za decu koja je bogata ovim vitaminom uključuje divlji losos, haringu, sardine, hrana koja je obogaćena vitaminom D poput mleka i jogurta, žumance od pilića koja kljucaju ili pilića hranjenih hranom obogaćenom vitaminom D.

Takođe, puštanje deteta da se igra napolju na suncu je koristan način da održi zdrav nivo vitamina D, iako je upotreba odgovarajuće zaštite od sunca važna.

Studije ukazuju da korišćenje kreme za sunčanje kod dece tokom letnjih meseci omogućava koži da dobije dovoljno sunčeve svetlosti kako bi se održao tipičan nivo u serumu, a da se i dalje ograničava rizik od opekotina od sunca. [21]

Dostupne forme

Suplementi vitamina D se nalaze u formi multivitamina i kao pojedinačni suplement. Mogu se naći u obliku kapsula, tableta, mekih gel kapsula i tečnom stanju najčešće od 50 do 1000 IU.

Dostupne su i veće doze, ali najbolje je konsultovati lekara u vezi preporuke za najsigurniju i najefikasniju dozu.

Doziranje

Uvek bi trebalo konsultovati lekara kako bi utvrdio nivo vitamina D i na osnovu rezultata eventualno preporučio suplemente kao i dozu.

Deca

• deca od 0 do 12 meseci: 400 IU (adekvatan unos)
• deca od 1 do 18 godina: 600 IU (preporučeni dnevni unos)

Napomena: Američka akademija za pedijatriju (AAP) preporučuje da novorođenčad konzumiraju 400 IU vitamina D dnevno.

Uvek se treba konsultovati sa pedijatrom pre nego što se detetu da suplement vitamina D.

Mera predostrožnosti

Zbog potencijalnih neželjenih efekata i interakcija sa lekovima, dijetetske suplemente treba uzimati samo pod nadzorom dobro upućenog zdravstvenog radnika.

Uzimanje previše vitamina D može izazvati nekoliko neželjenih efekata. Ipak, i dalje postoji debata oko toga kolika doza je previsoka. Američki nacionalni zavod za zdravlje postavio je maksimalnu podnošljivu gornju granicu na:

• 1000 IU dnevno za odojčad od 0 do 6 meseci
• 1500 IU dnevno za novorođenčad od 6 meseci do 1 godine
• 2500 IU dnevno za decu od 1 do 3 godine
• 3000 IU dnevno za decu od 4 do 8 godina
• 4000 IU dnevno za svakoga iznad 9 godina

Lekar treba da odredi pravu dozu bilo za odrasle bilo za decu.

Neželjeni efekti mogu da uključuju:

• žeđ
• metalni ukus u ustima
• slab apetit
• gubitak težine
• bol u kostima
• umor
• bol očiju
• svrab kože
• povraćanje
• dijareju (retku stolicu)
• zatvor
• česta potreba za mokrenjem
• problemi sa mišićima

Ne može se dobiti previše vitamina D od sunčeve svetlosti ili putem hrane. Previše vitamina D može biti rezultat uzimanja suplemenata vitamina D u previsokoj dozi koja ne odgovara individualnim potrebama organizma.