Vitamin A

Šta je

Vitamin A ili retinol je vitamin rastvorljiv u mastima koji ima nekoliko važnih funkcija u organizmu.

• pomaže ćelijama da se normalno razmnožavaju, proces se zove ćelijska diferencijacija
• od suštinskog je značaja za dobar vid. Prvi znak nedostatka vitamina A često je slab vid noću
• potreban je za pravilan razvoj embriona i ploda

Vitamin A pomaže u održavanju zdrave kože i sluzokože, koja se nalazi u nosu, sinusima i ustima. Takođe igra ulogu u:

• funkciji imunog sistema
• rastu
• formiranju kostiju
• reprodukciji
• zarastanju rana

Vitamin A dolazi iz dva izvora. Jedna grupa, koja se naziva retinoidi, potiče iz životinjskih izvora i uključuje retinol. Druga grupa, nazvana karotenoidi, potiče iz biljaka i uključuje beta-karoten. Telo pretvara beta karoten u vitamin A. Glavni karotenoidi, uključujući likopen, lutein i zeaksantin, imaju važna biološka svojstva, uključujući antioksidativne i fotoprotektivne aktivnosti.

U razvijenim zemljama ozbiljan deficit vitamina A je redak. Simptomi uključuju:

• suve oči
• noćno slepilo
• dijaereju (retku stolicu)
• probleme sa kožom

Iako je vitamin A važan za dobro zdravlje, u velikim dozama može biti toksičan. Nikada se ne sme uzimati više od preporučene dnevne doze, bez prethodne konsultacije sa lekarom.

Kako deluje

Akne, psorijaza i drugi poremećaji kože

Kreme i tablete na recept sadrže retinoide, sintetički oblik vitamina A, koje se koriste za uklanjanje teških akni i psorijaze. Takođe su se pokazali obećavajuće za lečenje drugih poremećaja na koži poput bradavica i prevremenog starenja od sunca. [1] [2]

Najnovija istraživanja pokazuju da aktuelni oblici zajedno sa antioksidansima mogu pomoći da se smanji pojava sitnih linija i bora. Ovi lekovi zahtevaju pažljiv nadzor lekara. Izotretinoin (Accutane), oralni lek protiv akni, može da izazove veoma ozbiljne neželjene efekte i ne smeju ga koristiti trudnice.

Poremećaji oka

Unos dovoljno vitamina A putem ishrane od suštinskog je značaja za dobar vid. Istraživanja pokazuju da ljudi koji jedu više hrane sa vitaminom A imaju manji fakor rizika da će razviti degeneraciju makule povezane sa starenjem (AMD). [3]

Veliko populacijsko istraživanje pokazalo je da su ljudi koji su dobijali visok nivo vitamina A ishranom imali niži faktor rizika za razvoj katarakte. Istraživači ne znaju da li bi uzimanje suplementa vitamina A delovalo na isti način. Suplementi vitaminu A mogu malo pomoći da se uspori šteta od retinitis pigmentosa, nasledne bolesti koja uzrokuje loš noćni vid. Međutim, studija je koristila velike doze, koje mogu biti toksične. [4]

Male boginje (morbili)

Deca sa deficitom vitamina A češće razvijaju infekcije, uključujući male boginje. Suplementi mogu smanjiti težinu i komplikacije malih boginja međutim, čini se da vitamin A ne pomaže ako dete nema deficit vitamina A. [5]

Detetu se nikada ne smeju davati suplementi vitamina A bez nadzora lekara.

Sindrom iritabilnog kolona (IBS)

Osobe sa sindromom iritabilnog kolona, bilo ulceroznim kolitisom ili Kronovom bolešću, mogu teško da apsorbuju sve hranjive sastojke koji su potrebi organizmu. U ovim situacijama lekari često preporučuju uzimanje multivitamina, uključujući vitamin A. [6]

Infekcija uha

Vitamin A podržava imunološku funkciju. Učesnici studije sa dokazima gnojnih infekcija uha u detinjstvu koji su primali suplemente vitamina A imali su 42% smanjen rizik od gubitka sluha u ranom odraslom dobu u poređenju sa grupama koje su primale placebo.

Rak

Nije još potpuno jasno da li vitamin A može smanjiti rizik od raka. Čini se da osobe koje imaju zdravu ishranu sa dovoljno beta-karotena i drugih karotenoida iz voća i povrća imaju manji rizik od određenih karcinoma, kao što su:

• karcinom dojke
• kancer debelog creva
• kancer jednjaka
• rak grlića materice
• melanom

Neke laboratorijske studije ukazuju da vitamin A i karotenoidi mogu pomoći u borbi protiv određenih vrsta karcinoma. [7]

Malo je studija pokazalo da će uzimanje suplemenata vitamina A pomoći u sprečavanju ili lečenju raka. Uzimanje dodataka beta-karotena ili vitamina A povezano je sa većim rizikom od raka pluća kod osoba koje puše ili piju alkohol. Međutim, neki istraživači smatraju da su potrebne dodatne studije da bi se to potvrdilo.

Jedna preliminarna studija ukazuje da lokalni oblik vitamina A može smanjiti abnormalni rast ćelija na grliću materice, nazvan cervikalna neoplazija. [8]

Studije takođe istražuju retinoide, sintetički oblik vitamina A, za rak kože. Osobe sa određenim tipovima kože imaju tendenciju da imaju niži nivo vitamina A i beta-karotena u krvi. Međutim, studije koje su ispitale da li bi uzimanje veće količine vitamina A ili beta-karotena sprečilo ili lečilo rak kože imale su mešovite rezultate. [9]

Izvori hrane

Vitamin A u obliku retinil palmitata nalazi se u:

• goveđoj, telećoj i pilećoj jetri
• jajima
• ribljim uljima od jetre (poput ulje jetre bakalara)
• mlečnim proizvodima, uključujući punomasno mleko, jogurt, maslac i punomasne sireve

Telo takođe može da napravi vitamin A iz beta-karotena i drugih karotenoida, koji su rastvorljivi u mastima koji se nalaze u voću i povrću koji im daju boju.

Većina tamnozelenog lisnatog povrća i žuto/narandžasto povrće i voće, slatki krompir, šargarepa, tikvice, kantarion, kajsije, breskve i mango sadrže značajne količine beta-karotena. Konzumiranjem ove hrane bogate beta-karotenom možete povećati nivo vitamina A u telu.

Dostupne forme

Suplementi vitamina A su dostupni i kao retinol ili kao retinil palmitat.

Tablete ili kapsule dostupne su u različitim dozama. Gornja podnošljiva granica ili sigurna gornja granica je 10000 IU. Za svaku dozu koja je blizu te količine, neophodno je da lekar odredi pravu količinu uzimanja. Većina multivitamina sadrži preporučenu dnevnu dozu unosa vitamina A.

Kako ga uzimati

Vitamin A se apsorbuje zajedno sa masnoćom u ishrani tako da ga treba uzimati sa hranom.

Studije često koriste velike doze vitamina A koje u normalnim okolnostima mogu biti toksične. Lekar treba da nadgleda bilo koju terapiju visokih doza (bilo koja doza koja se približi nivou od 10000 IU za odraslu osobu, ili iznad preporučene dnevne doze unosa za dete).

Dnevni unos vitamina A putem ishrane je:

Deca

• novorođenčad do 6 meseci: 400 mcg
• odojčad od 7 do 12 meseci: 500 mcg
• deca 1 do 3 godine: 300 mcg
• deca 4 do 8 godina: 400 mcg
• deca 9 do 13 godina: 600 mcg
• dečaci 14 do 18 godina: 900 mcg
• dvojčice 14 do 18 godina: 700 mcg

Odrasli

• muškarci 19 i stariji: 900 mcg
• žene 19 i starije: 700 mcg
• trudnice od 14 do 18 godina: 750 mcg
• trudnice 19 i starije: 770 mcg
• dojilje od 14 do 18 godina: 1200 mcg
• dojilje stare 19 i više godina: 1300 mcg

Mere predostrožnosti

Zbog mogućnosti neželjenih efekata i interakcija sa lekovima, dijetetske suplemente treba uzimati samo pod nadzorom dobro upućenog zdravstvenog radnika.

Uzimanje previše vitamina A tokom trudnoće može izazvati ozbiljne probleme. Budući da svi prenatalni vitamini sadrže neki vitamin A, trudnice ne bi trebale da uzimaju suplement vitamina A zasebno.

Sintetički vitamin A može da izazove porođajne nedostatke. Žene koje su trudne ili pokušavaju zatrudneti ne smeju uzimati ovaj oblik vitamina A.

Previše vitamina A je toksično i može izazvati zatajenje jetre, čak i smrt. Simptomi toksičnosti vitamina A čine:

• glavobolja
• umor
• bolovi u mišićima i zglobovima
• suva koža i usne
• mučnina ili dijareja (retka stolica)
• gubitak kose

Vitamin A iz hrane smatra se bezbednim, ali se može dobiti previše u kombinaciji sa suplementima. Za odrasle, starije od 19 godina, gornja granica vitamina A je 10 000 IU dnevno. Pre uzimanja doze koja je blizu ove granice, treba se posavetovati sa dobro upućenim lekarom.

Osobe koje imaju bolest jetre ili dijabetes ne smeju uzimati suplemente vitamina A bez nadzora lekara.

Pušači i osobe koje konzumiraju velike količine alkohola ne bi trebalo da uzimaju suplemente beta karotena.

I vitamin A i beta-karoten mogu povećati trigliceride, koji su masti u krvi. Oni čak mogu povećati rizik od smrti usled srčanih oboljenja, posebno kod pušača.

Vitamin A se nalazi u mnogim različitim formulama vitamina. Ako se koristi niz različitih formula ili multivitamina, može se ući u rizik prevelikog unosa vitamina A.

Ako se uzimaju velike doze vitamina A, trebalo bi izbegavati rogač jer povećava količinu vitamina A dostupnog u organizmu.

Moguće interakcije

Osobe koje se leče sa bilo kojim od sledećih lekova, ne bi smele da upotrebljavaju suplemente vitamina A bez prethodnog razgovora sa lekarom. [10]

Tetraciklinski antibiotici: Osobe koje uzimaju vrstu antibiotika koji se zove tetraciklini i takođe uzimaju visoke doze vitamina A mogu biti izloženi riziku od stanja zvanog intrakranijalna hipertenzija, to jest porast pritiska moždane tečnosti.

Antacidi: Jedno istraživanje ukazuje da kombinacija vitamina A i antacida može biti efikasnija od samog antacida sa ciljem zaceljivanja čira.

Antikoagulansi (razređivači krvi): Dugotrajna upotreba vitamina A ili uzimanje velikih doza može povećati rizik od krvarenja kod onih koji uzimaju lekove za razređivanje krvi. Pre uzimanja vitamina A razgovarajte sa lekarom.

Lekovi za snižavanje holesterola (sekvestranti žučne kiseline): Ova grupa lekova može umanjiti sposobnost tela da apsorbuje vitamina A što može dovesti do njegovih nižih nivoa u organizmu. Vitamin A rastvorljiv u vodi može pomoći. Druga klasa lekova za snižavanje holesterola zvana statini mogu zapravo povećati nivo vitamina A u krvi.

Doksorubicin: Doksorubicin je lek koji se koristi za lečenje raka. Studije iz laboratorija ukazuju da vitamin A može da pojača delovanje doksorubicina. Potrebno je još istraživanja da bi se razumeo efekat. Osobe koje se leče od raka, treba da se posavetuju sa onkologom pre uzimanja vitamin A ili bilo kog dodatka ishrani.

Lekovi koje obrađuje jetra: Uzimanje visokih doza vitamina A zajedno sa nekim drugim lekovima koje jetra prerađuje može dovesti do oštećenja jetre ili čak do njenog zatajenja.

Omeprazol (Prilosec): Omeprazol koji se koristi za gastroezofagealnu refluksnu bolest (GERB) ili gorušicu, može imati interakciju sa dodacima beta karotena. Istraživači još uvek ne znaju da li utiče i na apsorpciju beta karotena iz hrane.

Retinoidi: Ovi lekovi su sintetički oblik vitamina A i ponekad se prepisuju u velikim dozama. Osobe koje uzimaju retinoide ne bi trebalo da uzimaju suplemente vitamina A. Pored toga, ovi lekovi mogu da uzrokuju teške urođene mane. Žene u fertilnom periodu moraju da imaju dva negativna testa trudnoće i da budu na dva oblika kontrole rađanja pre uzimanja ovih lekova. Svako ko uzima retinoide mora biti pažljivo nadgledan od strane lekar.

Tretinoin (Retin-A) se obično propisuje kao krema za kožu za lečenje akni ili za smanjenje bora i nije toliko koncentrisan kao ostali retinoidi. Ipak, treba biti oprezan tokom istovremenog uzimanja suplemenata vitamina A i Retin-A.

Orlistat (Alli) i Olestra: Orlistat, lek koji se koristi za gubitak težine, i olestra, supstanca koja se dodaje određenim namirnicama, oba sprečavaju telo da apsorbuje masti i kalorije. Takođe mogu sprečiti telo da apsorbuje dovoljno vitamina A. Uprava za hranu i lekove (FDA) zahteva da se vitamin A i drugi vitamini rastvorljivi u mastima (vitamini D, E i K) dodaju u prehrambene proizvode koji sadrže olestru. Pored toga, osobe koje uzimaju orlistat na recept ili bez recepta, bi trebali da uzimaju multivitamine.