Vitamin K

Šta je

Vitamin K je vitamin rastvorljiv u mastima, pa ga telo skladišti u masnom tkivu i jetri. Najpoznatiji je po svojoj ulozi u pomaganju zgrušavanja ili koagulacije krvi. “K” potiče od njegovog nemačkog imena, Koagulationsvitamin. Vitamin K takođe igra važnu ulogu u zdravlju kostiju.

Retki su slučajevi nedostatka vitamina K s obizirom da pored toga što se nalaze u lisnatim zelenim namirnicama, bakterije u crevima ga mogu stvarati.

Ponekad prekomerno uzimanje antibiotika može smanjiti broj bakterija koje ga stvaraju i dovesti do blagog nedostatka.

Manjak vitamina K može da dovede do prekomernog krvarenja, koje može početi kao curenje krvi iz desni ili nosa. Ostale stvari koje mogu dovesti do nedostatka vitamina K uključuju:

  • zdravstveni problemi koji mogu sprečiti telo da apsorbuje vitamin K, poput bolesti žučne kesa ili primarna bilijarna ciroza, cistična fibroza, celijakija i Kronova bolest
  • oboljenje jetre
  • uzimanje sredstava za razređivanje krvi, kao što je varfarin (Coumadin)
  • dugotrajna hemodijaliza
  • ozbiljne opekotine

Kako deluje

Prekomerno krvarenje

Vitamin K koristi se za smanjenje rizika od krvarenja kod oboljenja jetre u uslovima kada telo ne apsorbuje dovoljno vitamina K ili ako se dugo uzimaju antibiotici. [1]

U Americi, Kanadi, Velikoj Britaniji i mnogim drugim razvijenim zemljama sva novorođenčad primaju injekcije vitamina K da spreče mogućnost krvarenja, posebno u mozgu.

Iako je manjak vitamina K kod novorođenčadi vrlo redak zbog potencijalne opasnosti, lekari često daju injekcije. Novorođenčad koja su u najvećem riziku za nedostatak vitamina K su prevremeno rođena ili ona čija je majka tokom trudnoće morala da uzima lekove protiv napada. Majkama koje uzimaju antiepileptike često se daje oralni vitamin K dve nedelje pre porođaja.

Osetoporoza

Telu je potreban vitamin K kako bi koristilo kalcijum za izgradnju kostiju. Osobe koje imaju veći nivo vitamina K imaju veću gustinu kostiju, dok su niski nivoi vitamina K pronađeni kod osoba sa osteoporozom. [2]

Neke studije ukazuju da je nizak nivo vitamina K povezan sa većim rizikom od osteoartritisa. [3]

Sve je više dokaza da vitamin K poboljšava zdravlje kostiju i smanjuje rizik od preloma kostiju, posebno kod žena u postmenopauzi koje su u riziku od osteoporoze. [4]

Pored toga, studije muških i ženskih sportista takođe su otkrile da vitamin K pomaže u zdravlju kostiju. [5]

Izvori hrane

Namirnice koje sadrže značajnu količinu vitamina K uključuju goveđu jetru, zeleni čaj, zelenu repu, brokoli, kelj, spanać, kupus, špargle i tamnozelenu salatu. Hlorofil je supstanca u biljkama koja im daje zelenu boju i obezbeđuje vitamin K.

Zamrzavanje hrane može uništiti vitamin K, dok zagrevanje ne utiče.

Dostupne forme

Postoje 3 oblika vitamina K:

  • vitamin K1 ili filohinon, prirodna verzija K1 i fitonadion, sintetički tip K1
  • vitamin K2 ili menakinon
  • vitamin K3 ili menafton ili menadion

Hlorofil rastvorljiv u vodi je najčešći oblik vitamina K koji se nalazi u prodaji. Dostupan je u obliku tableta, kapsula i tečnih oblika.

Kako ga uzimati

Kao i kod svih suplemenata, pre uzimanja vitamina K ili davanja detetu, trebalo bi konsultovati lekara.

Osobe koje ne mogu da apsorbuju dovoljno vitamina K, zbog žučne kese ili bilijarne bolesti, cistične fibroze, celijakije ili Kronove bolesti, verovatno će dobiti više koristi od multivitamina koji sadrže vitamin K, nego u formi pojedinačnog suplementa vitamina K. U određenim okolnostima, lekar može davati vitamin K u vidu injekcija.

Dnevni adekvatan unos vitamina K je:

Deca

  • novorođenčad – 6 meseci: 2 mcg
  • odojčad od 7 do 12 meseci: 2,5 mcg
  • deca 1 – 3 godine: 30 mcg
  • deca 4 – 8 godina: 55 mcg
  • deca 9 – 13 godina: 60 mcg
  • adolescenti 14 – 18 godina: 75 mcg

Jedna injekcija vitamina K daje se i po rođenju.

Odrasli

  • muškarci 19 i stariji: 120 mcg
  • žene 19 i starije: 90 mcg
  • trudnice i dojilje 14 – 18 godina: 75 mcg
  • trudnice i dojilje 19 i više godina: 90 mcg

Mera predostrožnosti

Zbog potencijalnih neželjenih efekata i interakcija sa lekovima, dijetetske suplemente treba uzimati samo pod nadzorom dobro upućenog zdravstvenog radnika.

U preporučenim dozama, vitamin K ima malo nuspojava.

Trudnice i dojilje treba da se konsultuju sa lekarom pre uzimanja suplementa vitamina K.

Osobe sa retkim metaboličkim stanjem zvanim nedostatak glukoze-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD) treba da izbegavaju vitamin K.

Osobe koje uzimaju varfarin (Coumadin) ne smeju uzimati vitamin K. [6]

Osobe na dijalizu za bubrežne bolesti mogu imati štetne efekte od previše vitamina K.

Moguće interakcije

Osobe koje se leče sa bilo kojim od sledećih lekova, ne bi smele da upotrebljavaju suplemente vitamina K bez prethodnog razgovora sa lekarom. [7]

Antibiotici. Posebno oni poznati kao cefalosporini, smanjuju apsorpciju vitamina K u organizmu. Korišćenje duže od 10 dana može sniziti nivo vitamina K jer ovi lekovi ubijaju ne samo štetne bakterije, već i bakterije koje stvaraju vitamin K. Osobe koje već imaju nizak nivo vitamina K, poput onih koji su neuhranjeni, stariji ili uzimaju varfarina (Coumadin) su u većem riziku.

Lekovi iz grupe antikonvulzivi. Ova grupa lekova može ometati sposobnost tela da koristi vitamin K. Uzimanje antikonvulzija tokom trudnoće ili tokom perioda dojenja, može smanjiti vitamin K kod novorođenčadi.

Varfarin (Coumadin) – Vitamin K blokira efekte varfarina za razređivanje krvi, tako da on ne deluje. Tokom uzimanja varfarina ne sme se uzimati vitamin K ili jesti hrana koja sadrži velike količine vitamina K. Preporuka za smernice je svakako konsultacija sa lekarom.

Orlistat (Alli). Lek koji se koristi za gubitak težine i Olestra, supstanca dodata nekim namirnicama, smanjuje količinu masti koju telo može da apsorbuje. Budući da je vitamin K vitamin rastvorljiv u mastima, ovi lekovi takođe mogu da smanje nivo vitamina K. Lekari koji prepisuju orlistat obično preporučuju uzimanje multivitamina sa ovim vitaminima.

Lekovi za snižavanje holesterola. Sekvestranti žučnih kiselina, koji se koriste za smanjenje holesterola, smanjuju masnoće koje telo apsorbuje i mogu takođe smanjiti apsorpciju vitamina rastvorljivih u masti.

Izvori članka

  1. Cees Vermeer; Vitamin K: the effect on health beyond coagulation – an overview; (2012)
    https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3321262/
  2. Sawsan Jaghsi; Relation between Vitamin K and Osteoporosis; (2019)
    https://www.intechopen.com/chapters/70137
  3. Kok-Yong Chin; The Relationship between Vitamin K and Osteoarthritis: A Review of Current Evidence; (2020)
    https://www.mdpi.com/2072-6643/12/5/1208
  4. Angela M Cheung, Lianne Tile, Yuna Lee…; Vitamin K Supplementation in Postmenopausal Women with Osteopenia (ECKO Trial): A Randomized Controlled Trial; (2008)
    https://journals.plos.org/plosmedicine/article?id=10.1371/journal.pmed.0050196
  5. Brian K McFarlin, Andrea L Henning, Adam S Venable; Oral Consumption of Vitamin K2 for 8 Weeks Associated With Increased Maximal Cardiac Output During Exercise; (2017)
    https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/28646812/
  6. Ji Na Park, Ji Sun Lee, Min Young Noh, Mi-Kyung Sung; Association Between Usual Vitamin K Intake and Anticoagulation in Patients Under Warfarin Therapy; (2015)
    https://synapse.koreamed.org/articles/1059805
  7. Drugs.com; Vitamin K (phytonadione) Interactions;
    https://www.drugs.com/drug-interactions/phytonadione,vitamin-k.html
Napisao Svezaimunitet

Ažurirano 6 oktobra, 2021

Izjava o odricanju od odgovornosti

Ovaj sadržaj nije namenjen pružanju dijagnoze, lečenja ili medicinskih saveta. Sadržaj na ovom sajtu je samo u informativne svrhe. Molimo konsultujte se sa lekarom ili drugim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojom medicinskom ili zdravstvenom dijagnozom ili opcijama lečenja. Informacije na ovom sajtu ne treba smatrati zamenom za savete zdravstvenog radnika. Tvrdnje o određenim proizvodima na ovom sajtu nisu potvrđene za dijagnozu, lečenje ili sprečavanje bolesti.