Lobelija

Šta je

Lobelija (Lobelia inflata), koja se takođe naziva indijanski duvan, ima dugu istoriju upotrebe kao biljni lek za respiratorna stanja poput astme, bronhitisa, upale pluća i kašlja.

Istorijski gledano, Indijanci su pušili lobeliju kao tretman za lečenje astme. U 19. veku, američki lekari davali su lobeliju da izazove povraćanje kako bi uklonili toksine iz tela.

Danas se lobelija predlaže kao pomać za pročišćavanje sluzi iz disajnih puteva, uključujući grlo, pluća i bronhije. Iako je malo studija procenilo njenu sigurnost i efikasnost, neke herbalisti danas koriste lobeliju kao deo sveobuhvatnog plana lečenja astme.

Naučnici smatraju da aktivni sastojak biljke lobelije, lobelin, ima slične efekte kao nikotin. Iz tog razloga, lobelin se nekada koristio kao nikotinski supstitut u mnogim proizvodima i preparatima protiv pušenja osmišljenim da razbiju naviku pušenja. Godine 1993. američka Uprava za hranu i lekove (FDA) zabranila je prodaju proizvoda za pušenje koji sadrže lobelin. FDA je izvestila da takvi proizvodi nisu efikasni kao pomoć pušačima da prestanu ili smanje pušenje.

Nova istraživanja ukazuju da lobelin zapravo može umanjiti efekte nikotina u organizmu, posebno oslobađanje dopamina. Dopamin je hemikalija koja igra niz važnih uloga u mozgu pa može imati određeni potencijal u lečenju bolesti zavisnosti.

Lobelija je potencijalno toksična biljka. Može se bezbedno koristiti u malim dozama (posebno homeopatske doze), ali umerene do velike doze mogu izazvati neželjene efekte u rasponu od suvih usta i mučnine do konvulzija, pa čak i kome (pogledati odeljak Mere predostrožnosti). Lobeliju trebate koristiti samo pod nadzorom lekara.

Opis biljke

Lobelija je jednogodišnja ili ponekad dvogodišnja biljka koja raste do visine od 90 cm. Njena uspravna, stabljika prekrivena sitnim dlačicama je uglasta, na vrhu razgranata, obično zelena s ljubičastom nijansom. Bledo zeleni ili žućkasti listovi imaju oštar ukus i blago iritantan miris. Retki cvetovi su spolja bledo ljubičasto plavi ili beli, a iznutra bledo žuti.

Nadzemni delovi biljke lobelije (lišće i semenke) koriste se u lekovite svrhe.

Kako deluje

Nekoliko studija je ispitalo efekat lobelije kod životinja i ljudi. Ponekad se preporučuje (obično u kombinaciji sa drugim biljem) za lečenje sledećih respiratornih problema:

• astma
• bronhitis
• kašalj

U homeopatiji lobelija se takođe koristi sama ili sa drugim proizvodima za prestanak pušenja, opuštanje mišića, mučninu, povraćanje, kožne infekcije (ujedi, modrice, otrovni bršljan i lišaj), i razne respiratorne bolesti.

Astma i drugi respiratorni poremećaji

Lobelija se pored konvencionalnih lekova koristi za pomoć u lečenju simptoma napada astme, kao što su teško disanje i šištanje, nekontrolisani kašalj i stezanje u grudima. [1]

Lobelin može opustiti disajne puteve, podstaći disanje i očistiti sluz iz pluća.

Lobelija se takođe koristi za ublažavanje upale pluća i bronhitisa, dve vrste plućnih infekcija koje izazivaju kašalj i otežano disanje, pored ostalih simptoma. [2] [3]

Iako lobeliju često preporučuju i herbalisti i lekari za lečenje astme i sličnih problema, nisu rađena istraživanja na ljudima koja bi ispitala njene efekte na respiratorne tegobe.

Međutim, jedna studija na životinjama otkrila je da ubrizgavanje lobelina pomaže u borbi protiv oštećenja pluća zaustavljanjem proizvodnje upalnih proteina i sprečavanjem oticanja.
Iako su ovi nalazi obećavajući, potrebna su istraživanja na ljudima. [4]

Depresija

Jedinjenja koja se nalaze u lobeliji mogu takođe pomoći u zaštiti od poremećaja raspoloženja, uključujući depresiju.

Konkretno, lobelin može blokirati određene receptore u mozgu koji igraju ulogu u razvoju depresije.

Jedno istraživanje na životinjama otkrilo je da lobelin značajno smanjuje depresivno ponašanje i nivo hormona stresa u krvi. Još jedno ispitivanje ukazuje je da ovo jedinjenje može pojačati efekte uobičajenih antidepresiva. [5] [6]

Ipak, potrebne su studije na ljudima da bi se bolje razumelo kako lobelin utiče na ovo stanje. Trenutno se lobelija ne može preporučiti kao alternativni tretman za konvencionalne antidepresivne lekove.

Poremećaj deficita pažnje i hiperaktivnosti (ADHD)

Lobelija može pomoći kod ADHD poremećaja. Može ublažiti određene simptome, uključujući hiperaktivnost i poteškoće u fokusiranju, poboljšavajući oslobađanje i unos dopamina u mozak.

Jedna studija u kojoj je učestvovalo devet odraslih osoba sa ADHD-om primetila je da je uzimanje do 30 mg lobelina dnevno pomoglo poboljšanju pamćenja tokom 1 nedelje. [7]

Narkomanija

Lobelija je proučavana kao potencijalni tretman za zloupotrebu droga.

Budući da lobelin ima slične efekte na organizam kao nikotin, dugo se smatrao mogućim alatom za pomoć ljudima da prestanu pušiti.

Istraživanja na ovu temu su dvosmilsena, što je navelo Agenciju za hranu i lekove (FDA) da 1993. zabrani lobelin za lečenje zavisnosti pušenja zbog nedostatka dokaza o njegovoj efikasnosti.

Ipak, neke studije pokazuju da lobelin može biti koristan za druge vrste zavisnosti od droga, jer može komunicirati s receptorima mozga koji su odgovorni za oslobađanje neurotransmitera koji izazivaju zavisnosti na droge.

Jedno istraživanje na životinjama kod pacova zavisnih od heroina otkrilo je da ubrizgavanje lobelina od 0,5–1,4 mg po kilogramu telesne mase (1–3 mg po kg) smanjuje broj puta koliko su glodari pokušali da se ubrizgavaju heroinom. [8]

Iako su preliminarne studije obećavajuće, istraživanja u ovoj oblasti nedostaju. Stoga se lobelija ne može preporučiti kao efikasan tretman za bilo koju vrstu zavisnosti od droga.

Potencijalni antioksidans

Pokazalo se da jedinjenja drugih vrsta lobelija, posebno alkaloid lobinalin koji se nalazi u Lobelia cardinalis, deluju kao antioksidanti. [9]

Antioksidanti su jedinjenja koja se bore protiv slobodnih radikala. Ovo su reaktivni molekuli koji mogu oštetiti ćelije u telu i povećati rizik od bolesti, poput raka i srčanih bolesti.

Ovo jedinjenje može imati korisnu ulogu u bolestima koje potiču od oštećenja slobodnih radikala i pogađaju mozak, kao što je Parkinsonova bolest.

Dostupne forme

Lobelia je dostupna u tečnim ekstraktima, tinkturama i kao sušena biljka u kapsulama i čajevima. Takođe se može naneti na kožu u obliku masti i losiona.

Kako je uzimati

Treba početi sa malim dozama i postepeno povećavati, zavisno od reakcije, s obzirom da čak i umerene doze mogu biti toksične. Biljnu lobeliju treba uzimati samo pod vođstvom iskusnog biljnog lekara (herbaliste).

Deca

Ne postoje studije koje bi procenile da li je sigurno davati lobeliju detetu. Treba izbegavati upotrebu kod dece, osim ako je pod strogim nadzorom pedijatra.

Odrasli

Lobelija dolazi u osušenom obliku i koristi se kao čaj, tečni ekstrakt, tinktura, pa čak i tinktura sirćeta.

U ovom trenutku nema dovoljno naučnih informacija da bi se odredio odgovarajući raspon doza. Treba imati na umu da prirodni proizvodi nisu uvek sigurni i da doziranje može biti važno.
Lekar može biti od pomoći u pronalaženju individualne doze.

Mere predostrožnosti

Upotreba lekovitog bilja je pristup koji zahteva vreme kako bi dao potpuni efekat jačanju organizma i lečenju bolesti. Međutim, bilje može izazvati neželjene efekte i može imati interakciju s drugim biljem, suplementima ili lekovima. Iz tih razloga, lekovito bilje treba uzimati pažljivo, pod nadzorom lekara kvalifikovanog za tu oblast.

Lobelija se smatra biljkom koja može biti toksična. Može izazvati ozbiljne neželjene efekte, kao što su obilno znojenje, mučnina, povraćanje, dijareja (retka stolica), drhtanje, ubrzan rad srca, mentalna konfuzija, konvulzije, hipotermiju, komu i možda čak smrt.

Uvek se treba konsultovati sa svojim lekarom u vezi doziranja.

Osobe sa visokim krvnim pritiskom, srčanim bolestima, oboljenjima jetre, bubrežnim bolestima, osetljivošću na duvan, paralizom, poremećajem epi napada i nedostatkom daha, a oni koji se oporavljaju od šoka ne bi smeli da uzimaju lobeliju.

Lobelija može iritirati gastrointestinalni trakt. Može pogoršati simptome kod osoba sa čirom, hroničnom bolešću, zapaljenskom bolešću creva (IBD) ili crevnim infekcijama.

Trudnice i dojilje takođe treba da izbegavaju ovu biljku.

Moguće interakcije

Malo je studija proučilo efekte lobelije, tako da ja malo naučnih informacija koji bi lekovi mogli imati uzajamno dejstvo sa ovom biljkom. Na osnovu nekih hemikalija sadržanih u lobeliji, potreben su mere opreza u kombinaciji sa sledećim lekovima:

Psihijatrijski lekovi: Uključujući antidepresive, litijum, lekove protiv anksioznosti i stimulanse (poput onih koji se uzimaju za poremećaj hiperaktivnosti zbog nedostatka pažnje).

Nikotinske supstitucije: poput nikotinskih flastera ili žvaka.

Chantix (vareniklin): Chantix, lek za prestanak pušenja, takođe utiče na nivo dopamina u mozgu.

Duvan: Uključujući cigarete i duvan bez dima.