Beta Karoten

Šta je

Beta karoten je pigment koji se nalazi u biljkama i daje im boju. Naziv beta karoten potiče od latinskog naziva šargarepe. Žutom i narandžastom voću i povrću daje bogate nijanse. Beta-karoten se takođe koristi za bojenje hrane.

U telu se beta karoten pretvara u vitamin A (retinol) koji je neophodan za dobar vid i zdravlje očiju, za jak imuni sistem i za zdravu kožu i sluzokože.

Uzimanje velikih doza vitamina A može biti toksično, ali telo pretvara samo onoliko vitamina A iz beta karotena koliko mu je potrebno. To znači da se beta karoten smatra sigurnim izvorom vitamina A, međutim, prevelike količine mogu biti opasno za pušače. (Napomena: Bezbedno je dobijanje velikih količina vitamina A ili beta-karotena iz hrane, a ne iz suplemenata).

Beta karoten je antioksidans. Štiti telo od oštećenja molekula nazvanih slobodni radikali. Slobodni radikali oštećuju ćelije procesom poznatim kao oksidacija. Vremenom, ovo oštećenje može dovesti do niza hroničnih bolesti.

Postoje dobri dokazi da konzumiranje više antioksidanata iz hrane pomaže jačanju imunološkog sistema, zaštiti od slobodnih radikala i može smanjiti rizik od bolesti srca i raka.

Kako deluje

Prevetivno

Populacijske studije [1] koje su posmatrale velike grupe ljudi ukazuje da oni koji jedu 4 ili više dnevnih obroka voća i povrća bogatog beta-karotenom mogu umanjiti rizik od razvoja srčanih bolesti ili raka.

Druga preliminarna istraživanja [2] ukazuju da konzumiranje hrane bogate beta karotenom smanjuje rizik od amiotrofične lateralne skleroze (ALS, poznata još kao Šarkoova bolest ili Lu Gerigova bolest).

Hrana bogata beta-karotenom uključuje hranu koja je narandžasta ili žuta, poput paprike, bundeve i šargarepe.

Takođe postoje dokazi [3] da kada pušači i ljudi koji su izloženi azbestu uzimaju suplemente beta-karotena, rizik od raka pluća raste. Za sada je generelna preporuka da pušači ne bi trebali da uzimaju suplemente beta karotena.

Osetljivost na sunce

Studije [4] ukazuju da visoke doze beta-karotena mogu učiniti osobe sa određenim stanjem manje osjetljivim na sunce.

Osobe sa eritropoetskom protoporfirijom, retkim genetskim stanjem koje izaziva bolnu osetljivost na sunce, kao i probleme sa jetrom, često se leče beta-karotenom da bi se smanjila osetljivost na sunce.

Pod nadzorom lekara, doza beta-karotena se polako prilagođava tokom nedelja, i osoba može imati više izlaganja sunčevoj svetlosti.

Starosna degeneracija makule

Glavno kliničko ispitivanje [5], Starosna studija očnih bolesti (AREDS1), otkrilo je da osobe koje su imale degeneraciju makule mogu usporiti napredak ovog oboljenja uzimanjem cinka (80 mg), vitamina C (500 mg), vitamina E (400 mg), beta karotena (15 mg) i bakra (2 mg).

Starosna degeneracija makule je očna bolest koja se događa kada se makula, deo mrežnjače koji je odgovoran za centralni vid, počne da razgrađuje.

Ovaj režim treba koristiti samo pod nadzorom lekara.

Metabolički sindrom

U jednom istraživanju [6] muškaraca srednjih godina i starijih osoba, oni koji su jeli više hrane sa karotenoidima, uglavnom beta-karotenom i likopenom, imali su manju verovatnoću da imaju metabolički sindrom.

Metabolički sindrom je grupa simptoma i faktora rizika koji povećavaju šanse za srčane bolesti i dijabetes. Muškarci su takođe imali niže mere telesne masti i triglicerida.

Oralna leukoplakija

Osobe sa oralnom leukoplakijom imaju bele ozlede (lezije) u ustima ili na jeziku. Obično je uzrok dugi niz godina pušenja ili konzumiranja alkohola.

Jedno istraživanje [7] je otkrilo da osobe sa leukoplakijom koje su uzimale beta karoten imaju manje simptoma od onih koji su uzimali placebo.

Međutim uzimanje beta karotena može pušačima povećati rizik od raka pluća, samim tim ne bi trebali da ga uzimaju na svoju ruku, već uz lekarski nadzor.

Sklerodermija

Osobe sa skelrodermijom, poremećajem vezivnog tkiva koji karakteriše očvrsnula koža, imaju nizak nivo beta karotena u krvi. Zbog toga su neki istraživači ispitivali da li suplementi beta karotena mogu biti od koristi osobama sa ovim oboljenjem.

Do sada, međutim istraživanje nije potvrdilo tu teoriju. Za sada je najbolje uzimati beta karoten iz namirnica kroz ishranu i izbegavati suplemente dok se ne urade dodatne studije.

Izvori hrane

Najbogatiji izvori beta-karotena su žuto, narandžasto i zeleno lisnato voće i povrće (poput šargarepe, spanaća, zelene salata, paradajza, slatkog krompira, brokolija, zimske tikvice i bundeve). Uopšte rečeno, što je intenzivnija boja voća ili povrća, to ima više beta karotena.

Dostupne forme

Suplementi beta karotena dostupni su u oblicima kapsula, tabletama i softgel kapsulama.

Kako ga uzimati

Deca

  • Deca bi trebalo da imaju zdravu i raznovrsnu ishranu kako bi se osiguralo da dobijaju dovoljno beta karotena
  • Za decu mlađu od 14 godina sa eritropoetskom protoporfirijom (videti Osetljivost na sunce iz sekcije Kako deluje), lekar može izmeiriti nivo beta karotena u krvi kako bi odredio pravu dozu

Odrasli

  • Ne postoji preporučena dnevna doza unos beta karotena. Neki lekari mogu propisati između 10000 IU dnevno do 83000 IU. Trebalo bi pokušati obezbediti da se većina dnevne doze dobije iz hrane. Unošenje više voća i povrća osiguraće dovoljan unos beta karotena, a takođe će pružiti dodatne prednosti drugih hranljivih sastojaka i antioksidanata
  • Jedenje 5 ili više obroka voća i povrća donosi oko 3 do 6 mg beta-karotena
  • Za odrasle osobe sa eritropoetskom protoporfirijom, lekar može izmeriti nivo beta karotena u krvi kako bi odredio pravu dozu

Mere predostrožnosti

Suplementi beta karotena mogu povećati rizik od srčanih bolesti i raka kod osoba koje puše ili piju. Ova grupa ne bi trebala da uzima beta karoten, osim pod nadzorom lekara.

Beta-karoten smanjuje osetljivost na sunce kod osoba sa određenim kožnim problemima, ali ne štiti od sunčanja.

Neželjeni efekti beta karotena uključuju:

  • Promene boje kože u žutu
  • Retke stolice
  • Modrice
  • Bol u zglobovima

Iako studije na životinjama pokazuju da beta karoten nije toksičan za fetus ili novorođenče, nema dovoljno informacija da se zna koji su nivoi bezbedni.

Trudnice ili dojilje mogu uzimati suplemente beta karotena samo ako im lekar propiše. Sa druge strane bezbedno je dobijati beta karoten kroz ishranu.

Moguće interakcije

Suplementi beta karotena mogu da imaju interakciju sa sledećim lekovima:

Statini: Uzimanje beta-karotena sa selenom i vitaminima E i C može učiniti neke statine manje efikasnim. Ukoliko uzimate statine za snižavanje holesterola, razgovarajte sa lekarom pre uzimanja beta-karotena kao dodatka ishrani.

Lekovi za snižavanje holesterola: Ova grupa lekova, može sniziti nivo beta-karotena u krvi za 30 do 40%, pokazalo je jedno istraživanje. Lekar može pratiti nivo beta-karotena, tokom uzimanja ove grupe lekova ali generalno ne bi trebalo uzimati suplement.

Lekovi za mršavljenje: Određeni lekovi za mršavljenje, mogu smanjiti apsorpciju beta-karotena za čak 30%, što znači da će telo dobiti manje beta-karotena. Možda bi trebalo uvesti multivitamin u slučaju uzimanja nekih lekova iz ove grupe. U ovom slučaju, obavezno ga treba uzmiti najmanje 2 sata pre ili nakon uzimanja leka.

Ostalo: Pored ovih lekova, mineralno ulje (koristi se za lečenje opstipacije – zatvor) može sniziti nivo beta-karotena u krvi. Kontinuirana upotreba alkohola može ući u interakciju sa beta-karotenom, povećavajući rizik od oštećenja jetre.

Izvori članka

  1. Tilman Grune, Georg Lietz, Andreu Palou, A. Catharine Ross…; β-Carotene Is an Important Vitamin A Source for Humans; (2010)
    https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3139236/
  2. Kathryn C Fitzgerald, Eilis J O’Reilly, Elinor Fondell…; Intakes of vitamin C and carotenoids and risk of amyotrophic lateral sclerosis; (2013)
    https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3608702/
  3. Wilhelm Stahl, Helmut Sies; β-Carotene and other carotenoids in protection from sunlight; (2012)
    https://academic.oup.com/ajcn/article/96/5/1179S/4577133
  4. Age-Related Eye Disease Study Research Group; A randomized, placebo-controlled, clinical trial of high-dose supplementation with vitamins C and E, beta carotene, and zinc for age-related macular degeneration and vision loss; (2001)
    https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/11594942/
  5. May A Beydoun, Xiaoli Chen, Kanishk Jha, Hind A Beydoun, Alan B Zonderman, Jose A Canas; Carotenoids, vitamin A, and their association with the metabolic syndrome; (2018)
    https://academic.oup.com/nutritionreviews/article/77/1/32/5092638
  6. Kavita Malhotra Pattani; Chemoprevention of Head and Neck Cancer; (2010)
    https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/B9781416052029500119
  7. Sean C Sweetman; Martindale: The Complete Drug Reference. 37th ed; (2012)
    https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3257481/
Napisao Svezaimunitet

Ažurirano 6 oktobra, 2021

Izjava o odricanju od odgovornosti

Ovaj sadržaj nije namenjen pružanju dijagnoze, lečenja ili medicinskih saveta. Sadržaj na ovom sajtu je samo u informativne svrhe. Molimo konsultujte se sa lekarom ili drugim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojom medicinskom ili zdravstvenom dijagnozom ili opcijama lečenja. Informacije na ovom sajtu ne treba smatrati zamenom za savete zdravstvenog radnika. Tvrdnje o određenim proizvodima na ovom sajtu nisu potvrđene za dijagnozu, lečenje ili sprečavanje bolesti.