SADRŽAJ
Uobičajena primena
- Pomaže u srečavanju prehlade, gripa i drugih stanja
- Olakšava probleme sa kožom i tegobe sistema za varenje
- Pomaže u lečenju širokog spektra hroničnih oboljenja, od reumatoidnog artritisa i hipokrativne štitne žlezde do hroničnog umora i osteoporoze
- Poboljšava plodnost, izgrađuje zdravu kosu i smanjuje tinitus
Povezani proizvodi
Šta je
Cink je važan mineral koji organizam ne proizvodi niti pravi rezerve, tako da se konstantno snabdevanje dobija putem ishrane. Pored gvožđa, cink je najčešći mineral u telu i nalazi se u svakoj ćeliji.
Koristi se od davnina kako bi se zacelile rane i igra važnu ulogu u imunološkom sistemu, reprodukciji, rastu, ukusu, vidu, mirisu, zgrušavanju krvi i pravilnom delovanju insulina i štitne žlezde.
Cink takođe ima antioksidativna svojstva, što znači da pomaže u zaštiti ćelija u telu od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima. Slobodni radikali mogu doprineti procesu starenja, kao i razvoju brojnih zdravstvenih problema, uključujući srčane bolesti i rak. Antioksidanti mogu neutralisati slobodne radikale i mogu umanjiti ili čak pomoći u sprečavanju nekih šteta koje uzrokuju.
Telu nije potrebna velika količina cinka. Preporučena dnevna doza za odrasle je 8 – 11 mg. Uobičajeno je da se ima malo niži nivo cinka, ali uzimanje multivitamina i zdrava ishrana treba da obezbedi sve potrebe za njim.
Retko je da populacija u industrijalizovanim zemljama ima ozbiljan nedostatak cinka. Nizak nivo cinka ponekad se primećuje kod starijih osoba, alkoholičara, osoba sa anoreksijom i kod onih koji imaju veoma restriktivnu dijetu. Osobe sa sindrom malapsorpcije, poput Kronove bolesti ili celijakije, takođe mogu imati nedostatak cinka.
Simptomi nedostatka cinka uključuju gubitak apetita, loš rast, gubitak težine, nedostatak ukusa ili mirisa, sporo zarastanje rana, kožni problemi poput akni, atopijskog dermatitisa i psorijaze, gubitak kose, izostanak menstruacije, noćno slepilo, bele fleke na noktima i depresija.
Cink smanjuje količinu bakra koju telo apsorbuje, a velike doze cinka mogu izazvati nedostatak bakra. Iz tog razloga, mnogi lekari preporučuju da se uzima 2 mg bakra zajedno sa suplementom cinka.
Kako deluje
Akne
Neke studije ukazuju da uzimanje suplementa cinka može pomoći kod akni. [1]
Studija iz 1984 „Lečenje akni lokalnim eritromicinom i cinkom“ pokazala je značajna poboljšanja nakon 10 nedelja terapije.[2]
Staračka makularna degeneracija (AMD)
Lekari često preporučuju cink za usporavanje napredovanja degeneracije makule, očne bolesti koja se javlja kada deo mrežnjače koji je odgovoran za centralni vid počne da propada.
Glavno kliničko ispitivanje, starosna studija očnih bolesti (AREDS1), otkrilo je da osobe koje su imali degeneraciju makule mogu usporiti oštećenje uzimanjem cinka (80 mg), vitamina C (500 mg), vitamina E (400 mg), beta-karotena (15 mg) i bakara (2 mg). [3]
Osobe sa degeneracijom makule, obavezno treba da konsultuju svog lekara u vezi vitamini i minerali koji im mogu pomoći. Ovo je velika količina cinka i treba ga koristiti samo pod nadzorom lekara.
Prehlada
Neki istraživači smatraju da uzimanje cinkovih pastila ili korišćenje cinkovog spreja za nos kada se prvi put pokažu znaci prehlade može smanjiti trajanje i težinu simptoma.
Nisu sve studije saglasne sa ovim, ali većina ukazuje da bi cink acetat ili glukonat pastile mogle da pomognu da se brže preboli prehlada. [4]
U jednoj studiji, osobe sa ranim simptoma prehlade uzimali su ili pastile sa 13,3 mg cinkovog glukonata ili placebo. Kod grupe koja je uzimala cink simptomi kao što su kašalj, curenje nosa i bol u grlu su brže nestajali nego kod placebo grupe. [5]
Postoje dokazi da suplementi cinka (ne pastile) mogu pomoći da se smanji rizik od prehlade. U jednom istraživanju, starije osobe u staračkom domu koje su imale normalan nivo cinka imale su niži rizik od upale pluća, manje recepta za nove antibiotike i manje dana upotrebe antibiotika. [6]
Srpasta anemija
Osobe koji imaju srpastu anemiju (bolest srpastih ćelija) često imaju nedostatak cinka. Studije ukazuju da uzimanje suplementa cinka može pomoći u smanjenju simptoma bolesti. Deca koja su uzimala cink pokazala su poboljšanja u visini i težini i imala su manje krize srpastih ćelija. [7]
Čir na želucu
Preliminarne studije pokazuju da cink može pomoći u ubrzavanju zarastanja čir na želucu. [8]
Poremećaj sa deficitom pažnje i hiperaktivnošću (ADHD)
Za decu koja imaju nizak nivo cinka, studije ukazuju da uzimanje cinka može izazvati neznatno poboljšanje simptoma, smanjujući hiperaktivnost, impulsivnost i oslabljenu socijalizaciju kod dece. Međutim, nije došlo do promene simptoma deficita pažnje. [9]
Cink može biti najviše od pomoći deci sa visokim indeksom telesne mase, niskim nivoima slobodnih masnih kiselina u krvi i niskim nivoima cinka.
Herpes
Groznice na usnama su uzrokovane virusom herpes simpleksa. U jednom istraživanju, osobe sa groznicom na usnama koristili su ili pastu sa cinkovim oksidom ili placebo svaka 2 sata, sve do poboljšaja stanja. Oni koji su koristili cink pastu imali su manje simptoma i brži oporavak. [10]
Drugo laboratorijsko istraživanje potvrđuje da je cink sposoban da inaktivira tip virusa herpesa koji je odgovoran za većinu slučajeva genitalnog herpesa.
Sida (HIV / AIDS)
Uobičajeno je da osobe sa virusom HIV-a imaju niži nivo cinka, čak i pre nego što se simptomi pojave. Kod osoba koje boluju od side, nizak nivo cinka može biti rezultat slabe apsorpcije, lekova i gubitka ovog važnog hranljivog sastojka kroz povraćanje ili retku stolicu. Niski nivoi cinka mogu učiniti telo podložnijim infekcijama, koje se nazivaju oportunistička infekcija.
Neka istraživanja pokazuju da HIV pozitivni ljudi koji uzimaju cink imaju manje infekcija, dobijaju na težini i imaju bolji odgovor imunološkog sistema. [11]
Sve osobe sa HIV-om ili sidom, trebalo bi da se posavetuju sa lekarom pre uzimanja cinka ili bilo kog suplementa.
Vilsonova bolest
Preliminarni dokazi ukazuju da cink može pomoći u lečenju Vilsonove bolesti, stanja zbog kog se bakar nakuplja u telu. Budući da cink smanjuje količinu bakra koje telo apsorbuje, on može pomoći u smanjenju nivoa bakra kod osoba koji imaju Vilsonovu bolest. [12]
Giht
Studije ukazuju da nanočestice cink oksida mogu biti efikasne u smanjenju oksidativnog stresa i lečenju gihta. Naučnici smatraju da cink pomaže u metabolizmu proteina.
Gljivične infekcije
Soli cinka su efikasne protiv patogena (zbog antimikrobnog dejstva jona cinka) kada se direktno primenjuju. Pirition cink se lokalno koristi za lečenje seboroičnog dermatitisa vlasišta i drugih stanja kože kao što su ekcem, atletsko stopalo i vitiligo.
Impotencija (erektilna disfunkcija)
Cink pomaže u funkciji prostate i ukupnom reproduktivnom zdravlju tako što pomaže u proizvodnji ključnih polnih hormona, kao što su testosteron i prolaktin.. Studija iz 2013. ukazuje da kod muškaraca cink ima pozitivan efekat na uzbuđenje i održavanje erekcije.
Upale i povrede
Studije pokazuju da cink pomaže u stvaranju kolagena koji gradi tkivo što ga čini važnim sastojkom kod povreda zglobova i upala poput tendonitisa i bursitisa.
Infekcija uha
Cink pojačava imuni odgovor. U jednoj maloj studiji sa teško neuhranjenom decom, deca koja su primala suplemente cinka imali su manje infekcija srednjeg uha. Prema studija deci mlađoj od dve godine su davane doze od 5 mg, a 10 mg deci starijoj od dve godine.
Ostala stanja
Sledeća stanja mogu povećati potrebu za cinkom ili uticati na to kako telo apsorbuje ili koristi ovaj mineral.
- enteropatski akrodermatitis (kožni poremećaj zbog nasledne nemogućnosti da se apsorbuje cink pravilno)
- alkoholizam
- ciroza (bolest jetre)
- oboljenje bubrega
- celijakija
- zapaljenske bolesti creva (ulcerozni kolitis i Kronova bolest)
Međutim, istraživači ne znaju sa sigurnošću da li će uzimanje cinka pomoći u lečenju bilo kog od ovih stanja.
Izvori hrane
Organizam apsorbuje 20 – 40% cinka prisutnog u hrani. Cink iz životinjske hrane poput crvenog mesa, ribe i živine telo lakše apsorbuje od cinka iz biljne hrane. Cink se najbolje apsorbuje kada se uzima uz obrok koji sadrži proteine.
Najbolji izvori cinka su ostrige (najbogatiji izvor), crveno meso, živina, sir (rikota, švajcarski, gauda), škampi, rakovi i druge školjke. Ostali dobri, iako teži za apsorbovanje izvori cinka uključuju mahunarke (posebno lima pasulj, grašak Black-eyed pea sorta, pinto pasulj, soja, kikiriki), integralne žitarice, miso pasta, tofu, pivski kvasac, kuvano zelje, gljive, zeleni pasulj, tahini i semenke bundeve i suncokreta.
Dostupne forme
Cink je dostupan u više oblika. Cink sulfat je najeftiniji oblik, ali se najteže apsorbuje i može izazvati nelagodu u stomaku. Ukoliko ovaj oblik izazove iritaciju stomaka, treba pokušati sa drugim oblicima.
Lakše apsorbujući oblici cinka su cink pikolinat, cink citrat, cink acetat, cink glicerat i cink monometionin.
Količina elementarnog cinka navedena je na etiketi proizvoda (obično 30 – 50 mg). Da bi se odredili količina koju trebate uzeti u obliku suplementacije, treba imati na umu da se iz hrane dobija oko 10 – 15 mg.
Cink se takođe često koristi u kremama i mastima.
Cink tablete, koje se koriste za lečenje prehlade, dostupne su u većini apoteka. Postoje i sprejevi za nos kako bi se smanjila začepljenost nosa i sinusa, mada određene osobe mogu imati probleme sa njima (pogledajte “Mere predostrožnosti “).
Kako ga uzimati
Cink treba uzimati sa vodom ili sokom. Ako izazove nelagode u stomaku, može se uzimati uz obroke. Ne uzimajte ga istovremeno sa suplementima gvožđa ili kalcijuma.
Postoji snažna veza između cinka i bakra. Previše jednog može uzrokovati nedostatak drugog. Ako se uzima cink, uključujući cink u multivitaminu, trebalo bi istovremeno uzimati i bakar.
Detetu se ne smeju davati suplemente cinka bez nadzora lekara.
Dnevni unos cinka iz hrane (prema Nacionalnoj akademiji nauka) [13] naveden je u nastavku:
Deca do 18 godina i bebe
- novorođenčad – 6 meseci: 2 mg (adekvatni unos)
- odojčad 7 – 12 meseci: 3 mg (RDA)
- deca 1 – 3 godine: 3 mg (RDA)
- deca 4 – 8 godina: 5 mg (RDA)
- deca od 9 – 13 godina: 8 mg (RDA)
- dečaci 14 – 18 godina: 11 mg (RDA)
- devojčice 14 – 18 godina: 9 mg (RDA)
*RDA – preporučena dnevna doza unosa
Odrasli
- muškarci 19 i stariji: 11 mg (RDA)
- žene 19 i starije: 8 mg (RDA)
- trudnice 14 – 18 godina: 12 mg (RDA)
- trudnice 19 i više godina: 11 mg (RDA)
- dojilje 14 – 18 godina: 13 mg (RDA)
- dojilje žena od 19 i više godina: 12 mg (RDA)
*RDA – preporučeni dnevna doza unosa
Ne bi trebalo uzimati velike doze cinka duže od nekoliko dana, osim ako lekar ne propiše. Uvek se treba konsultovati sa lekarom pre uzimanja više od 40 mg cinka dnevno i treba napravite pauze od suplementacije cinka. Tokom tih pauza, cink se treba uzimati iz dobro uravnotežene ishrane.
Uputstvo za upotrebu
Cink se uzima jedan sat pre ili dva sata posle jela. U slučaju da on izazove stomačne tegobe, treba ga uzimati sa hranom siromašnom vlaknima. Ako zbog određenog zdravstvenog problema uzimate suplemente gvožđa, nemojte ih uzimati u isto vreme kada i cink. Cink treba uzimati najmanje dva sata posle uzimanja antibiotika.
Mere predostrožnosti
Zbog potencijalnih neželjenih reakcija i interakcije sa lekovima, dijetetske suplemente treba uzimati isključivo pod nadzorom poznavaoca zdravstvene zaštite.
Istraživanja su pokazala da je manje od 40 mg dnevno sigurna količina koja se može uzimati s vremena na vreme, ali istraživači nisu sigurni šta će se dogoditi ako se uzima više, tokom dužeg perioda. Konsultujte se sa lekarom.
Pokazalo se da uzimanje 100 mg cinka dnevno ili uzimanje cinka u formi suplemenata 10 godina ili duže, povezano je sa udvostručenjem rizika od razvoja raka prostate kod muškaraca. Pored toga ova količina može narušiti imunitet i smanjiti nivo HDL (dobrog holesterola). [14]
Uobičajene nuspojave cinka uključuju nelagodu želuca, mučninu, povraćanje i metalni ukus u ustima. Visoke doze cinka mogu izazvati vrtoglavicu, glavobolju, pospanost, pojačano znojenje, gubitak mišićne koordinacije, intoleranciju na alkohol, halucinacije i anemiju.
Kod nekih osoba koje su koristile određene cinkove nazalne sprejeve za lečenje prehlade je došlo go gubljenja osećaj mirisa. Pre upotrebe cink spreja za nos obavezno bi trebalo konsultovati lekara. [15]
Moguće interkacije
U slučaju korišćenja nekih od sledećih lekova, suplementi cinka se ne smeju uzimati bez nadzora lekara. [16]
Lekovi iz grupe diuretika. Određeni diuretici potencijalno mogu povećati nivo cinka u krvi. Ne uzimajte suplemente cinka i diuretike bez lekarskog nadzora.
Lekovi za krvni pritisak, ACE inhibitori. Klasa lekova koja se nazivaju ACE inhibitori, a koja se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska mogu smanjiti nivo cinka u krvi.
Antibiotici. Cink može smanjiti apsorpciju dveju vrsta antibiotika u telu, kinolona i tetraciklina. Međutim, čini se da doksiciklin nema uzajamno dejstvo sa cinkom.
Imunosupresivni lekovi. Budući da cink može da ojača imuni sistem, ne treba ga uzimati sa kortikosteroidima, ciklosporinom ili drugim lekovima koji su namenjeni suzbijanju imunološkog sistema.
Penicilamin. Ovaj lek, koji se koristi za lečenje Vilsonove bolesti (gde se višak bakra nakuplja u mozgu, jetri, bubrezima i očima) i za reumatoidni artritis, smanjuje nivo cinka u krvi.
Tiazidni diuretici. Ovi lekovi smanjuju količinu cinka u krvi povećavajući količinu cinka koji prolazi kroz mokraću. Ukoliko se uzimaju tiazidni diuretici, preporuka je da lekar treba da nadgleda nivo cinka i drugih važnih minerala u krvi.