Demencija

Šta je

Demencija je kolektivni termin za stanja uzrokovana povredama mozga ili bolestima koje negativno utiču na pamćenje, razmišljanje i ponašanje.

Obuhvata gubitak memorije i najmanje jedno od sledećeg:

• teškoće u govoru
• oštećeno kretanje
• nemogućnost planiranja i iniciranja odgovarajućeg ponašanja u društvu ili na poslu

Mentalno oštećenje usled demencije može se kretati od blagog do ozbiljnog. Takođe može prouzrokovati promene ličnosti.

Iako se verovatnoća obolevanja od demencije povećava sa godinama, ona nije normalno stanje koje prati starenje. Postoje progresivni oblici demencije koji se vremenom mogu pogoršavati, a neki oblici su mogu lečiti. [1] [2] [3] [4]

Simptomi

Simptomi demencije uključuju poteškoće u mnogim oblastima mentalnih funkcija, uključujući:

• emocionalno ponašanje ili ličnost
• jezik
• memoriju
• percepciju
• razmišljanje i prosuđivanje (kognitivne veštine)
• demencija se obično prvo javlja u vidu simptoma zaboravnosti

Blago kognitivno oštećenje (MCI) je faza između normalne zaboravnosti usled starenja i razvoja demencije. Osobe sa MCI imaju blage probleme sa razmišljanjem i pamćenjem koji ne ometaju svakodnevne aktivnosti. Često znaju i svesne su svoje zaboravnosti. Ne razvijaju demenciju svi koji imaju MCI.

Simptomi MCI uključuju:

• poteškoće u obavljanju više zadataka istovremeno
• poteškoće u rešavanju problema ili donošenju odluka
• zaboravljanje imena poznatih osoba, nedavnih događaja ili razgovora
• potreba za dužim vremenom za obavljanje težih mentalnih aktivnosti

Rani simptomi demencije mogu uključivati:

• teškoće sa zadacima za koje treba malo razmisliti, poput stanja na štednoj knjižici, igranja igara (poput bridža) i učenja novih informacija ili rutina
• gubit se na poznatim rutama
• jezički problemi, poput problema sa imenima poznatih predmeta
• gubljenje interesa za stvari u kojima se ranije uživalo, ravnodušnost
• pogrešno postavljanje predmeta
• promene ličnosti i gubitak socijalnih veština, što može dovesti do neprikladnog ponašanja
• promene raspoloženja koje dovode do agresivnog ponašanja
• poteškoće u obavljanju radnih zadataka

Kako se demencija pogoršava, simptomi su sve očigledniji i ometaju sposobnost brige o sebi. Simptomi mogu uključivati:

• promena načina spavanja, često buđenje noću
• teškoće sa osnovnim zadacima, kao što su priprema obroka, odabir odgovarajuće odeće ili vožnja
• zaboravljanje detalja o trenutnim događajima
• zaboravljanje događaja iz sopstvene životne istorije, gubljenje samosvesti
• halucinacije, prepirke i nasilno ponašanje
• zablude, depresiju i uznemirenost
• sve više poteškoća sa čitanjem ili pisanjem
• loša procena i gubitak sposobnosti da se prepozna opasnost
• korišćenje pogrešnih reči, neispravno izgovaranje reči, zbunjujuće rečenice
• povlačenje iz socijalnog kontakta

Osobe sa teškom demencijom više ne mogu:

• obavljajte osnovne aktivnosti svakodnevnog života, kao što su jelo, oblačenje i kupanje
• prepoznavati članove porodice
• razumeti jezik

Ostali simptomi koji se mogu javiti kod demencije:

• problemi sa kontrolom creva ili urina
• problemi sa gutanjem

Uzroci

Demencija se obično javlja u starijim godinama. Većina vrsta se veoma retko javlja kod osoba mlađih od 60 godina. Rizik od demencije raste kako čovek stari.

Većina vrsta demencije je nepovratna (degenerativna). Nepovratne promene znače da promene u mozgu koje uzrokuju demenciju ne mogu da se zaustave ili vrate na prethodno stanje. Alchajmerova bolest je najčešći tip demencije.

Druga česta vrsta demencije je vaskularna demencija. Uzrokovano je lošim protokom krvi u mozak, poput moždanog udara.

Demencija sa Levijevim telima je čest uzrok demencije kod starijih odraslih. Osobe sa ovim stanjem imaju abnormalne proteinske strukture u određenim delovima mozga.

Sledeća zdravstvena stanja takođe mogu dovesti do demencije:

• hantingtonova bolest
• povreda mozga
• multipla skleroza
• infekcije poput HIV / AIDS-a, sifilisa i Lajmske bolesti
• parkinsonova bolest
• pikova demencija (lobarna Pikova atrofija)
• progresivna supranuklearna paraliza

Neki uzroci demencije mogu se zaustaviti ili poništiti ako se otkriju na vreme, uključujući:

• povrede mozga
• tumore na mozgu
• dugotrajna (hronična) zloupotreba alkohola
• promene nivoa šećera, natrijuma i kalcijuma u krvi (demencija usled metaboličkih uzroka)
• nizak nivo vitamina B12
• hidrocefalus normalnog pritiska
• neke infekcije mozga

Prirodni lekovi i biljke za demenciju

• Karnitin je aminokiselina koja snabdeva mozak, srce i skeletne mišiće energijom noseći masne kiseline do ćelija. Prema nekoliko italijanskih studija, suplementi karnitina usporavaju brzinu mentalnog pada kod osoba sa Alchajmerovom bolešću. Crveno meso i mlečni proizvodi su dobri izvori karnitina. Uzima se 500 miligrama L-acetil-kamitina tri puta dnevno. [5] [6]
• Koenzim Q10 pomaže u transportu kiseonika do ćelija i poboljšanju funkcije mozga. Uzima se 100 miligrama dnevno. [7]
• Beli luk je u istraživanjima na životinjama pokazao da usporava propadanje mozga kod laboratorijskih pacova sa Alchajmerovom bolešću. Preporuka je da se koristi u kuvanju i jede sirov. Mogu se koriste i kapi ili kapsule belog luka bez mirisa. [8]
• Vitamin E pomaže u transportu kiseonika do ćelija u mozgu. Uzet dovoljno rano, može pomoći u sprečavanju Alchajmerove bolesti i demencije – ili barem usporiti njihov napredak. Studija izvedena u New England Journal of Medicine pratila je 341 osobu sa Alchajmerovom bolešću koja je dve godine dobijala ili lek na recept, 2000 IU vitamina E, ili placebo. Istraživači su otkrili da je kod grupe koja uzima vitamin E, 53% manja šansa da dostignu napredne stadijume Alchajmerove bolesti od onih u placebo grupi. (Grupa vitamina E je prošla bolje i od grupe lekova na recept.) Uzima se 400 IU dnevno; ako su znaci Alchajmerove bolesti već prisutni, doza se povećava na 800 IU dnevno. [9]
• Vitamin B12. Nedostatak vitamina B12 uzrokuje simptome koji se lako mogu pogrešno zameniti sa Alchajmerovom bolešću ili demencijom. Čak i blagi nedostaci mogu prouzrokovati neurološke poremećaje i gubitak pamćenja. (Nedostatak vitamina B12 takođe može biti uzrokovan pernicioznom anemijom.) S obzirom da uzimanje jednog vitamina iz B grupe može uzrokovati nedostatak drugih, preporuka je da se uzima multivitamin koji sadrži 10 mikrograma vitamina B12 dnevno. [10] [11]
• Ginko biloba ublažava anksioznost, kratkotrajni gubitak pamćenja, depresiju, nesposobnost koncentracije i konfuziju kada se uzima u ranim fazama. 1997. Journal оf the American Medical Association postigao je rezultate studije u kojoj je poboljšana mentalna pažnja i pamćenje kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću uzimanjem ginka. Smatra se da su flavonoidna jedinjenja poznata kao heterozidi aktivni sastojci ginka, najverovatnije odgovorni za povećani protok krvi i dovod kiseonika u mozak. Treba sačekati od četiri do šest nedelja da bi se osetili rezultati. Uzima se 40 do 80 miligrama tri puta dnevno. [12] [13]
• DHEA hormon poboljšava memoriju i kognitivne funkcije. Uzima se 25 do 50 miligrama za muškarce starije od pedeset godina; 15 do 25 miligrama za žene. [14] [15]