Melatonin

Šta je

Melatonin je hormon koji se izlučuje pinealnom žlezdom u mozgu. Pomaže u regulisanju ostalih hormona i održava cirkadijalni ritam tela.

Cirkadijalni ritam je unutrašnji 24-satni “sat” koji igra kritičnu ulogu u trenutku kada zaspimo i kada se probudimo. Kada je mrak, telo proizvodi više melatonina. Kada je svetlost, proizvodnja melatonina opada. Biti izložen jakim svetlima uveče ili premalo svetla tokom dana, može poremetiti normalne melatoninske cikluse u telu. Na primer, „jet lag“ (promena vremenskih zona), rad u smenama i loš vid mogu da poremete ciklus melatonina.

Melatonin takođe pomaže u kontrolisanju vremena i oslobađanja ženskih reproduktivnih hormona. Pomaže u određivanju kada žene počinju menstruaciju, učestalosti i trajanju menstrualnog ciklusa i kada žene prestaju sa menstruacijom (menopauza).

Preliminarna istraživanja ukazuju da utvrđivanje niskog nivoa melatonina pomaže identifikovanju žena izloženih riziku od komplikacija u trudnoći koja se zove preeklampsija. [1]

Neki istraživači takođe veruju da nivo melatonina može biti povezan sa starenjem. Na primer, mala deca imaju najviši nivo melatonina tokom noći. Istraživači veruju da ovi nivoi opadaju kako starimo.

Melatonin ima snažno antioksidativno dejstvo. Preliminarni dokazi upućuju na to da može pomoći jačanju imunološkog sistema. [2]

Pre upotrebe melatonina uvek je poželjno konsultovati se sa lekarom.

Kako deluje

Nesanica

Studije ukazuju da suplementi melatoninu mogu pomoći osobama s poremećenim cirkadijalnim ritmom (poput osoba koje menjaju vremenske zone često ili onima koji rade noćnu smenu), kao i onima sa niskim nivoom melatonina (poput nekih starijih osoba i osobe sa šizofrenijom) da spavaju bolje. [3]

Pregled naučne literature pokazuje da melatonin pomaže u sprečavanju jet lag efekta, posebno kod osoba koje menjaju 5 ili više vremenskih zona. [4]

Nekoliko kliničkih studija ukazuje da je melatonin, ako se uzima za kratko vreme (dan do nedelja), efikasniji od placeba u skraćivanju vremena potrebnog da se zaspi, povećanju broja sati spavanja i pojačavanju dnevne budnosti. [5]

Nekoliko ispitivanja izmerilo je efekte suplemenata melatonina na san kod zdravih osoba. Korišćen je širok spektar doza, koji se često uzimaju oralno 30 do 60 minuta pre spavanja. Dokazi upućuju na to da melatonin najbolje deluje kod osoba starijih od 55 godina koji imaju nesanicu. [6]

Jedno istraživanje s 334 osobe starije od 55 godina otkrilo je da melatonin sa produženim oslobađanjem pomaže osobama s primarnom nesanicom da brže zaspe, imaju bolji san i budu ujtru budniji. Pored ovoga takođe je poboljšao kvalitet života kod osoba s primarnom nesanicom.

Bolest srca

Nekoliko studija pokazuje da melatonin ima kardioprotektivna svojstva, uključujući antioksidativne i protivupalne efekte. Istraživanja takođe pokazuju da može pomoći u snižavanju nivoa krvnog pritiska i poboljšanju profila holesterola. [7]

Menopauza

Prema studijama melatonina pomažu kod problema sa spavanjem povezane sa menopauzom. Studije takođe ukazuju da blagotvorno deluje u vraćanju kvaliteta života i sprečiti gubitak kostiju kod žena s perimenopauzom. Ipak, čini se da ne olakšava druge simptome menopauze, poput valunga. [8]

Žene u peri ili postmenopauzi koje koriste suplemente melatonina treba da vode računa da ga koriste samo za kratko vreme, jer dugoročni efekti korišćenja nisu poznati.

Rak dojke

Nekoliko studija ukazuju da nizak nivo melatonina može biti povezan sa rizikom od raka dojke. Na primer, žene sa karcinomom dojke imaju niži nivo melatonina od onih bez ovog stanja. [9]

Laboratorijskim eksperimentima je utvrđeno da nizak nivo melatonina stimuliše rast određenih vrsta ćelija raka dojke, dok dodavanje melatonina ovim ćelijama usporava njihov rast.

Preliminarni dokazi takođe ukazuju na to da melatonin može pojačati pozitivno dejstvo nekih lekova za hemoterapiju koji se koriste za lečenje raka dojke. U studiji koja je obuhvatila mali broj žena sa karcinomom dojke, melatonin (dat 7 dana pre početka hemoterapije) sprečio je spuštanje trombocita u krvi. Ovo je uobičajena komplikacija hemoterapije koja može dovesti do krvarenja. [10]

U drugom malom istraživanju žena koje su uzimale tamoksifen zbog raka dojke, ali nisu primetile poboljšanje, dodavanje melatonina uzrokovalo je da se tumori skromno smanjiju kod više od 28% žena. Žene sa karcinomom dojke treba da se posavetuju sa lekarom pre uzimanja melatonina. [11]

Antioksidant

Melatonin je moćan antioksidant koji koji neutrališe slobodne radikale u telu. Za razliku od većine drugih antioksidanasa, on je multifunkcionalni antioksidans.

Melatonin može lako da prođe kroz ćelijske membrane i za razliku od većine bioloških antioksidanata malih molekula kao što su askorbinska kiselina, α-tokoferol, lipoinska kiselina, itd., melatonin ne podstiče oksidaciju.

Utvrđeno je da melatonin podstiče popravku oksidovane DNK 60-70 puta efikasnije od nekih klasičnih antioksidanata.

Prestanak uzimanja benzodiazepina

Neka istraživanja ukazuju da melatonin pomaže starijim osobama sa nesanicom koje pokušavaju da smanje ili prestanu sa korišćenjem benzodiazepina. Takođe uzimanje melatonina sa kontrolisanim oslobađanjem poboljšalo je kvalitet spavanja. [12]

Treba naglasiti da se melatonin nikada ne sme kombinovati sa sedativima, osim pod strogim nadzorom lekara.

Karcinom prostate

Studije pokazuju da muškarci koji boluju od raka prostate imaju niži nivo melatonina u odnosu na zdrave muškarce.

U laboraotorijskim istraživanjima, melatonin blokira rast ćelija raka prostate. U jednoj manjoj studiji, melatonin, u kombinaciji sa konvencionalnim medicinskim tretmanom, poboljšao je stope preživljavanja kod 9 od 14 muškaraca sa metastatskim karcinomom prostate. Zanimljivo je da, budući da meditacija može dovesti do povećanja nivoa melatonina, čini se da je to dragocena dopuna za lečenje raka prostate. [13]

Potrebno je još istraživanja pre nego što lekari mogu da daju preporuke u ovoj oblasti. Muškarci koji boluju od raka prostate trebalo bi da razgovaraju sa lekarom pre uzimanja melatonina.

Hiperaktivni poremećaj deficita pažnje (ADHD) i autizam

Postoje studije čiji rezultati upućuju na to da melatonin može pomoći promovisanju sna kod dece sa ADHD-om ili autizmom, iako prema rezultatima, čini se da ne poboljšava simptome ponašanja ADHD-a ili autizma. [14]

Fibromijalgija i hronični bol

Nasumična studija koja je kontrolisana placebom otkrila je da su osobe sa fibromijalgijom značajno smanjile svoje simptome kada su uzimale suplement melatonina samostalno ili u kombinaciji sa fluoksetinom (Prozakom). [15]

Druga istraživanja pokazuju da melatonin može igrati ulogu i u drugim bolnim stanjima, kao što su migrene. Osobe sa hroničnim bolom trebalo bi da razgovaraju sa svojim lekarima pre upotrebe melatonina jer on može biti u interakciji sa nekim lekovima. [16]

Druge namene

• Sunčanje. Preliminarne studije ukazuju da gelovi, losioni ili masti koje sadrže melatonin mogu zaštititi od opekotina od sunca i drugih oštećenja kože. [17]
• Sindrom iritabilnog kolona (IBS). Preliminarna istraživanja ukazuju da osobe sa IBS-om koje uzimaju melatonin smanjuju neke simptome, poput bolova u stomaku. Rezultati su oprečni u vezi sa tim da li melatonin može pomoći u poboljšanju drugih simptoma, poput nadutosti i učestalosti pokreta creva [18]
• Epilepsija. Par studije ukazuju da melatonin može smanjiti učestalost i trajanje napada kod dece sa epilepsijom. Melatonin se ne sme koristiti za epilepsiju niti davati detetu, bez strogog nadzora lekara [19]
• Sarkoidoza. Postoje istraživanja čiji rezultati ukazuju da melatonin može biti efikasan u lečenju plućne sarkoidoze. Pravilo je konsultovati se sa lekarom. [20]
• Asistirana reprodukcija. Zanimljivo je da preliminarne studije ukazuju da suplementacija melatonina kod žena sa sindromom policističnih jajnika može poboljšati sazrevanje jajne ćelije i stopu trudnoće. [21]
• Ostale upotrebe. Preliminarni dokazi ukazuju da melatonin može igrati ulogu u modulaciji bola i probavnoj funkciji. [22]

Dostupne forme

Melatonin je dostupan u obliku tableta, kapsula, spreja, krema i pastila koji se rastvaraju pod jezikom obično u rasponu doza od 0.5 mg, 1 mg i 3 mg.

Kako ga uzimati

Trenutno ne postoji preporučena doza za suplemente melatonina. Svako ima različite reakcije na njegove efekte. Čini se da niže doze deluju bolje kod osoba koje su posebno osetljive. Veće doze mogu izazvati anksioznost i razdražljivost.

Melatonin brzo deluje i trebalo bi uzeti oko 30 minuta pre spavanja. Takođe ne treba ga uzimati tokom dana.

Najbolji pristup za bilo koje stanje je započeti s vrlo malim dozama. Lekar može da pomogne da se odredi najprikladnija dozu u zavisnosti od stanja, uključujući i kako da se poveća, ako je potrebno.

Deca

Detetu se ne sme davati melatonin bez konsultovanja sa lekarom.

Odrasli

• trebalo bi da se uz lekarsku pomoć pronađe najsigurnija i najefikasnija individualna dozu. Prava doza treba da stvori miran san bez dnevne razdražljivosti ili umora
• jet lag (pri promeni vremenski zona): u mnogim stuidjama korišćeno je 0,5 do 5 mg melatonina jedan sat pre spavanja na krajnjem odredištu. Još jedan pristup koristio je 1 do 5 mg jedan sat pre spavanja dva dana pre polaska i dva do tri dana po dolasku na krajnje odredište

Sažeto

Mere predostrožnosti

Budući da suplementi mogu imati neželjene efekte ili uzajamno delovati sa lekovima, trebalo bi da se koriste samo pod nadzorom poznavaoca zdravstvene zaštite.

Neke osobe su prijavile da imaju živopisne snove ili noćne more kad uzimaju melatonin. Uzimanje previše melatonina može poremetiti cirkadijalni ritam (“telesni sat”).

Melatonin može izazvati pospanost ako se uzima tokom dana. Ukoliko postoji pospanost ujutru nakon uzimanja melatonina, trebalo bi pokušati sa uzimanjem niže doze.

Dodatni neželjeni efekti uključuju grčeve u stomaku, vrtoglavicu, glavobolju, razdražljivost, smanjenje libida, povećanje grudi kod muškaraca (zvano ginekomastija) i smanjeni broja spermatozoida.

Trudnice ili dojilje ne bi trebale da uzimaju melatonin jer on može ometati plodnost ili trudnoću.

Melatonin je hormon, pa pacijenti sa istorijskim problemima povezanim sa hormonima treba da ga koriste samo pod nadzorom lekara.

Neka istraživanja pokazuju da suplementi melatoninu pogoršavaju simptome depresije. Iz tog razloga, osobe sa depresijom treba da se konsultuju sa lekarom pre njegove upotrebe.

Iako mnogi istraživači veruju da nivo melatonina opada sa godinama, noviji dokazi doveli su ovu teoriju u pitanje. Osobe starije od 65 godina trebale bi da konsultuju svog lekara pre uzimanja suplemenata melatonina, jer bi trebalo da se kontroliše nivo ovog hormona u krvi.

Moguće interakcije

Osobe koje se leče sa bilo kojim od sledećih lekova, ne bi smele da upotrebljavaju melatonin bez prethodnog razgovora sa lekarom. Ispod je delimična lista lekova koji mogu biti u interakciji sa melatoninom.

Lekovi protiv depresije. U studiji na životinjama, suplementi melatonina smanjili su antidepresivne efekte desipramina i fluoksetina (Prozac). [23]

Potrebno je više istraživanja da bi se znalo da li bi se ista stvar dogodila i kod ljudi. Pored toga, fluoksetin (pripadnik klase lekova koji se nazivaju selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina ili SSRI) može izazvati nizak nivo melatonina kod ljudi.

Antipsihotici. Česta nuspojava antipsihotičkih lekova koji se koriste za lečenje šizofrenije je stanje zvano tardivna diskinezija, koje izaziva nevoljne pokrete mišića. U studiji na 22 osobe sa šizofrenijom i tardivnom diskinezijom izazvanom antipsihoticima, oni koji su uzimali suplemente melatonina imali su manje simptoma u poređenju s onima koji nisu uzimali suplemente. [24]

Benzodiazepini. Kombinacija melatonina i triazolama (Halcion) poboljšala je kvalitet spavanja u jednoj studiji. Pored toga, nekoliko izveštaja ukazuje da suplementi melatonina mogu pomoći ljudima da prestanu da koriste dugoročnu terapiju benzodiazepinom. (Benzodiazepini stvaraju zavisnost). [25]

Antibebi pilule. Antibebi pilule za kontrolu rađanja mogu povećati količinu melatonina koju proizvodi organizam. Uzimanje melatonina kao dodatka može povećati njegove nivoe iznad zdravog raspona.

Lekovi za krvni pritisak. Melatonin može učiniti lekove za krvni pritisak manje efikasnim. Pored toga, lekovi u klasi koja se zove blokatori kalcijumovih kanala mogu sniziti nivo melatonina.

Beta blokatori. Upotreba beta blokatora može sniziti nivo melatonina u telu.

Lekovi za razređivanje krvi (antikoagulansi). Melatonin može povećati rizik od krvarenja iz antikoagulantnih lekova.

Interleukin-2. U jednom istraživanju na 80 pacijenata sa rakom, upotreba melatonina zajedno sa interleukinom-2 dovela je do veće regresije tumora i bolje stope preživljavanja od lečenja samo interleukinom-2. [26]

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL/NSAID). NSAIL grupa lekova može sniziti nivo melatonina u krvi.

Steroidi i imunosupresivi. Melatonin može uzrokovati da ovi lekovi izgube delotvornost. Melatonin se ne sme uzimati sa sa kortikosteroidima ili drugim lekovima koji se koriste za suzbijanje imunološkog sistema.

Tamoksifen. Preliminarna istraživanja ukazuju da kombinacija tamoksifena (leka za hemoterapiju) i melatonina može biti od koristi osobama koje boluju od karcinoma dojke i drugih oblika raka. Za potvrdu ovih rezultata potrebno je još istraživanja. (više u sekciji Kako deluje/Rak dojke)

Ostalo. Kofein, duvan i alkohol mogu sniziti nivo melatonina u telu.

Česta pitanja o melatoninu

P: Da li je u redu uzimati melatonin svake noći?

O: Većina istraživanja se bavila samo kratkotrajnom upotrebom koja se kreće od nekoliko dana do 13 nedelja. Nema dovoljno dokaza da bi se znalo da li je dugotrajna upotreba melatonina bezbedna.

P: Koliko je melatonina previše? Koliko ga dugo uzimati?

O: Nije bilo mnogo istraživanja o tome da li je moguće predozirati melatoninom, čak i kada se koristi u veoma visokim dozama. Neke osobe bi mogli biti osetljiviji na veće doze. Na primer, stariji ljudi prirodno imaju niži nivo melatonina i trebalo bi da pitaju svog lekara pre nego što uzmu melatonin..

P: Koliko dugo melatonin ostaje u telu? Koliko mu je potrebno da deluje?

O: Melatonin ima poluvreme eliminacije od 20 do 40 minuta. Studije su pokazale da efekti melatonina imaju tendenciju da dostižu vrhunac nakon otprilike sat vremena.

P: Hoće li kofein uticati na melatonin?

O: Kofein utiče na prirodni melatonin. Preporuka je da se ne konzumiraju pića sa kofeinom tokom uzimanja melatonin da bi se lakše ušlo u stanje sna.

P: Da li melatonin izaziva zavisnost?

O: Melatonin je hormon koji telo proizvodi prirodno. Sa melatoninom malo je verovatno da ćete postati zavisni, da ćete imati smanjen odgovor nakon ponovljene upotrebe (navikavanje) ili osetiti efekat mamurluka.

P: Dali postoje prirodni izvori hrane koja sadrži melatonin?

O: Istraživanja su pokazala da neke namirnice poput jaja i ribe sadrže malo melatonina. Ako ne jedete životinjske proizvode, neke vrste orašastih plodova i pečuraka takođe imaju dobru količinu melatonina u sebi.

P: Koje su zdravstvene prednosti uzimanja melatonina??

O: Suplementi melatonina mogu pomoći kod određenih stanja, kao što su jet-lag i nesanica, poremećaj faze odloženog spavanja i buđenja, neki poremećaji spavanja kod dece i anksioznost pre i posle operacije.

P: Da li je melatonin koristan za prevenciju ili lečenje korone (COVID-19)?

O: Trenutna istraživanja koja se bave efektima melatonina na koronu (COVID-19) su tek u ranoj fazi. U toku je nekoliko randomizovanih kontrolisanih studija (studije koje procenjuju melatonin kod ljudi). U ovom trenutku, prerano je donositi zaključke o tome da li je melatonin koristan za koronu.

P: Koji su negativni efekti melatonina?

O: Osim glavobolje, vrtoglavice, mučnine i pospanosti tokom dana, neke studije su prijavile neželjene efekte poput živopisnih snova, noćnih mora, grčeva u stomaku, razdražljivog raspoloženja i kratkih napada depresije. Melatonin može ostati aktivan u telu duže vreme kod starijih osoba.

P: Da li je melatonin dobar za anksioznost?

O: Istraživanja pokazuju da melatonin može biti efikasan u smanjenju anksioznosti pre hirurških ili medicinskih procedura.

P: Da li melatonin povećava rizik od demencije?

O: Postoje dokazi da melatonin poboljšava kvalitet sna kod osoba sa Alchajmerovom bolešću i Parkinsonovom bolešću i za sada dokazi ukazuju da melatonin ne utiče na rizik od demencije ili kognitivne funkcije. Konsultujte se sa svojim lekarom pre nego što donesete bilo kakvu odluku o uzimanju lekova za spavanje.

P: Zašto se melatonin ne preporučuje deci?

O: Melatonin se smatra relativno bezbednim za kratkotrajnu upotrebu i ima malo rizika. Međutim, neka deca koja uzimaju suplemente melatonina mogu imati blage simptome. Ovi simptomi mogu uključivati mokrenje u krevet, pospanost, glavobolje i uznemirenost.

Mnoga deca će reagovati na nisku dozu (0,5 mg ili 1 mg) kada se uzima 30 do 90 minuta pre spavanja. Većini dece koja imaju koristi od melatonina – čak i ona sa ADHD – ne treba više od 3 do 6 mg melatonina. Uvek se posavetujte sa pedijatrom o pravilnoj dozi i vremenu primene melatonina.

P: Kako mogu prirodno povećati nivo melatonina?
O: Određene metode mogu povećati proizvodnju melatonina prirodno i promovisati bolji san, uključujući povećanje sunčeve svetlosti koja u dugom roku treba da poveća melatonin, konzumiranje hrane bogate triptofanom, topla kupka, ograničavanje upotrebe veštačkog svetla.