Vitamin D

Šta je

Vitamin D je vitamin rastvorljiv u mastima koji igra ulogu u mnogim važnim telesnim funkcijama. Najpoznatiji je po radu sa kalcijumom koji pomaže telu u izgradnji i održavanju jakih kostiju. Vitamin D je takođe uključen u regulaciju imunološkog sistema i ćelija, gde može pomoći u prevenciji raka.

Telo skladišti i stvara vitamin D kada je koža izložena sunčevoj svetlosti. Može se pronaći i u određenim namirnicama, poput mleka obogaćenog vitaminom D. Postoje dva oblika vitamina D: ergokalciferol (vitamin D2) i kolekalciferol (vitamin D3). Neka istraživanja ukazuju da je kolekalciferol bolji u podizanju nivoa vitamina D u krvi.

Kod dece, nedostatak vitamina D može da izazove rahitis, bolest koja ima za posledicu meke, slabe kosti.

Kod odraslih, mnogi ljudi možda ne dobijaju dovoljno vitamina D, posebno oni koji žive u severnim predelima i stariji ljudi. Osobe sa tamnom kožom ne apsorbiraju sunčevu svetlost tako lako kao oni sa svetlom kožom, pa je njihov rizik od niskog vitamina D veći.

Jedno istraživanje ukazuje da tri četvrtine odraslih iz razvnijenih zemalja ima nizak nivo vitamina D.

Ova informacija je značajna jer istraživanja pokazuju da nizak nivo vitamina D može biti povezan sa raznim oboljenjima, uključujući rak dojke i debelog creva, rak prostate, visok krvni pritisak, depresiju i gojaznost.

Istraživanja ne dokazuju da premalo vitamina D uzrokuje ova stanja, ali da osobe sa većim nivoom vitamina D imaju manji faktor rizika da dobiju ove bolesti.

Kako deluje

Dobijanje odgovarajuće količine vitamina D može pomoći u sprečavanju nekoliko ozbiljnih zdravstvenih stanja.

Osteoporoza

Vitamin D pomaže telu da apsorbuje i koristi kalcijum, koji je potreban za jake kosti. Unos dovoljno vitamina D tokom života je važan, jer se većina kostiju formira dok smo mlađoj dobi.

Za žene u menopauzi koje su izložene većem riziku od osteoporoze, uzimanje vitamina D zajedno sa suplementima kalcijuma može smanjiti stopu gubitka kostiju, pomoći u prevenciji osteoporoze i može smanjiti rizik od preloma. [1] [2]

Ostali poremećaji kostiju

Vitamin D štiti od rahitisa i osteomalacije, omekšavanja kostiju kod odraslih. Starije osobe koje žive u severnim predelima i one koje ne dobijaju direktnu sunčevu svetlost najmanje 45 minuta nedeljno, trebalo bi da obezbede dovoljno vitamina D kroz obogaćeno mleko i mlečne proizvode. Kao alternativu, mogu uzimati suplement vitamina D ili multivitamin sa vitaminom D. [3] [4]

Prevencija od padova

Starije osobe koje imaju nizak nivo vitamina D izložene su većem riziku od pada, a studije su otkrile da uzimanje suplementa vitamina D (700 do 1000 IU dnevno) može smanjiti taj rizik. Kod starijih osoba vitamin D može smanjiti rizik od pada za 22%. [5]

Problemi sa paratireoidima

Četiri paratireoidne žlezde nalaze se u vratnom delu. One prave paratiroidni hormon (PTH), koji pomaže telu da skladišti i koristi kalcijum i fosfor. Vitamin D se često koristi za lečenje paratireoidne žlezde. [6]

Visok krvni pritisak (hipertenzija)

U populacijskim istraživanjima, čini se da osobe sa niskim nivoom vitamina D imaju veći rizik od razvoja visokog krvnog pritiska u poređenju s onima koji imaju optimalni nivo vitamina D. Međutim, nema dokaza da nizak nivo vitamina D izaziva visok krvni pritisak kod zdravih osoba. [7]

Postoje nekoliko naučnih istraživanja o vitaminu D i krvnom pritisku. Kada osobe sa bolešću bubrega ili prekomerno aktivnom paratireoidnom žlezdom (hiperparatiroidizam) razviju visok krvni pritisak, nizak nivo vitamina D može uticati. [8] [9]

Druga velika studija otkrila je da uzimanje suplemenata vitamina D i kalcijuma ne snižava značajno krvni pritisak niti smanjuje rizik od razvoja visokog krvnog pritiska kod žena u postmenopauzi.

Rak

Postoje dokazi da unos dovoljne količine vitamina D može sniziti rizik od određenih karcinoma, posebno debelog creva, dojke, prostate, kože i pankreasa. Ovi dokazi uglavnom se zasnivaju na studijama velike populacije i ne dokazuju vezu između uzimanja vitamina D i smanjenog rizika od raka. [10]

Laboratorijske studije pokazuju da vitamin D može imati antikancerogene efekte u epruvetama. Istraživanja zasnovana na populaciji takođe ukazuju da su viši nivoi vitamina D povezani sa manjim rizikom od raka kože. [11]

Neka naučna istraživanja ukazuju da žene u postmenopauzi koje uzimaju suplemente kalcijuma i vitamina D mogu imati niži rizik od razvoja karcinoma bilo koje vrste u poređenju s onima koje ih nisu uzimale. [12]

Jedno istraživanje ukazuje da uzimanje suplemenata kalcijuma i vitamina D zajedno može umanjiti rizik od raka debelog creva. [13]

Istraživanja stanovništva pokazuju da ljudi koji imaju viši nivo vitamina D u krvi imaju niži rizik od razvoja kolorektalnog karcinoma, ali nisu sve studije došle do pozitivnih rezultata.

Sezonski afektivni poremećaj (SAD)

Sezonski afektivni poremećaj je vrsta depresije koja se javlja tokom zimskih meseci kada nema mnogo sunčeve svetlosti. Često se leči foto (svetlo) terapijom.

Nekoliko studija ukazuje da se raspoloženje osoba sa ovim poremećajem poboljšava kada uzimaju vitamin D. [14]

Pre uzimanja vitamina D za ovo stanje trebalo bi konsultovati lekara.

Dijabetes

Studije stanovništva ukazuju na to da ljudi koji imaju niži nivo vitamina D imaju veću verovatnoću da obole od dijabetesa tipa 2. [15]

Međutim nema naučnih dokaza da uzimanje vitamina D može da pomogne u sprečavanju ili lečenju dijabetesa tipa 2.

Jedno istraživanje je otkrilo da davanje odojčadima doze od 2000 IU dnevno vitamina D tokom prve godine života može pomoći u zaštiti od dijabetesa tipa 1 kada su stariji. [16]

Srčana oboljenja

Istraživanja stanovništva pokazuju da ljudi sa niskim nivoom vitamina D imaju veći rizik od razvoja srčanih bolesti, uključujući srčani, moždani udar i oboljenja srca u poređenju sa ljudima koji imaju viši nivo vitamina D. [17]

Nizak nivo vitamina D može povećati rizik od nakupljanja kalcijuma u arterijama. Nakupljanje kalcijuma je deo plaka koji se formira u arterijama kod ateroskleroze i može dovesti do srčanog udara ili šloga.

Ostala populacijska ispitivanja pokazuju da ljudi sa nižim nivoom vitamina D imaju veći faktor rizika za srčane bolesti, uključujući visok krvni pritisak, dijabetes tipa 2, gojaznost i visok holesterol.

Multipla skleroza

Istraživanja stanovništva pokazuju da žene koje uzimaju najmanje 400 IU vitamina D dnevno imaju manji rizik od razvoja multipla skleroze. [18]

Čini se da je veći nivo vitamina D u krvi povezan sa manjim rizikom od nastanka ovog oboljenja kod belih muškaraca i žena i da ovo ne mora biti slučaj sa muškarcima i ženama Afro i latinoameričkog porekla.

Gojaznost

Istraživanja stanovništva pokazuju da će osobe koje imaju niži nivo vitamina D verovatnije biti gojazne od osoba sa višim nivoom vitamina D. [19]

Jedno istraživanje je takođe otkrilo da su žene u postmenopauzi koje su uzimale 400 IU vitamina D plus 1000 mg kalcijuma dnevno tokom 3 godine bile u manjoj verovatnoći da će se udebljati od onih koje su uzimale placebo, mada je razlika u težini bila mala.

Druga stanja

Naučnici smatraju da vitamin D ima efekat jačanja imuniteta. Preliminarna istraživanja ukazuju da suplementacija vitaminom D može pomoći u prevenciji i lečenju respiratornih infekcija. [20]

Izvori hrane

Postoje dva dijetalna oblika vitamina D:

  • kolekalciferol (D3)
  • ergokalciferol (D2)

Neke studije ukazuju da kolekalciferol (vitamin D3) telo bolje apsorbuje u odnosu na ergokaliciferol (vitamin D2). Oba oblika se prirodno nalaze u hrani i dodaju se u mleko. Nisu svi jogurt i sirevi obogaćeni vitaminom D.

Izvori hrane vitamina D su:

  • ulje jetre bakalara (najbolji izvor). Ulje jetre bakalara često sadrži veoma visok nivo vitamina A, koji tokom vremena može biti toksičan. Trebalo bi konsultovati svog lekara o ovom izvoru vitamina D
  • masna riba poput lososa, skuše, tunjevine, sardine, haringe
  • mleko i žitarice obogaćene vitaminom D
  • jaja

Dostupne forme

Telo stvara vitamin D kada je koža izložena suncu. Boja kože utiče na proizvodnju vitamina D. Osobi s bleđim tenom kože može biti potrebno samo oko 45 minuta sunčeve svetlosti nedeljno da bi dobila dovoljno vitamina D, dok osobi sa tamnijim tenom kože može biti potrebno i do 3 sata.

Oblaci, smog, odeća, krema za sunčanje i prozorsko staklo smanjuju količinu sunčeve svetlosti koja zaista dopire do kože.

U severnim oblastima je teško dobiti dovoljno vitamina D od sunčeve svetlosti tokom zime, pa je često ljudima iz ovih podneblja potrebno da uzimaju vitamin D u obliku suplemeneta.

Suplementi vitamina D se nalazi u formi multivitamina ali postoje i kao pojedinačni suplement. Mogu se naći u obliku kapsula, tableta, mekih gel kapsula i tečnom stanju od 50 do 1000 IU.

Dostupne su i veće doze, ali najbolje je konsultovati lekara u vezi preporuke za najsigurniju i najefikasniju dozu. Za one koji imaju problema sa probavom masti, dostupne su injekcije vitamina D na recept.

Kako ga uzimati

Starijim osobama i ljudima koji nisu izloženi mnogo sunčevoj svetlosti možda će biti potrebno uzimanje suplemente. Starije osobe mogu biti izložene riziku od razvoja nedostatka vitamina D jer, kako starimo, telo ne stvara toliko vitamina D od sunčeve svetlosti i teže mu je pretvaranje vitamina D u oblik koji može da koristi.

Uvek bi trebalo konsultovati lekara kako bi utvrdio nivo vitamina D i na osnovu rezultata eventualno preporučio suplemente kao i dozu.

Deca

  • deca od 0 do 12 meseci: 400 IU (adekvatan unos)
  • deca od 1 do 18 godina: 600 IU (preporučeni dnevni unos)

Napomena: Američka akademija za pedijatriju (AAP) preporučuje da novorođenčad konzumiraju 400 IU vitamina D dnevno. [21]

Uvek se treba konsultovati sa pedijatrom pre nego što se detetu da suplement vitamina D.

Odrasli

  • 19 do 50 godina: 600 IU (preporučeni dnevni unos)
  • 70 i više godina: 800 IU (preporučeni dnevni unos)
  • trudnice i dojilje: 600 IU (preporučeni dnevni unos)

Mera predostrožnosti

Zbog potencijalnih neželjenih efekata i interakcija sa lekovima, dijetetske suplemente treba uzimati samo pod nadzorom dobro upućenog zdravstvenog radnika.

Uzimanje previše vitamina D može izazvati nekoliko neželjenih efekata. Ipak, naučnici se ne slažu oko toga koliko je previše. Nacionalni zavodi za zdravlje postavili su maksimalnu podnošljivu gornju granicu na:

  • 1000 IU dnevno za odojčad od 0 do 6 meseci
  • 1500 IU dnevno za novorođenčad od 6 meseci do 1 godine
  • 2500 IU dnevno za decu od 1 do 3 godine
  • 3000 IU dnevno za decu od 4 do 8 godina
  • 4000 IU dnevno za svakoga iznad 9 godina

Lekar treba da odredi pravu dozu bilo za odrasle bilo za decu.

Neželjeni efekti mogu da uključuju:

  • žeđ
  • metalni ukus u ustima
  • slab apetit
  • gubitak težine
  • bol u kostima
  • umor
  • bol očiju
  • svrab kože
  • povraćanje
  • dijareju (retku stolici)
  • zatvor
  • česta potreba za mokrenjem
  • problemi sa mišićima

Ne može se dobiti previše vitamina D od sunčeve svetlosti ili putem hrane. Generalno, previše vitamina D rezultat je uzimanja njegovih suplemenata u prevelikoj dozi.

Osobe sa sledećim stanjima treba da budu oprezne kada razmatraju uzimanje suplementa vitamina D:

  • visok nivo kalcijuma ili fosfora u krvi
  • srčani problemi
  • oboljenje bubrega
  • sarkoidoza
  • tuberkuloza

Moguće interakcije

Osobe koje se leče sa bilo kojim od sledećih lekova, ne bi smele da upotrebljavaju suplemente vitamina D bez prethodnog razgovora sa lekarom. [22] [23]

Lekovi iz grupe statina. Uzimanje vitamina D može smanjiti aprsorpciju ove grupe lekova i učiniti ih manje efikasnim. Ako uzimate statin (lekovi koji se koriste za snižavanje holesterola), konsultujte lekara pre uzimanja vitamina D.

Lekov za psorijazu. Moguće je da uzimanjem suplementa vitamina D i upotreba lekova koji se primenjuje na koži kod psorijaze, može dovesti do opasnog povećanja nivoa kalcijuma u krvi.

Blokatori kalcijumovih kanala. Vitamin D može da ometa ove lekove koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska i srčanih oboljenja. Ako uzimate neki od ovih lekova, ne uzimajte vitamin D a da se prethodno ne obratite lekaru.

Kortikosteroidi. Dugo uzimanje kortikosteroida može uzrokovati gubitak kostiju, što dovodi do osteoporoze. Suplementi kalcijuma i vitamina D mogu pomoći u održavanju čvrstoće kostiju. Ako se kortikosteroidi uzimaju 6 meseci ili više, preporuka je konsultovati se sa lekarom o uzimanju suplementacije kalcijuma i vitamina D.

Lekovi koji se koriste u lečenju nepravilnih srčanih ritmova. Uzimanje vitamina D istovremeno sa lekovima iz ove grupe može prouzrokovati da nivo kalcijuma u krvi bude opasno visok.
Ovi lekovi mogu povećati količinu vitamina D u krvi.

Estrogen. Hormonska terapija estrogenom čini se da podiže nivo vitamina D u krvi što može pozitivno uticati na kalcijum i snagu kostiju. Pored toga, uzimanje vitamin D suplemenata zajedno sa hormonskom terapijom estrogenom (ERT) povećava koštanu masu više nego ERT sam. Međutim, ovo možda ne važi ako se takođe uzima i progesteron.

Diuretici. Lekovi koji pomažu telu da se oslobodi previše tečnosti mogu da povećaju aktivnost vitamina D i dovede do visokog nivoa kalcijuma u krvi.

Ako se uzimaju lekovi iz sledećih grupa, preporuka je konsultovati lekara kako bi utvrdio nivoe vitamina D jer potencijalno može biti snižen:

  • Antacidi. Uzimanje određenih antacida tokom dužeg vremenskog perioda može promeniti nivo, metabolizam i dostupnost vitamina D.
  • Antiepileptici
  • Sekvestranti žučne kiseline. Koriste se za snižavanje holesterola.
  • Lekovi koji se upotrebljavaju kod lečenja tuberkuloze.
  • Mineralno ulje. Mineralno ulje takođe ometa apsorpciju vitamina D.
  • Orlistat (Alli). Lek koji se koristi za mršavljenje tako što sprečava telo da upije masti. Zbog načina na koji on deluje, orlistat takođe može sprečiti apsorpciju vitamina rastvorljivih u masti, poput vitamina D. Lekari koji prepisuju orlistat uglavnom daju svojim pacijentima da uzimaju multivitamin sa vitaminima rastvorljivim u mastima.

Izvori članka

  1. Paul Lips , Natasja M van Schoor; The effect of vitamin D on bone and osteoporosis; (2011)
    https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S1521690X11000418
  2. Alan O. Malabanan, Michael F. Holick; Vitamin D and bone health in postmenopausal women; (2004)
    https://www.liebertpub.com/doi/abs/10.1089/154099903321576547
  3. Manisha Sahay, Rakesh Sahay; Rickets–vitamin D deficiency and dependency; (2012)
    https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3313732/
  4. Salvatore Minisola, Luciano Colangelo, Jessica Pepe…; Osteomalacia and Vitamin D Status: A Clinical Update 2020; (2020)
    https://asbmr.onlinelibrary.wiley.com/doi/full/10.1002/jbm4.10447
  5. Thanapluetiwong Saran MD, Chewcharat Api MD, Takkavatakarn Kullaya MD…; Vitamin D supplement on prevention of fall and fracture; (2020)
    https://journals.lww.com/vitamin_d_supplement_on_prevention_of_fall_and.14.aspx
  6. Denise G von Mühlen, Gail A Greendale, Cedric F Garland…; Vitamin D, parathyroid hormone levels and bone mineral density in community-dwelling older women; (2005)
    https://link.springer.com/article/10.1007/s00198-005-1910-8
  7. Dongdong Zhang MD, Cheng Cheng MD, Yan Wang MD…; Effect of Vitamin D on Blood Pressure and Hypertension in the General Population; (2020)
    https://www.cdc.gov/pcd/issues/2020/19_0307.htm
  8. Sandra Williams MD, Karla Malatesta BS, Keith Norris MD; Vitamin D and Chronic Kidney Disease; (2009)
    https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2878736/
  9. Lars Rolighed, Jens Bollerslev, Leif Mosekilde; Vitamin D treatment in primary hyperparathyroidism; (2011)
    https://www.ingentaconnect.com/content/ben/cds/
  10. Cedric F. Garland DrPH, Frank C. Garland PhD, Edward D. Gorham PhD MPH…; The Role of Vitamin D in Cancer Prevention; (2011)
    https://ajph.aphapublications.org/doi/full/10.2105/AJPH.2004.045260
  11. Sara Gandini, Sara Raimondi, Patrizia Gnagnarella…; Vitamin D and skin cancer; (2009)
    https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0959804908008022
  12. Kim Robien, Gretchen J Cutler, DeAnn Lazovich; Vitamin D intake and breast cancer risk in postmenopausal women; (2007)
    https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17549593/
  13. Xuehong Zhang , Edward Giovannucci; Calcium, vitamin D and colorectal cancer chemoprevention; (2011)
    https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22122765/
  14. F M Gloth 3rd, W Alam, B Hollis; Vitamin D vs broad spectrum phototherapy in the treatment of seasonal affective disorder; (2011)
    https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/10888476/
  15. Edith Angellotti, Anastassios G. Pittas; The Role of Vitamin D in the Prevention of Type 2 Diabetes: To D or Not to D?; (2017)
    https://academic.oup.com/endo/article/158/7/2013/3805375?login=true
  16. E Hyppönen, E Läärä, A Reunanen, M R Järvelin, S M Virtanen; Intake of vitamin D and risk of type 1 diabetes: a birth-cohort study; (2001)
    https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0140673601065801
  17. Babikir Kheiri, Ahmed Abdalla, Mohammed Osman…; Vitamin D deficiency and risk of cardiovascular diseases: a narrative review; (2018)
    https://clinicalhypertension.biomedcentral.com/articles/10.1186/s40885-018-0094-4
  18. Martina B. Sintzel, Mark Rametta, Anthony T. Reder; Vitamin D and Multiple Sclerosis: A Comprehensive Review; (2017)
    https://link.springer.com/article/10.1007/s40120-017-0086-4
  19. Simon Vanlint; Vitamin D and Obesity; (2013)
    https://www.mdpi.com/2072-6643/5/3/949
  20. Cynthia Aranow MD; Vitamin D and the Immune System; (2011)
    https://jim.bmj.com/content/59/6/881.abstract
  21. Ronald E. Kleinman; American Academy of Pediatrics Recommendations for Complementary Feeding; (2000)
    https://pediatrics.aappublications.org/content/106/Supplement_4/1274.1
  22. Kim Robien PhD, RD, CSO, Sarah J. Oppeneer MS, Julia A. Kelly MS, MLIS, Jill M. Hamilton-Reeves PhD, RD; Drug-vitamin D interactions: A systematic review of the literature; (2017)
    https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5623087/
  23. Drugs.com; Vitamin D3 (cholecalciferol) Interactions;
    https://www.drugs.com/drug-interactions/cholecalciferol,vitamin-d3.html
Napisao Svezaimunitet

Ažurirano 6 oktobra, 2021

Izjava o odricanju od odgovornosti

Ovaj sadržaj nije namenjen pružanju dijagnoze, lečenja ili medicinskih saveta. Sadržaj na ovom sajtu je samo u informativne svrhe. Molimo konsultujte se sa lekarom ili drugim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojom medicinskom ili zdravstvenom dijagnozom ili opcijama lečenja. Informacije na ovom sajtu ne treba smatrati zamenom za savete zdravstvenog radnika. Tvrdnje o određenim proizvodima na ovom sajtu nisu potvrđene za dijagnozu, lečenje ili sprečavanje bolesti.