Fosfor

Šta je

Fosfor je posle kalcijuma, drugi najzastupljeniji mineral u organizmu. Ova dva važna hranjiva sastojka usko deluju zajedno na izgradnji jakih kostiju i zuba. Oko 85% fosfora u telu se nalazi u kostima i zubima. Takođe je prisutan u manjim količinama u ćelijama i tkivima celog tela.

Fosfor pomaže filtriranju otpada u bubrezima i igra ključnu ulogu u načinu na koji organizam skladišti i koristi energiju. Pored toga pomaže u smanjenju bolova u mišićima nakon vežbanja.

Fosfor je potreban za rast, održavanje i obnovu svih tkiva i ćelija, kao i za proizvodnju genetskih gradivnih blokova, DNK i RNK. On je takođe potreban za balans i upotrebi drugih vitamina i minerala, uključujući vitamin D, jod, magnezijum i cink.

Većina ljudi unosi veliku količinu fosfora putem namirnica poput mleka, žitarica i hrane bogate proteinima. Neka zdravstvena stanja, poput dijabetesa, gladovanja i alkoholizma mogu uzrokovati pad nivoa fosfora u organizmu. Isto je i sa osobama koje imaju otežanu apsorpciju hranljivih materija, usled stanja poput Kronove bolesti i celijakije.

Simptomi nedostatka fosfora uključuju gubitak apetita, anksioznost, bol u kostima, lomljive kosti, ukočeni zglobovi, umor, nepravilno disanje, razdražljivost, ukočenost, slabost i promenu težine. Kod dece može doći do smanjenog rasta i slabog razvoja kostiju i zuba.

Unos previše fosfora u organizam zapravo je češći i više zabrinjavajućiji nego ga imati premalo. Previše fosfora uglavnom uzrokuje bolest bubrega ili konzumiranje previše prehrambenog fosfora a nedovoljno kalcijuma.

Nekoliko studija ukazuje da su veći unosi fosfora povezani sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Kako količina fosfora raste, povećava se i potreba za kalcijumom. Delikatna ravnoteža kalcijuma i fosfora neophodna je za pravilnu gustinu kostiju i prevenciju osteoporoze.

Kako deluje

Fosfati (fosfor) se klinički koriste za lečenje:

• hipofosfatemije, nizak nivo fosfora u telu
• hiperkalcemije, visok nivo kalcijuma u krvi
• kamenja bubrega na bazi kalcijuma

Ova stanja zahtevaju negu lekara.

Fosfati se takođe koriste u klistirima kao laksativ. Većina populacije unosi veliku količinu fosfora kroz ishranu. Ponekad sportisti koriste fosfatne suplemente pre takmičenja ili teških vežbi da bi se smanjio bol u mišićima i umor.

Osteoporoza

Oko 85 posto fosfora u ljudskom telu nalazi se u kostima. Ostatak slobodno cirkuliše u krvotoku kako bi se olakšale druge biološke funkcije.

Fosfor zajedno sa kalcijumom pomaže u izgradnji zdravih kostiju i zuba. Ovi minerali se u telu pretvaraju u soli kalcijum fosfata koje učvršćuju i jačaju kosti.

Fosfor takođe reguliše koliko kalcijuma ima u telu i koliko se izlučuje urinom. Time se sprečava taloženje viška kalcijuma u ​​krvnim sudovima, što može povećati rizik od ateroskleroze (otvrdnjavanje arterija).

U prošlosti je postojala zabrinutost da bi konzumiranje previše fosfata moglo da izbaci ovu fino podešenu ravnotežu, izvlačeći kalcijum iz kostiju i povećavajući rizik od osteoporoze (gubitak koštanog minerala). Studija iz 2015. objavljena u časopisu Nutrition Journal pokazala je da to nije slučaj. [1] [2]

Prema trenutnom istraživanju, visoke doze fosfata povećavaju gustinu koštane mase (BMD) i sadržaj koštane mase (BMC), dok smanjuju rizik od osteoporoze kod odraslih uz odgovarajući unos kalcijuma.

Štaviše, povećan unos fosfata nije bio povezan sa toksičnošću. Višak fosfata u krvi se izlučuje urinom ili stolicom.

Infekcije mokraćnih puteva

Dodaci fosfata ponekad se koriste za povećanje kiselosti urina. Dugo se pretpostavljalo da to može pomoći u lečenju određenih infekcija urinarnog trakta ili sprečiti stvaranje kamena u bubregu. Nedavne studije, međutim, ukazuju da to možda nije slučaj.

Prema studiji iz 2015. u Journal of Biochemical Chemistri, urin sa visokim pH (što znači da je manje kiseo) je imao jače antimikrobne efekte u poređenju sa urinom sa niskim pH/visokom kiselošću. [3]

Međutim, urinarne infekcije su češće kod žena sa hiperkalcemijom (nenormalno visok nivo kalcijuma) jer povećani kalcijum u urinu podstiče rast bakterija. Dodaci fosfata mogu pomoći u preokretanju ovog rizika vezivanjem za slobodno cirkulišući kalcijum i čišćenjem iz stolice.

Slično, bubrežni kamenci sastavljeni od kalcijum fosfata imaju tendenciju da se razvijaju kada je pH urina veći od 7,2 (što znači da je alkalan). Snižavanjem pH (i povećanjem kiselosti), fosfat može sprečiti nastanak kamena u bubregu kod osoba visokog rizika.

Treba napomenuti da ovo ne važi sa svim kolikama. Bubrežni kamenci sastavljeni od kalcijum oksalata razvijaju se kada je pH urina manji od 6,0 (što znači da je kiseo). Povećanje kiselosti fosfatom može samo promovisati, a ne inhibirati njihov rast.

Izvori hrane

Hrana bogata proteinima je dobar izvor fosfora, poput mesa, živine, ribe, jaja, mlečnih proizvoda, oraha i mahunarki. Ostali izvori uključuju integralne žitarice, krompir, sušeno voće, češnjeve belog luka i gazirana pića.

Dostupne forme

Elementarni fosfor je bela ili žuta, voštana supstanca koja sagoreva u kontaktu sa vazduhom. Visoko je toksičan i koristi se u medicini samo kao homeopatski lek. Ovu vrstu fosfora treba uzimati isključivo pod vodstvom kvalifikovanog stručnjaka.

Umesto ovog oblika, lekari mogu da koriste jedan ili više sledećih neorganskih fosfata, koji nisu toksični u tipičnim dozama:

• dvostrani kalijum fosfat
• monobazni kalijum fosfat
• dvostrani natrijum fosfat
• monobazni natrijum fosfat
• tribazni natrijum fosfat
• fosfatidil holin
• fosfatidil serin

Kako ga uzimati

Većina populacije nema potrebu za uzimanjem suplemenata fosfora s obzirom da ga obezbeđuju putem ishrane. Preporučeni dnevne doze unosa fosfora kroz ishranu prema Nacionalnom instituti za zdravlje [4] su:

Deca

• novorođenčad do 6 meseci: 100 mg dnevno
• odojčad 7 do 12 meseci: 275 mg
• deca 1 do 3 godine: 460 mg
• deca 4 do 8 godina: 500 mg
• deca 9 do 18 godina: 1250 mg

Odrasli

• odrasli 19 i stariji: 700 mg
• trudnice i dojilje do 18 godina: 1250 mg
• trudnice i dojilje od 19 i starije: 700 mg

Ostale grupe lekova koje mogu sniziti nivo fosfora: Lekovi koji se koriste za suzbijanje imunološkog sistema, srčani glikozidi, neki lekovi za razređivanje krvi i nesteroidni antiinflamatorni lekovi.

Mere predostrožnosti

Zbog potencijalnih neželjenih reakcija i interakcije sa lekovima, dijatetske suplemente bi trebalo uzimati isključivo pod nadzorom poznavaoca zdravstvene zaštite.

Previše fosfata može biti toksično. Može prouzrokovati dijareju (retku stolicu) i kalcifikaciju (stvrdnjavanje) organa i mekog tkiva i može ometati sposobnost tela da koristi gvožđe, kalcijum, magnezijum i cink. Sportisti i drugi koji uzimaju suplemente koji sadrže fosfat trebalo bi da to rade samo povremeno i uz uputstva i savete lekara.

Nutricionisti preporučuju balans kalcijuma i fosfora u ishrani. Međutim, tipična ishrana evropskih zemalja sadrži otprilike 2 do 4 puta više fosfora od kalcijuma. Meso i živina sadrže 10 do 20 puta više fosfora od kalcijuma, a gazirana pića u jednoj porciji mogu imati čak 500 mg fosfora.

Kada u organizmu ima više fosfora nego kalcijuma, on će koristiti kalcijum koji se nalazi u kostima. Ovo može izazvati osteoporozu (lomljive kosti) i dovesti do problema sa desnima i zubima. Ravnoteža kalcijuma i fosfora u ishrani može smanjiti rizik od osteoporoze. [5]

Moguće interakcije

U slučaju korišćenja nekih od sledećih lekova, suplementi fosfora se ne smeju uzimati bez nadzora lekara. [6]

Alkohol: Alkohol može smanjiti fosfor iz kostiju i izazvati nizak nivo u organizmu.

Antacidi: Antacidi koji sadrže aluminijum, kalcijum ili magnezijum mogu vezati fosfat u crevima i sprečavati telo da ga apsorbuje. Dugotrajno korišćenje ovih antacida može prouzrokovati niske nivoe fosfata (hipofosfatemiju).

Antikonvulzivi (antiepileptici): Neki antikonvulzivi mogu sniziti nivo fosfora i povećati nivo alkalne fosfataze, enzima koji pomaže uklanjanju fosfata iz tela.

Sekvestranti žučne kiseline: Ovi lekovi snižavaju holesterol. Oni mogu smanjiti oralnu apsorpciju fosfata iz ishrane ili iz suplemenata. Oralne suplementi fosfata treba uzimati najmanje 1 sat pre ili 4 sata nakon ovih lekova.

Kortikosteroidi: Kortikosteroidi mogu povećati nivo fosfora u urinu.

Insulin: Visoke doze insulina mogu sniziti nivo fosfora u krvi kod osoba sa dijabetičkom ketoacidozom, stanje uzrokovano ozbiljnom insuficijencijom insulina. [7]

Dodaci kalijuma ili diuretici koji čuvaju kalijum: Upotreba suplemenata fosfora zajedno sa kalijum suplementima ili diureticima koji čuvaju kalijum može dovesti do previše kalijuma u krvi (hiperkalemija). Hiperkalemija može biti ozbiljan problem, što ima za posledicu po život opasne abnormalnosti srčanog ritma (aritmije).

ACE inhibitori (lekovi za krvni pritisak): Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE), koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska, mogu sniziti nivo fosfora.

Ostale grupe lekova koje mogu sniziti nivo fosfora: Lekovi koji se koriste za suzbijanje imunološkog sistema, srčani glikozidi, neki lekovi za razređivanje krvi i nesteroidni antiinflamatorni lekovi.