SADRŽAJ
Uobičajena primena
- Usporava razvoj katarakte
- Ublažava trnjenje, peckanje i druge simptome oštećenja nerava kod osoba sa dijabetesom
- Pomaže u očuvanju pamćenja kod osoba sa Alchajmerovom bolešću
- Štiti jetru kod osoba sa hepatitisom i u slučaju preteranog korišćenja alkohola ili izloženosti otrovima ili toksičnim hemikalijama
- Deluje kao snažan antioksidans i sredstvo za jačanje imuniteta
Povezani proizvodi
Šta je
Alfa-lipoinska kiselina je antioksidans koji se prirodno proizvodi u telu i takođe se nalazi u hrani. Nalazi se u svakoj ćeliji gde pomaže pretvaranje glukoze u energiju.
Antioksidanti napadaju “slobodne radikale”, otpadne proizvode nastale kada telo pretvara hranu u energiju. Slobodni radikali izazivaju štetne hemijske reakcije koje mogu oštetiti ćelije, otežavajući telu borbu protiv infekcija. Takođe oštećuju organe i tkiva.
Većina antioksidanata deluju samo u vodi (poput vitamina C) ili u masnim tkivima (kao što je vitamin E). Alfa-lipoinska kiselina je rastvorljiva i u masti i u vodi što znači da može da deluje u celom telu.
Antioksidanti u telu se troše dok napadaju slobodne radikale, ali dokazi govore da alfa-lipoinska kiselina može pomoći njihovom obnavljanju i ponovno ih učiniti aktivnim.
U ćelijama tela, alfa-lipoinska kiselina se menja u dihidrolipoičnu kiselinu. Alfa-lipoinska kiselina nije isto što i alfa linolenska kiselina (omega-3 masna kiselina koja može pomoći zdravlju srca) i između njih postoji konfuzija, jer se obe ponekad skraćeno pišu skraćenicom ALA. Alfa-lipoinska kiselina se takođe ponekad naziva i lipoinska kiselina.
Kako deluje
Dijabetes
Nekoliko studija ukazuje da alfa-lipoinska kiselina pomaže snižavanju nivoa šećera u krvi. [1]
Njena sposobnost da ubija slobodne radikale može pomoći osobama sa dijabetskom perifernom neuropatijom, koje imaju bol, peckanje, svrab i trnjenje u rukama i nogama usled oštećenja nerava. Istraživači veruju da alfa-lipoinska kiselina pomaže poboljšanju osetljivosti na insulin.
Alfa-lipoinska kiselina se godinama koristi u lečenju periferne neuropatije u Nemačkoj. Međutim, najveći broj studija za koje je utvrđeno da pomaže su koristili intravensku (IV) alfa-lipoinsku kiselinu. [2]
Većina studija koje su proučavale dejstvo alfa-lipoinske kiseline u oralnom obliku su male i loše dizajnirane. Jedno istraživanje je otkrilo da uzimanje alfa lipoinske kiseline za dijabetsku neuropatiju u formi dijatetskog suplementa smanjuje simptome u poređenju s placebom.
Uzimanje alfa lipoinske kiseline može pomoći drugom stanju povezanom sa dijabetesom zvanim autonomna neuropatija, koje utiče na nerve unutrašnjih organa.
Jedna studija sa 73 osobe sa srčanom autonomnom neuropatijom, koja utiče na srce, otkrila je da ispitanici prijavljuju manje znakova tegoba kada su uzimali 800 mg alfa-lipoinske kiseline oralno u poređenju sa placebom. [3]
Funkcija mozga i moždani udar
Alfa-lipoinska kiselina se lako apsorbuje u mnogim tkivima uključujući i mozak, tako da može pomoći u zaštiti mozga i nervnog tkiva. Istraživači je istražuju kao potencijalni tretman moždanog udara i drugih moždanih problema koji uključuju oštećenja slobodnih radikala, kao što je demencija.
Gubljenje težine (mršavljenje)
Prema randomizovanoj, dvostruko slepoj studiji koja je uključivala 360 gojaznih učesnika (BMI (Indeks telesne mase) ≥ 30 kg/m2 ili 27–30 kg/m2 plus hipertenzija, dijabetes melitus ili hiperholesterolemija), aktivni tretman sa 1800 mg/dan alfa lipoinske kiseline (ALA) tokom 20 nedelja je vodio do znatno većeg gubitka težine od placeba.
Gubitak težine je bio značajno veći sa 1800 mg/dan alfa lipoinske kiseline u poređenju sa placebom nakon četvrte nedelje korišćenja u kontinuitetu. Blaga i prolazna koprivnjača (urtikarija) i svrab su se javili u ALA grupama; međutim, ukupna učestalost neželjenih efekata bila je slična i kod placebo grupa. [16]
Druga studija koja je koristila oralnu ALA od 1200 mg/dan je bila povezana sa značajno nižim indeksom telesne mase (BMI), težinom i obimom struka nakon 8 nedelja u drugom dvostruko slepom, randomizovanom ispitivanju, koje je sprovedena 2013 godine i uključivala je 103 pacijenta bez kardiovaskularnih bolesti, hipertenzije, dijabetesa ili bilo koje druge upalne bolesti. Nije bilo značajnih razlika u učestalosti neželjenih efekata između tretmana ALA i placeba. [17]
Alchajemrova bolest i demencija
Alfa lipoinska kiselina (ALA) je endogeni antioksidant koji prekida ćelijske oksidativne procese u oksidovanom i redukovanom obliku. Ova svojstva bi mogla da kvalifikuju ALA za modulacionu ulogu u lečenju ljudi sa demencijom. Alfa-lipoinska kiselina može poboljšati kognitivne performanse i može se smatrati preventivnim tretmanom za Alchajmerovu bolest prema rezulatatima novijih studija.
Druge namene
Preliminarne studije ukazuju da alfa-lipoinska kiselina može pomoći u lečenju glaukoma, ali nema dovoljno dokaza koji bi sa sigurnošću mogli reći da li deluje. [4]
U jednoj studiji o starenju kože krema sa 5% lipoinske kiseline pomogla je smanjenju finih linija od oštećenja od sunca.
Studije pokazuju da se ona vezuje za toksične metale, poput žive, arsena, gvožđa i drugih metala koji deluju kao slobodni radikali.
Preliminarne studije takođe ukazuju da može pomoći u upravljanju drugim stanjima, uključujući impotenciju (erektilnu disfunkciju) i rak.
Na kraju studije rađene u Engleskoj [5] 2016. ukazuju da može smanjiti komplikacije povezane sa infekcijom uha (otitisom).
Izvori hrane
Kod zdravih osoba telo pravi dovoljno alfa-lipoinske kiseline. Od izvora hrane tj. namirnica najviše se može naći u crvenom mesu, mesnim organima (kao što je jetra) i kvascima – posebno pivskom kvascu.
Dostupne forme
Suplementi alfa-lipoinske kiseline dostupni su u obliku kapsula. Lekar je takođe može davati u formi injekcija.
Doziranje
Deca
Alfa-lipoinska kiselina nije ispitivana kod dece pa se ne preporučuje u pedijatrijske primene.
Odrasli
Kako se apsorpcija alfa lipoinske kiselina smanjuje sa unosom hrane, preporuka je da se uzima 30 do 60 minuta pre obroka ili 120 minuta nakon obroka. Takođe moguća neželjana dejstva su manje verovatna ukoliko se uzima nakon obroka.
Oralni suplemenati se prodaju uglavnom u formulacijama od 100 mg, 200 mg, 300 mg i 600 mg.
Na osnovu trenutnih dokaza, pretpostavlja se da je maksimalna dnevna doza do 1800 mg sigurna za odrasle. [6]
Prema kliničkim studijama, oralne doze za alfa lipoinsku kiselinu zavisno od stanja su:
| Oboljenje - Stanje | Dnevna doza |
|---|---|
| Dijabetes i periferne neuropatije | 600-1200 mg |
| Autonomna neuropatija srca kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2 | 800 mg |
| Multipla skleroza (MS) | 1200 mg |
| Alchajmerova bolest (u kombinaciji sa N-acetilom cisteinom (NAC)) | 600 mg |
| Sindrom policističnih jajnika (PCOS) | 600 mg dva puta dnevno |
| Hipertenzija (visok krvni pritisak) | 600 mg |
| Sindrom gorućih (pečenja i peckanja) usta | 200-600 mg - efikasnost neizvesna |
| Sindrom karpalnog tunela | 600 mg |
| Zarastanje rana | 300 mg dva puta dnevno |
| Gubitak težine (mršavljenje) | 1800 mg |
| Prevencija migrene | 600 mg |
| Išijas (bol u išijadičnom nervu) | 600 mg |
| Glaukom | 150 mg |
Treba se posavetovati sa lekarom kako bi utvrdio pravu dozu zavisno od stanja.
Sažeto
Upotreba alfa lipoinske kiseline: Koristi se kod dijabetesa za smanjenje nivoa šećera u krvi, kod oštećenja nerava, za usporavanje razvoja katarakte i kod degeneracije makule, kao pomoći u zaštiti mozga i nervnog tkiva, kao snažan antioksidans i sredstvo za jačanje imuniteta, kao zaštita jetre u slučaju izloženosti otrovima ili toksičnim hemikalijama ili slučaju preteranog korišćenja alkohola ili kod osoba sa hepatitisom.
Hranljive materije: Organsko jedinjenje sa antioksidativnim svojstvima.
Prirodni izvori hrane (namirnice): Spanać, brokoli, krompir, pivski kvasac, paradajz, prokelj, šargarepa, cvekla, pirinčane mekinje, crveno meso (posebno mesni organi poput jetre).
Doziranje: Oralna dnevna doza alfa-lipoinske kiseline u formi kapsula data u brojnim kliničkim studijama kreće se od 200 do 1800 mg. Takođe se daje intravenozno u formi injekcije u sličnim dnevnim dozama, ali ih mora prepisati lekar.
Mogući neželjeni efekti: Ima mali broj nuspojava ukoliko se pravilno koristi. Neželjeni efekti su uglavnom retki i mogu da uključuju nesanicu, umor, retku stolicu (dijareju) i osip na koži. Osobe sa dijabetesom ili niskim šećerom u krvi treba da konsultuju lekara pre upotrebe. Osobe koje ne dobijaju dovoljno tiamina (vitamina B1) ne treba da uzimaju alfa-lipoinsku kiselinu.
Trudnoća i dojenje: Alfa-lipoinska kiselina nije proučavana kod trudnica ili dojilja da bi se znalo da li je bezbedna za upotrebu u trudnoći ili tokom perioda dojenja. Trebalo bi se posavetovati sa lekarom.
Moguće interakcije: Treba biti oprezan i konsultovati lekara ukoliko se koriste lekovi za dijabetes, lekovi za hemoterapiju, lekovi za štitnu žlezdu i vitamin B1 (tiamin).
Mere predostrožnosti
Zbog potencijalnih neželjenih reakcija i interakcije sa lekovima, dodatke ishrani bi trebalo uzimati isključivo pod nadzorom poznavaoca zdravstvene zaštite.
Alfa-lipoinska kiselina nije proučavana kod trudnica ili dojilja, tako da istraživači ne znaju da li je bezbedna u periodima trudnoće ili dojenja.
Neželjeni efekti su uglavnom retki i mogu da uključuju nesanicu, umor, dijareju (retku stolicu) i osip na koži.
Alfa-lipoinska kiselina može sniziti nivo šećera u krvi, pa bi osobe sa dijabetesom ili niskim šećerom u krvi trebale da je upotrebljavaju isključivo pod nadzorom svog lekara.
Studije na životinjama ukazuju da osobe koje ne dobijaju dovoljno tiamina (vitamin B1) ne treba da uzimaju alfa-lipoinsku kiselinu. Manjak B1 povezan je sa dugotrajnom zloupotrebom alkohola. [7]
Značajne interakcije
Kada kontrolisane studije nisu dostupne, interakcije se zasnivaju na dokazima o farmakološkoj aktivnosti, izveštajima slučajeva i drugim dokazima i uglavnom su teoretske.
Bakar
Alfa lipoinska kiselina (ALA) je helator metala i vezuje se za bakar in vivo — trebalo bi razdvojiti doze 3 sata.
Mangan
ALA je helator metala i vezuje se za mangan in vivo — trebalo bi razdvojiti doze 3 sata.
Cink
ALA je helator metala i vezuje se za cink in vivo — trebalo bi razdvojiti doze 3 sata.
Vitamin E, vitamin C, koenzim Q10 i glutation
ALA rekonstituiše ove antioksidante iz njihovog oksidovanog oblika u njihov neoksidovani oblik kao deo antioksidativnog ciklusa kod ljudi – korisna interakcija.
Moguće kontraindikacije
U slučaju korišćenja nekih od sledećih lekova, alfa-lipoinska kiselina se ne sme koristiti bez nadzora lekara.
Lekovi za dijabetes
Alfa-lipoinska kiselina u kombinaciji sa lekovima za dijabetes može povećati rizik od hipoglikemije ili niskog šećera u krvi.
Pre uzimanja alfa-lipoinske kiseline treba se konsultovati sa lekarom kako bi pažljivo pratio nivo šećera u krvi, jer će eventualno morati da prilagodi dozu lekova.
Lekovi za hemoterapiju
Alfa-lipoinska kiselina može ometati neke lekove za hemoterapiju. Uvek treba konsultovati svog onkologa pre uzimanja bilo koje biljke ili suplementa, uključujući alfa-lipoinsku kiselinu.
Lekovi za štitnu žlezdu, Levotiroksin (Euthyrox, Letrox, Tivoral)
Alfa-lipoinska kiselina može sniziti nivo hormona štitnjače tako da lekar treba pažljivo da nadgleda nivo hormona u krvi i testove štitne žlezde. [14]
Vitamin B1 (tiamin)
Alfa-lipoinska kiselina može sniziti nivo vitamina B1 (tiamin) u telu. Ovo može biti posebno opasno kod alkoholičara gde je nedostatak B1 vitamina često već prisutan.
Česta pitanja o alfa lipoinskoj kiselini
P: Za koja oboljenja ili tegobe se koristi alfa-lipoiska kiselina?
O: Naučni dokazi postoje kod primene za bol u nervima kod dijabetičara (dijabetična polineuropatija, neuropatija i retinopatija), kod degeneracije makule, kod išijasa. Takođe se koristi za gojaznost, visinsku bolest, starenje kože, visok nivo holesterola ili drugih masti u krvi, ali nema dobrih naučnih dokaza koji podržavaju ove upotrebe.
P: Koje je najbolje vreme za uzimanje alfa lipoinske kiseline? Kako i kada se pije?
O: Najbolje vreme za uzimanje alfa lipoinske kiseline je na prazan stomak 30 do 60 minuta pre obroka ili 120 minuta nakon obroka s obzirom da određena hrana može ometati njenu maksimalnu apsorpciju. Takođe zbog njenih antioksidativnih svojstava poželjno je uzeti je ranije tokom dana dok je organizam najaktivniji. Prosečna doza je 300 do 600 mg dnevno, iako je u nekim kliničkim studijama korišćeno čak 1800 mg dnevno.
P: U kojim namirnicama je visok sadržaj alfa-lipoinske kiseline?
O: Deset namirnica koje sadrže najviše alfa lipoinske kiseline su: spanać, goveđi ili kravlji bubreg, goveđe ili kravlje srce, brokoli, paradajz, grašak, prokelj, goveđa ili kravlja slezina, goveđi ili kravlji mozak i pirinčane mekinje.
P: Koje vitamine ne treba uzimati u isto vreme sa alfa-lipoinskom kiselinom?
O: Treba izbegavati upotrebu alfa lipoinske kiseline zajedno sa biljnim ili dijetetskim suplementima koji takođe mogu smanjiti nivo šećera u krvi. Ovo uključuje đavolju kandžu, piskavicu, beli luk, guar gumu, divlji kesten, azijski ženšen (panax ginseng), psilijum i sibirski ženšen (eleutherococcus senticosus).
P: Da li postoje neželjena dejstva kod upotrebe alfa-lipoinske kiseline?
O: Najčešća neželjena dejstva su glavobolja, gorušica, mučnina i povraćanje. Kada se nanese na kožu kao krema uglavnom je bezbedna za upotrebu ne duže od 12 nedelja za većinu odraslih. Kod nekih osoba može izazvati osip.
P: Da li alfa-lipoinska kiselina može pomoći kod gubitka čula mirisa?
O: Postoji nekoliko studija koje ukazuju da alfa-lipoinska kiselina može biti od pomoći kod gubitka čula mirisa nakon infekcije gornjih disajnih puteva. Čulo mirisa bude blokirano usled otečenog tkiva i sluznice nosa i zahvaljujući protivupalnom dejstvu alfa-lipoinske kiseline, ona smanjuje upalu i otok direktinim dejstvom na periferne nerve povećavajući njihov broj i poboljšavajući njihovu provodljivost. [8]
P: Da li alfa-lipoinska kiselina povećava nivo glutationa?
O: Alfalipoinska kiselina pomaže da se poveća nivo glutationa u ćelijama što povećava sposobnost detoksijacije organizma od zagađivača i toksina.
P: Da li alfa-lipoinska kiselina poboljšava osetljivost na insulin?
O: Insulinska rezistencija je metaboličko stanje kada ćelije u mišićima, masti i jetri ne reaguju dobro na insulin i ne mogu lako da preuzmu glukozu iz krvi. Postoje jaki naučni dokazi da suplementi alfa-lipoinske kiseline pomažu kod dijabetesa tipa 2. Nekoliko studija je otkrilo da oni mogu poboljšati insulinsku rezistenciju. [1]
P: Da li je alfa-lipoinska kiselina dobra za kožu, za lice?
O: Istraživanja su pokazala da alfa lipoinska kiselina (ALA) može pomoći u borbi protiv znakova starenja kože. U jednoj studiji na ljudima, naučnici su otkrili da nanošenje kreme koja sadrži alfa-lipoinsku kiselinu na lice smanjuje fine linije, bore i hrapavost kože bez neželjenih efekata. ALA je enzim koji, kada se nanese lokalno na kožu ima snažna antioksidativna dejstva i ima potencijal da uspori starenje kože izazvano suncem i oštećenjem životne sredine.
P: Da li alfa-liponska kiselina može da pospeši mršavljenje?
O: Studija rađena 2017-te ukazuje su da je veća doza alfa lipoinske kiseline (ALA) dovela do značajnog gubitka težine i smanjenja BMI (indeks telesne mase) tokom studije u poređenju sa placebom. Niža doza ALA dovela je do značajnog gubitka težine u prvim nedeljama ove studije, međutim ovaj efekat nije bio održiv tokom celog trajanja studije. [9]
P: Da li alfa-liponska kiselina može pomoći kod korone virusa (Covida-19)?
O: Urađen su četiri studije u periodu od 2020 do 2021 godine o potencijalnoj korisnostni alfa lipoinske kiseline kod virusnih infekcija, uključujući COVID-19 virus sa obećavajućim rezultatima. Studije se terapijski baziraju na farmakološkom pristupi usmerenom na suzbijanju oksidativnog stresa izazvanog virusom i smanjenju simptoma prouzrokovanih infekcijom. Alfa lipoinska kiselina kao snažan antioksidans sa antivirusnim efektima privlači značajnu pažnju, jer može da moduliše tok infekcije delujući kao čistač slobodnih radikala, prigušujući prekomernu upalu i vršeći specifična antivirusna dejstva. Farmakološka svojstva alfa lipoinske kiseline takođe je čine potencijalnim kandidatom za lečenje infekcije SARS-CoV-2, jer prema studiji osim što smanjuje oksidativni stres i štiti vaskularni endotel, može da umanji ćelijski ulazak SARS-CoV-2 i upalni proces, a može indirektno da stimuliše imuni sistem. [10] [11] [12] [13]
P: Da li je alfa-lipoinska kiselina može da pomogne kod stanja hipotireoze?
O: Hipotireoza je sistemski poremećaj izazvan nedostatkom tireoidnih hormona u perifernim tkivima organizma. Studija is 2010 godine pokazuje da alfa-lipoinska kiselina sa svojim snažnim antioksidativnim svojstvima poboljšava endotelnu disfunkciju kod pacijenata sa subkliničkim hipotiroidizmom, delujući kao čistač slobodnih radikala. [15]
P: Da li alfa-lipoinska kiselina ima druge nazive?
O: Alfa lipoinska kiselina (ALA) poznata je još pod sledećim nazivima: lipoinska kiselina (LA), R-lipoinska kiselina, S-lipoinska kiselina, racemska lipoinska kiselina, rioktinska kiselina, 6,8-tioktinska kiselina, 1,2-ditiolan-3-valerinska kiselina, dehidrolipoinska kiselina (DHLA), 1,2-ditiolan-3-pentanska kiselina.